Srbija više veruje BRIKS-u nego Evropi

Saradnja Srbije sa BRIKS-om je strateško spoljnopolitičko pitanje jer takva organizacija ima prednosti naročito u globalnim geopolitičkim nadmudrivanjima. Upravo zbog jačanja međunarodnog položaja zemalja ovog saveza i činjenice da BRIKS svoju saradnju ne uslovljava ekonomskim i političkim ustupcima, veoma je važno da imamo što bolje odnose i sa njima jer se time povećaju šanse da lažna država Kosovo ostane izvan UN, Interpola, Uneska i drugih međunarodnih organizacija.

Srbija kao evropska zemlja teži da postane članica Evropske unije i zato se tešnja saradnja sa BRIKS-om kosi sa stavovima Brisela, jer učlanjenje u ovu organizaciju isključuje članstvo u EU. Tako, na primer, Srbija koja ima za cilj da postane deo evropske porodice ne može da bude ni član pokreta Nesvrstanih iako je Beograd bio osnivač tog pokreta. Mi smo nedavno bili domaćini tog skupa, ali u svojstvu posmatrača.

Objašnjavajući geopolitičke promene nastale od ulaska Rusije u Ukrajinu, predsednik Aleksandar Vučić kaže da će se u svetu dogoditi dramatične promene ako se u roku od godinu dana BRIKS-u priključe UAE i Saudijska Arabija i još neke zemlje. Kako je rekao, oni i psihološki, ekonomski, sirovinski, medijski dramatično menjaju stvari. Vučić je poručio da će BRIKS, ekonomski savez Rusije, Kine, Brazila, Južne Afrike i Indije, biti pitanje za neke nove generacije Srba za 10 i 20 godina. Kako je rekao, Srbija se nalazi na evropskom putu, a BRIKS i EU su veliko pitanje za budućnost. „Srbija se nalazi na evropskom putu. U vreme dok sam ja predsednik Srbija će biti na evropskom putu ovakvom ili onakvom. Hoćemo li postati članica EU u tom periodu, očigledno je da ne. Zato što nas ne žele”, poručio je Vučić.

Dileme za građane nema. Ukoliko bi morali da biraju između ulaska u savez BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) ili u EU, u Srbiji bi za BRIKS glasalo 47 odsto građana, dok bi za EU bilo 35 odsto, pokazalo je istraživanje Novog trećeg puta, objavljeno 10. jula ove godine.

Prvobitno poznat kao BRIK, savez je nastao 2006. godine kao rival bloku zemalja G7. BRIK je akronim za četiri zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja: Brazil, Rusija, Indija, Kina. Taj akronim je 2001. godine osmislio ekonomista Goldman Saksa Džim O’Nil, koji je tada predvideo da će ove zemlje dominirati globalnom ekonomskom scenom do 2050. godine. Kada se kasnije grupaciji pridružila i Južnoafrička Republika, ime je promenjeno u BRIKS. Iako je nastao s idejom da se omogući lakša trgovinska saradnja među zemljama članicama, vremenom se BRIKS polako, ali sigurno pretvara u organizaciju koja je, osim ekonomskih, počela da se bavi i političkim pitanja, što je izraz otpora prema unipolarnom svetu i dominaciji kolektivnog Zapada. Tome je doprinela i agresivna politika Zapada, gde osećaju da dominacija njihovog sistema vrednosti, trgovine i diplomatije postaje ugrožena.

Iskusni diplomata Zoran Milivojević kaže da je BRIKS sve aktuelniji i da se najavljuju proširenja, što će povećati uticaj ove grupacije na globalnom planu. Smatra da je kraj unipolarnog sveta nastupio kada je Rusija ušla u Ukrajinu. Za „Politiku” ističe da je važno na kojim principima će da gradi svoju poziciju i da institucionalizuje. Navodi da je za Srbiju bitno zato što su oni za očuvanje svetskog poretka zasnovanog na povelji UN i vladavini međunarodnog prava.

„Onih principa koje globalni Zapad stavlja u prvi plan kada njima odgovara ili insistira na pravilima koja proizlaze iz ideologije neoliberalizma i tu je glavna suprotnost i glavni otpor. Kada je reč o Srbiji, za nas je od ključnog značaja što vodeće zemlje BRIKS-a nisu priznale kosovsku nezavisnost i da čvrsto stoje na poziciji poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da u tom smislu i do sada pružaju podršku Beogradu. Sama činjenica da BRIKS stoji na tim pozicijama i da štite te interese, za nas je prostor za očuvanje državnog i nacionalnog interesa u saradnji s njima”, kaže Milivojević. Dodaje da ako se BRIKS proširuje, širi se i broj država i prostor jačanja tih principa. U meri u kojoj se on istovremeno i institucionalizuje i postaje jedan od faktora na globalnom planu – i ti principi jačaju, a to nesumnjivo jača i našu poziciju na Kosmetu i otpor onima koji osporavaju naš suverenitet i teritorijalni integritet i naše nacionalne interese.

Najavljujući samit BRIKS-a u Johanezburgu od 22. do 24. avgusta, ministar spoljnih poslova Indije Subramanjam Džaišankar rekao je da predstojeći skup mora da „pošalje snažnu poruku da je svet multipolaran, da mora da se izbalansira i da se ne može voditi zastarelim metodima u novim situacijama”. „Ekonomska koncentracija koja ostavlja mnoge zemlje u milost i nemilost bogatijih problem je koji nas muči”, rekao je on.

Brazilski ministar spoljnih poslova Mauro Vieira opisao je BRIKS kao „neophodni mehanizam za izgradnju multipolarnog svetskog poretka koji odražava potrebe zemalja u razvoju”, dok je zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Ma Žaoku rekao je da bi BRIKS grupa mogla da se proširi kako bi pružila pomoć zemljama u razvoju i tržišnim ekonomijama u nastajanju.

Dve glavne teme na samitu su – prijem novih članica i dedolarizacija. Te zemlje žele da obezbede sebi jedan novi kanal komunikacije koji ne podrazumeva nužno, na primer, trgovanje u dolarima. Ideja je da se zaobiđe na mala vrata dolar, zato što najgora moguća situacija koja se može desiti zemlji jeste ono što se desilo Rusiji – kada je 350 milijardi dolara iz ruskih deviznih rezervi zamrznuto u bankama širom Zapada.

Članice Brazil, Rusija, Indija, Kina i predsedavajuća Južnoafrička Republika razmatraće zahteve 23 države za članstvo, među kojima su i Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Argentina. Ukoliko sve ove zemlje postanu punopravni članovi, onda će dugoročno gledano BRIKS da kontroliše dve ključne stvari – hranu i energiju. „U BRIKS-u su dve ključne zemlje čiji uspon je nezaustavljiv – Kina i Indija – i saradnja s njima kroz investicije i projekte koji imaju strateški značaj i izgradnju infrastrukture jača našu poziciju i odvraća nas od totalne zavisnosti prema Zapadu i mogućnosti ucene i pritiska na ekonomskoj liniji radi ostvarivanja političkih ciljeva. To je elemenat koji nama daje prostor za jači otpor, pogotovo saradnja Beograda i Pekinga”, ističe Zoran Milivojević.

Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović navodi da nijedna od članica BRIKS-a nije priznala tzv. Kosovo i to može da bude značajna osnova s koje Srbija može da brani svoj teritorijalni integritet. Za naš list navodi da je reč o zemljama koje su već praktično nadmašile svojom ekonomskom moći Grupu 7. Uz ekonomsku moć polako, ali sigurno ove zemlje stiču i političku moć i diplomatski uticaj.

„Bitno je što su u BRIKS-u i dve stalne članice SB UN s pravom veta i to su dve zemlje s kojima se rukovodstvo Srbije često konsultuje kada su u pitanju problemi koje naša država ima s tim otcepljenim institucijama u Prištini. BRIKS može da bude značajna osnova s koje Srbije može da koristi u budućim delovanjima, kao što je na primer najavljeni sastanak sednice SB UN posvećene KiM koji bi Beograd zatražio”, kaže Korkodelović. Dodaje da kada se raspravlja o ovim zemljama, treba obratiti pažnju kako su raspoređene – tu su dve evroazijske sile (Kina i Rusija), gotovo potkontinent (Indija), najveća latinoamerička država (Brazil) i Južnoafrička Republika, koja je lider na afričkom kontinentu. Uz to, svaka od tih sila ima „sledbenike” u susedstvu i okupljaju zemlje iz regiona, koje ako i ne žele da postanu članice, vode računa o tome šta kažu vodeće članice BRIKS-a.

Uprkos željama nekih političkih krugova, BRIKS još ne može da se meri sa Zapadom zbog toga što je on mnogo monolitniji, zbog SAD. U BRIKS-u nema takvog centra moći. Među tim zemljama čak postoje i rivalstva ili pak otvorena neprijateljstva (recimo Indija i Kina ratovale su nekoliko puta). Tu postoji više različitih interesa i ciljeva unutar ove organizacije – nije centralizovano.

Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže da je BRIKS kičmeni stub novog, demokratskog i pravednog svetskog poretka koji će zameniti sadašnji unipolarni svetski sistem. Za „Politiku” kaže da su ravnopravnost i suverenitet osnovno obeležja koncepta multipolarnog svetskog poretka i dodaje da BRIKS obuhvata sve kontinente i garantuje ravnopravnost svima.

„Sada je sastavljen od pet članica, a u bliskoj budućnosti, možda već posle desetak dana, taj broj će se povećati, s tendencijom stalnog povećanja. Za naše interese je veoma važno što je reč o zemljama koje nisu priznale tzv. Kosovo jer su svesni da su svetske opasnosti separatizam i terorizam.

Najmoćnije članice BRIKS-a, kao što su Kina, Indija i druge, takođe su suočene sa separatizmom i zato imaju osećaj da to nije nešto ograničeno na jednom malom mestu na svetu, već da je to globalna pojava koju postiču sile dominacije i hegemonije”, kaže Jovanović. Navodi da tešnja saradnja sa ovim zemljama proširuje mogućnosti da Srbija zaštiti svoje nacionalne interese osloncem i na međunarodno pravo. Smatra da je potrebno da Srbija osmisli i razmotri šta fenomen BRIKS-a znači za bolju zaštitu naših interesa i da napravi jednu platformu svojih aktivnosti kada je reč o BRIKS-u.

„Potpuno je izvesno da sadašnji svetski poredak odlazi u istoriju i to zahteva od Srbije da trasira zaštitu svojih interesa i strategiju u skaldu s tim trendom. Mislim da ovaj trend odnosi u istoriju nepravedan svetski poredak i korporativni multinacionalni neoliberalni sistem, pa će svet sutrašnjosti izgledati sasvim drugačije od onoga na koji smo navikli. Zato je potrebno stalno angažovanje i aktivna diplomatska borba”, zaključuje Živadin Jovanović.

Ko je moćniji

U sadašnjoj međunarodnoj arhitekturi evidentni su duboki nedostaci koji ne odražavaju današnju politiku, ekonomiju i demografiju. Tu neravnotežu dobro ilustruje poređenje BRIKS-a i grupe G7, koju čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan. Dok zemlje G7 čine malo više od deset odsto svetske populacije, sa oko 900 miliona ljudi, u zemljama BRIKS-a živi 41,5 odsto čovečanstva – čak 3,21 milijardu. Međutim, oko 43 odsto svetskog nominalnog BDP-a koncentrisano je u zemljama G7, dok na BRIKS otpada nešto više od četvrtine. Da bi njihov glas bio jači, u BRIKS-u su do sada koristili dvostruku strategiju: s jedne strane su lobirali za reforme Svetske banke i MMF-a, a sa druge osnivali sopstvene institucije – recimo Novu razvojnu banku, koja je pokrenuta 2017. za finansiranje razvojnih projekata u državama članicama.