Najveći sopran 20. veka

Iako odavno nije među nama, gotovo pola veka, ličnost i glas Marije Kalas, slavne operske dive i dalje intrigiraju, uzbuđuju i inspirišu. Stogodišnjica njenog rođenja (2. decembar 1923. u Njujorku) tokom čitave ove godine se obeležava širom sveta, jer iako grčkog porekla Kalasova je bila kosmopolita, vezana za Ameriku, gde je ugledala svetlo dana, ali i za Grčku, gde je studirala i počela da peva i Francusku gde je preminula.

Pariska opera u znak sećanja na ovu veliki umetnicu priređuje specijalnu gala svečanost baš na dan njenog rođenja 2. decembra 2023. navodeći da je bila „ubedljiva pevačica i duboko dirljiva tragičarka, koja je transformisala umetnost operske glume i pevanja”. Nastupala je tri puta na sceni Palate „Garnije”: na gala večeri Legije časti 1958. godine, u „Normi” 1964. i u čuvenoj produkciji Franka Zefirelija „Toska”. Ističe se da je imala posebnu vezu sa Parizom, gde je živela i umrla od srčanog udara 16. septembra 1977. u svojoj 54. godini.

Grčka od aprila do kraja 2023. nizom manifestacija na najvišem nivou slavi lik i delo Marije Kalas, čuvajući je od zaborava i za generacije koje stasavaju, prenoseći mit o njoj dalje. Tako je Grčka nacionalna opera pripremila niz događaja u čast najvećeg soprana 20. veka, počev od operskih produkcija, umetničkih instalacija, gala večeri, izložbe u Nacionalnoj biblioteci Grčke, dokumentarnog filma o ranim godinama operske dive, recital posvećen njenom „prvom repertoaru”, i edukativne radionice koje se vode u saradnji sa Tehničkim univerzitetom na Kritu. Program odavanja počasti Kalasovoj sponzoriše pored raznih fondacija i Javna elektroenergetska korporacija ove zemlje.

Početkom oktobra u Budimpšeti počeće i snimanje biografskog filma o operskoj divi Mariji Kalas, u režiji Pabla Larajna, a naslovnu ulogu tumačiće – holivudska zvezda Andželina Džoli. Pod nazivom „Marija” film se fokusira na „burnu, lepu i tragičnu” priču o životu najveće svetske operske pevačice, tokom njenih poslednjih dana sedamdesetih godina prošlog veka u Parizu. Scenario za film o Mariji Kalas je napisao Stiven Najt. Do sada je o slavnom sopranu napisano tridesetak biografija, snimljen je niz filmova o njoj i s njom, a postoje i brojni audio-snimci koje je ostavila iza sebe. Poznat je biografski film „Kalas zauvek” Franka Zafirelija, gde je veliku divu igrala francuska glumica Fani Ardan, uz Džeremi Ajronsa. A i kod nas je beogradska publika dugi niz sezona gledala dramu „Master klas”, u režiji Alise Stojanović u Bitef teatru, a opersku umetnicu Mariju Kalas tumačila je Jelisaveta Seka Sablić. Usponu karijere ove sopranistkinje naročito je doprinela pojava gramofonskih ploča sredinom 20. veka, kao i prijateljstvo sa producentom kompanije EMI Volterom Legeom.

Sve se u životu Marije Kalas odvijalo netipično. Rođena u Njujorku u porodici grčkih emigranata, po razvodu roditelja seli se sa majkom i sestrom u Atinu. Ni upis na Atinski konzervatorijum nije lako prošao, prvi put je odbijena, i tek iz drugog pokušaja je primljena, a uspeva da se nametne na operskoj sceni posle debija 1942. godine u Grčkoj nacionalnoj operi kao Pučinijeva Toska. Njen pedagog je pamti kao debeljuškastu devojčicu koja je zbog kratkovidosti nosila naočare. Prvo je smatrano da je mecosopran, a potom je njen glas zahvaljujući dobrim profesorima pravilno postavljen. Aktivna karijera joj je trajala oko dve decenije, sarađivala je sa dirigentima poput Karajana i Bernštajna i dostigla neslućene umetničke visine zahvaljujući kojima i danas važi za legendu.

Otpevala je najznačajnije role sopranskog faha u delima Belinija, Donicetija, Verdija, Pučinija, Vagnera, Gluka, Leonkavala, Maskanjija, Mocarta, Rosinija. Značajnu potporu pružio joj je prvi muž Đovani Batista Menegini, stariji, bogati industrijalac, za kog se udala 1949. godine. On je preuzeo kontrolu nad njenom karijerom do 1959, kada se brak raspao. Meneginijeva ljubav i podrška dali su joj vreme potrebno da se afirmiše u Italiji i tokom cele svoje karijere nosila je ime Marija Menegini Kalas. I danas postoji vila na jezeru Garda, oivičena čempresima, koju je ovaj brižni muž napravio za odmor voljene supruge. Ali to kao da nije bilo dovoljno, Kalasova je svoje srce ipak poklonila Onazisu što je bio na kraju samouništavajući potez. Posle toga ni privatno, ni na sceni, slavna sopranistkinja više nije bila ista osoba.

Da dodamo još neke detalje, Marija Kalas je potpisala svoj prvi ugovor sa Grčkom nacionalnom operom 1940. godine, samo nekoliko meseci nakon što je 1939. osnovana ova kuća, ali je trebalo da protekne izvesno vreme da bude prihvaćena i kao početnica da dobije šansu. Od tada se samo nižu uloge širom Evrope i sveta. Mediji su često koristili priliku da se naslađuju njenim rivalitetom s italijanskom operskom zvezdom Renatom Tebaldi, a naročito privatnim životom Kalasove i vezom sa Onazisom, njenom depresijom i zdravstvenim problemima, naročito s vidom.

Ipak, ono što ostaje važno na kraju jeste da se kultura druge polovine 20. veka neizbežno povezuje sa imenom Marije Kalas, jer je oživela operski repertoar vraćajući vrhunski, davno zaboravljena remek-dela belkanta ponovo na scenu i donoseći osobenu interpretaciju. U narednom periodu i kod nas će moći da se čuju koncerti posvećeni sećanju na nezaboravni glas velike Marije Kalas.