Igre ZND održane uprkos Tomasu Bahu

U Belorusiji su od 4. do 14. avgusta održane Druge igre zemalja Zajednice Nezavisnih Država (ZND) uprkos tome što je u junu predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Tomas Bah oštro napao nova međunarodna takmičenja na kojima učestvuje Rusija. Ocrnio ih je da su politička i da su pretnja za olimpijski pokret.

Da se nanosi šteta olimpijskom pokretu smatra i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko za šta je, u svom govoru na otvaranju Igara ZND, 5. avgusta, u areni „Minsk”, okrivio MOK i međunarodne saveze, jer se zapadne zemlje boje jakih protivnika, pa sankcijama nastoje da ih odstrane. Zbog toga su, priznao je, iz dana u dan sve manji izgledi da se na Olimpijskim igrama u Parizu iduće godine pojave sportisti iz njegove zemlje i Rusije.

Takmičenja na Drugim igrama ZND su protekla u Minsku (atletika, odbojka, umetnička gimnastika, streljaštvo, fudbal na pesku, košarka 3h3, savremeni petoboj, mali fudbal), Brestu (rukomet, plivanje), Vitebsku (tajlandski boks), Borisovu (mali fudbal), Gomelju (džudo), Grodnom (hokej na travi, dizanje tegova), Mogiljovu (streličarstvo, karate), Soligorsku (rvanje u oba stila) , Molodečnom (odbojka na pesku), Orši (boks) i Žlobinu (sambo). Pored domaćina učestvovali su još sportisti iz Rusije, Kazahstana, Azerbejdžana, Uzbekistana, Jermenije, Kirgistana, Tadžikistana i Turkmenistana. Sa Prvih igara, 2021. u Kazanju (Rusija) izostala je samo Moldavija. Od bivših sovjetskih republika ni tada, a ni sada nisu bili Ukrajina, Litvanija, Letonija, Estonija i Gruzija.

Ali, sada su došli – gosti. Pozive su prihvatili: Kuba, Venecuela, Egipat, Iran, Pakistan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Vijetnam, Kuvajt, Liban, Malezija, Mongolija i Oman. S njihovim predstavnicima je bilo oko 2.500 sportista (u Kazanju pre dve godine 1.139).

Naredne Igre ZND biće 2025. u Azerbejdžanu, koji zbog Nagornog Karabaha ima neraščišćene račune s Jermenijom. Šef delegacije budućeg domaćina Uljvija Gadžijeva, kako je preneo „Sputnjik Azerbejdžan”, tvrdi da se pitanje učešća jermenskih sportista ne dovodi u pitanje – svi su dobrodošli. Učešću zemalja koje nisu u ZND biće kasnije na dnevnom redu. Napomenula je da su u Belorusiju te države poslale mali broj sportista, pa nisu bitnije uticale na raspodelu medalja.

Najviše ih je, ako je to na ovom takmičenju uopšte bilo važno, osvojila Rusija – 288 (149 zlatnih), zatim Belorusija 236 (48), pa Uzbekistan 106 (28), Azerbejdžan 62 (10), Kazahstan 53 (7), Jermenija 8 (2), Kirgizija 27 (1), Tadžikistan 13 (1). Turkmenistan s 18, Vijetnam sa 7, Egipat s 4 Iran s 2, Mongolija i Kuba sa po jednom nemaju nijednog šampiona.

Uzbekistanski agencija „Podrobno” je podsetila na „skepsu zapadnih stručnjaka da je ovo još jedan neuspešan pokušaj da se stvori nov i interesantan sportski turnir” ukazala je da su u Kazanju učestvovali sportisti od 14 do 23 godine:

„Protekle dve godine su pokazale da ima prođu nov format, koji je potpuno van politike za razliku od velikih takmičenja koja se održavaju pod nadležnošću raznih međunarodnih federacija i komiteta. Organizatori su od početka naglasak stavili na omladinu pozvavši pre svega juniore da učestvuju. Za mnoge je takav pristup bio sporan, jer su danas u svetskom sportu glavni TV prenosi i gledanost. Bez obzira na to organizatori nisu pošli na povocu modnih trendova, pa su dali mogućnost mladima, koji nemaju tako mnogo prilike da učestvuju na velikim međunarodnim takmičenjima.”

U svim gradovima ulaz je bio besplatan, a priređivani su i susreti s bivšim slavnim šampionima kao što su rvač Karelin, plivač Saljnikov, bokser Valujev... Moskovska „Komsomolska pravda” je izvela ovakvo poređenje:

„Da, to je daleko od Olimpijade. Ali, po svom nivou može da se uporedi s Evropskim igrama nedavno u Poljskoj. Po interesovanju gledalaca Igre ZND su ubedljivo prevazišle „Evropsku olimpijadu”, U Poljskoj se završilo velikim skandalom, zapadni mediji su bili u šoku od praznih tribina. U Belorusiji su dvorane bile pune, na beloruskoj televiziji su stalno bili prenosi.”

Kao potvrda navedeno je da pri kraju Igara u Minsku nije imala gde da se kupi maskota. Ris pod imenom Risol gotovo da je bio rasprodat. Logo je bio osmokraka zvezda, koja postaje različak, jedno od znamenja Belorusije.

Šta će Rusiji Igre ZND

„Komsomolska pravda” se javno pitala šta će Rusiji Igre ZND i dala ovakav odgovor:

„Dok u svetskom sportu traje epoha sankcija i isključivanja glavni zadatak ruskog sporta je da sačuva svoju konkurentnost. Da bi, kad dođe vreme za povratak, ruski sportisti i reprezentacije bili potpuno spremni i da opet pretenduju da budu šampioni.”

Te novine tvrde da Igre ZND nisu Rusiji i Belorusiji zamena za Olimpijske igre. Razume se da nisu, jer na njima učestvuju vrlo mladi sportisti. Međutim, ko zna šta će da postane od Igara zemalja BRIKS-a, koje Rusija namerava da priredi u idućoj, dakle olimpijskoj, godini.