Kako dijamant dođe do površine?

„Dijamanti su večni” nije samo naziv Bondovog filma iz 1971. godine i čuveni slogan, koji opisuje vrednost dragog kamenja smišljen u marketinške svrhe. Ovim sloganom zapravo se opisuje sva lepota, raskoš, ali i težina postupka kako se do njih dolazi. Naime, novo istraživanje, koje su sproveli istraživači u različitim zemljama, sugeriše da dijamanti mogu biti i znak raspada Zemljinih tektonskih ploča. Pa, tako ta saznanja mogu biti korisna i za neke buduće istraživače.

Kako dijamant dođe do površine?

Dijamanti su najtvrđe prirodno kamenje, a formiraju se u sinergiji intenzivnog pritiska i temperature- potrebne su temperature od više od hiljadu stepeni Celzijusa i pritisak od 300.000 kilograma po kvadratu da bi nastao grumen dijamanta. Takvi uslovi, naučnici su se uverili, postoje jedino u blizini zemljinog jezgra.

Ono što je sledeća enigma je kako oni sa takve dubine „dođu” do površine, odnosno dubine na kojoj je moguće ispokavanje. Kako prenosi naučni portal Science alert, priroda je zasluđna za to, pa se dijamanti zapravo probijaju usled erupcija podzemnih vulkana. Oni se zapravo nalaze u rastopljenim stenama ili magmama, zvanim kimberliti.

Do sada, nije bilo poznato koji je proces uzrokovao da kimberliti iznenada probiju kroz Zemljinu koru, nakon što su milione, ili čak milijarde godina, spremljeni ispod kontinenata, a većina geologa se slaže da se eksplozivne erupcije koje oslobađaju dijamante dešavaju sinhronizovano sa ciklusom superkontinenata: ponavljajući obrazac formiranja kopnene mase i fragmentacije koji je definisao milijarde godina istorije Zemlje.

Međunarodne rasprave

Međutim, raspravlja se o tačnim mehanizmima koji leže u osnovi ovog odnosa. Pojavile su se dve glavne teorije- kimberlitske magme iskoriste „rane“ nastale kada se Zemljina kora rastegne ili kada se ploče čvrste stene koje prekrivaju Zemlju – poznate kao tektonske ploče – podele. Druga teorija navodi da je u pitanju probijanje kolosalnih rastopljenih stena koje se nalaze 2.900 kilometara ispod površine Zemlje.

Moguća rešenja

Studija koja je objavljena nudi moguća rešenja za ovu dugogodišnju zagonetku.

Naime, uz pomoć veštačke inteligencije, i primenjujući statističku analizu tokom ispitivanja veze između raspada kontinenta i vulkanizma kimberlita- rezultati su pokazali da su se erupcije većine kimberlitskih vulkana dogodile 20 do 30 miliona godina nakon tektonskog raspada Zemljinih kontinenata.

Regionalna studija koja je ciljala na tri kontinenta na kojima se nalazi većina kimberlita - Afrika, Južna Amerika i Severna Amerika - podržala je ovaj nalaz, a u studiji se navodi i da erupcije kimberlita imaju tendenciju da postepeno migriraju sa ivica kontinenta u unutrašnjost tokom vremena brzinom koja je ujednačena na svim kontinentima.

Dijamant ili brilijant

Dijamant je prirodni mineral, a njegovom obradom se dobija brilijant kao finalni proizvod. Zapravo iako se ovi termini često mešaju u pitanju je dakle isti kamen, a brilijant je samo jedan od oblika brušenja dijamanta.