Srbija ne toleriše nasilje

Ne postoji razlog, niti opravdanje za bilo koji vid nasilja. Nasilje koje se dešava „iza zatvorenih vrata jedne porodice” je globalni problem koji se, nažalost, dešava širom sveta. Porodično nasilje je složen problem koji može imati različite uzroke, a često su ti uzroci međusobno povezani. Neki od glavnih faktora koji mogu doprineti porodičnom nasilju su nesporazumi i konflikti unutar porodice, finansijski pritisak, alkohol i zavisnost od droga, mentalni zdravstveni problemi, emocionalni i psihološki problemi… Bez obzira na to koji su uzroci porodičnog nasilja i šta sve nasilnike motiviše da postupaju na ovakav, apsolutno nedopustiv način, bitno je reći da Srbija nikada nije tolerisala, niti će tolerisati bilo kakav oblik nasilja. Suzbijanje nasilja u porodici je jedan od prioriteta u radu svih nadležnih organa, a Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije snažno podržavaju sve aktivnosti u realizaciji tog cilja, ističe dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju, u razgovoru za „Politiku”.

Naša sagovornica objašnjava da je, prema istraživanjima, nekoliko razloga zbog kojih žene ne prijavljuju nasilnika – među njima su strah, jer se žene često boje osvete nasilnika, gubitka doma ili još većeg nasilja ako ga prijave, stid i sramota zbog nasilja i osude društva, finansijska i emocionalna zavisnost, nedovoljna informisanost o svojim pravima, kao i informacije gde i kako mogu da potraže pomoć.

„Istraživanja su pokazala da ono što žene ipak motiviše da prijave nasilnika jeste osećaj da je njihova sigurnost ugrožena, a briga za dobrobit dece takođe je snažan motiv za prijavljivanje nasilja. Podrška porodice i prijatelja često osnaži žene da nasilje prijave, a jedan od motiva je i da žene žele da prekinu ciklus nasilja i stvore bolji život za sebe i svoju decu. Kada spoznaju svoja prava i mehanizme zaštite, žene se osnaže da prijave nasilje. Na državnim institucijama jeste da im budu podrška, ali žene moraju da prijave nasilje, jer jedino tako nadležne institucije mogu da reaguju i preduzmu sve iz svojih nadležnosti”, naglašava dr Darija Kisić.

Na pitanje kako možemo da razumemo činjenicu da raste broj zakona i propisa koji štite ženu od nasilja, ali da se broj prijava za porodično nasilje ne smanjuje, kao ni broj femicida, ministarka za demografiju kaže:

„Povećan broj prijava nasilja je jedan od efekta svih preduzetih mera, kojima smo uticali na žene i osnažili ih da ne ćute, već da nasilje prijave. Ova, na prvi pogled kontradiktorna slika između donošenja zakona i propisa, koji imaju za cilj da spreče nasilje, te nedovoljnog smanjenja nasilja i prijava, može biti posledica više faktora, a neki od njih su strah i stigmatizacija, ekonomska zavisnost, kulturne norme, društveni pritisak i patrijarhalne strukture. Nasilnici često koriste taktike kontrole i manipulacije koje otežavaju žrtvama da se oslobode nasilja ili prijave nasilje. Verujem da su preduzete mere doprinele da mnoge žene, prijavom nasilja u svojim porodicama, budu zaštićene. Nažalost, u nekim situacijama mržnja, ljubomora, zlo i nasilje su prevladali. Svaka žrtva i svaka ubijena žena boli, to je pre svega nenadoknadiv gubitak za njenu porodicu, decu, a za sve nas alarm da još jače stanemo u odbranu žena i da još više i bolje radimo na sprečavanju nasilja u porodici.”

Na konstataciju da je trećina žrtava femicida prethodno prijavljivala nasilje, ali da sistem nije adekvatno reagovao, ministarka Kisić ističe:

„Borba protiv nasilja u porodici mora biti još snažnija i još sinhronizovanija, jer je to jedini način za efikasan odgovor, koji podrazumeva prevenciju i suzbijanje nasilja, efikasnu zaštitu žrtava, podršku i pomoć, a posebno ekonomsko osnaživanje žena. Taj efikasan odgovor treba žrtvama jasno da poruči da se nasilje ne toleriše, da prijave svaki oblik nasilja i da veruju institucijama i državi. U proteklom periodu učinjeni su značajni pomaci ka unapređenju društvenog, pravnog i institucionalnog odgovora na planu sprečavanja i zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju je učestvovalo u jačanju strateškog odgovora. Donete su Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine sa pratećim Akcionim planom, kao i Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine. Podsetiću i da se od 2017. godine primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Kada je u pitanju nadležnost Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, u toku 2022. godine na osnovu pritužbi građana, Zaštitnika građana i ostalih državnih organa na postupanje opštinskih i gradskih centara za socijalni rad u Republici Srbiji, obavljen je 691 nadzor nad radom centara za socijalni rad, od kojih se 58 nadzora odnosilo na nasilje u porodici, odnosno nasilje nad decom ili ženama.”

Ministarka za brigu o porodici i demografiju ističe da svaka osoba, nezavisno od pola, uzrasta, obrazovanja, socijalnog statusa ili bilo kog drugog faktora, može postati žrtva porodičnog nasilja i dodaje da postoje različiti vidovi nasilja koji često nisu vidljivi golim okom. Nasilje se može pojaviti u različitim oblicima, uključujući fizičko, emocionalno, psihičko, seksualno i finansijsko.

„Ne postoji jedan specifičan profil osobe koja postane žrtva porodičnog nasilja. Isto tako, važno je razumeti da ne postoji opravdanje za nasilje i da je nasilje uvek neprihvatljivo. Pravovremeno prijavljivanje nasilja je od krucijalnog značaja, jer vreme ne radi za žrtvu, vreme radi za nasilnika. Žene koje su žrtve nasilja gotovo uvek misle da su one krive i zato se obično povlače u sebe, misleći da su u tome same, da ih niko neće razumeti, da će ih društvo osuđivati i da one jedine imaju taj problem. Zato treba da pružimo najveću moguću podršku i da uradimo sve što možemo da žrtvi pomognemo da izađe iz začaranog kruga u kome ne vidi izlaz iz situacije, gde je često izolovana, nema prijatelje, nema gde da ode, nema posao i svoje prihode. Važno je promovisati i zdrave i ravnopravne odnose unutar porodice. Porodica treba da bude naše utočište, naša oaza, mesto iz koga crpimo energiju i ljubav”, zaključuje dr Darija Kisić.