Nedostaje mi spasavanje života

Građani Srbije godinama su pažljivo slušali izveštaje o povređenima u nezgodama i savete o zdravom životu primarijusa dr Nade Macure, kardiologa, zbog čega je ovo prepoznatljivo lice beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć steklo veliku popularnost u narodu. Mnoge je začudilo što se umesto da uživa u penziji odlučila za bavljenje politikom, ali je njen stav da čovek mora dati svoj maksimum u radu bez obzira na godine. U razgovoru za „Politiku” dr Macura, koja je sada poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kaže da odavno podržava sve ono što radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da je fascinira njegov entuzijazam i vera da će uraditi sve što može da stvori dobar život za građane, što je i njena želja. „On mi je uzor i ono što on radi je uticalo na to da se uključim u politiku. Zaista je mnogo toga dobrog urađeno u Srbiji. Pa svako može da vidi koliku pomoć daje država za majke, za decu, za penzionere, za povećanje plata… Vučić je moj uzor. On stavlja posao i dobrobit naroda ispred svog zdravlja, a to se na njemu nikada ne vidi. Istorija će ga pamtiti kao jednu vrhunsku ličnost ovog doba. On jednostavno zrači nekom posebnom energijom i najveći je radnik. U orkestru je dirigent glavni, tako i svi mi gledamo njega. Insistira da svi mi budemo među narodom, da pitamo ljude za njihove probleme i pričamo sa njima, što i ja radim, jer želim da ljudi žive odlično”, istakla je dr Macura.

Oko godinu dana ste poslanik u srpskom parlamentu. Da li ste zadovoljni radom tamo?

Uvek dajem maksimum od sebe. I nikada ne mogu da kažem da sam sasvim zadovoljna. Red, rad i disciplina su nešto što čini moju ličnost, tako sam vaspitana. Svako radno mesto na kome sam bila tražilo je od mene veoma veliku disciplinu i odgovornost. To čini i sad moj rad u skupštini. Mislim da sam se lepo snašla. Čim sam kročila u skupštinu osetila sam se ponosnom, jer smatram da je reč o jednoj vrsti uzvišenog rada. Žao mi je što moj otac nije živ da me vidi sada, jer mislim da bi bio veoma ponosan na mene. Ipak sam na neki način uspela u životu.

Izjavili ste da je izbor za poslanicu kruna vaše karijere?

Jeste. Parlament je ozbiljna institucija. U skupštini nema nekog glamura kao što neki misle. Nisam se osećala nimalo zbunjeno kada sam prvi put sela u poslaničku klupu. Omiljene su mi koleginice koje sede iza mene, Olja Petrović i Vesna Nedović, a divnu saradnju imam i sa jednom koleginicom iz Kragujevca. Prvih meseci sam se trudila da upijem sve što se događa. Osećala sam se kao da sam na času anatomije, usredsređena na sva dešavanja u skupštini. Poštujem sve ono što predlaže šef Poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov. Mora da postoji neka hijerarhija. Uz to, nalazim se u nekoliko odbora koji su mi veoma važni. To su odbori za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, za zdravlje i porodicu, za prava deteta, kao i za kulturu i informisanje. Ja pratim dobro sve o čemu se priča, ali se zna šta je moja uža oblast u kojoj imam najveće znanje. Učestvovala sam i u izradi jednog predloga zakona.

O kom zakonu je reč?

Reč je o predlogu zakona u kojem se navodi uvođenje licenci za logopede. To je još u proceduri pa ne mogu više detalja da iznosim. Ali smatram da je to potrebno Srbiji. Ne može niko da se bavi tako ozbiljnim poslom a da nema licencu. Evo i ja, iako više ne radim kao lekar, idem na edukacije kako bih sakupila bodove za obnovu licence. To mi je potrebno jer nedajbože da nekome na ulici pozli i da mu pružim pomoć, neko iz opozicije može da me prozove zašto sam to uradila kada nemam licencu za rad.

Znate li da vam pojedinci zameraju zato što se ne javljate često za reč?

Moje prvo javljanje za reč bilo je oko Nove godine, na temu budžeta. Zadovoljna sam kako sam govorila, dobila sam aplauz i od ministra finansija Siniše Malog, što mi veoma znači. Imala sam do sada sedam govora, a prisustvovala sam stalno javnim raspravama i slušanjima. Nikada ne izostajem. Poslednji put sam se javila da govorim o tome koliko je bitno da se ne stigmatizuju stariji od 65 godina. Znate, ima nekih koji se nijednom nisu javili za reč…

Bilo je negativnih komentara na vaš račun kada ste se tokom rasprave o smeni ministra privrede Radeta Baste javili za reč i govorili kako je predsednik Vučić dao novi krvotok Srbiji izgradnjom mreže puteva, a da niste pomenuli najvažniju tačku dnevnog reda. Kako to tumačite?

Opoziciju ne mogu poštovati, jer ona nije pokazala svoje pravo lice. Njihova kritika me nimalo ne dodiruje, kao ni ono što oni pričaju. Bili su mi veoma smešni posle jednog mog govora kada su mi aplaudirali. Ne znam da li je to neka njihova šala ili koja im je bila namera. Uglavnom se držim teme, ali ne moramo uvek da se striktno držimo toga. Verovatno sam u tom trenutku tada smatrala za shodno da kažem ono što jesam. Ovo nije prava opozicija. Možemo da imamo različita mišljenja ali moramo svi ići u istom smeru. Oni dok se ne upristoje i dok ne budu prava opozicija ništa u parlamentu neće značiti osim jednog rijalitija i cirkusa koji pokušavaju da naprave.

Kako to pokušavaju?

Pa oni su to već napravili na neki način. Uvek je kritikovati lakše nego nešto pohvaliti. Oni stalno žele da budu glasnogovornici nečega što nema neku težinu. Opozicione strane pogrešno su shvatile pojam demokratije i sprovode sve nasuprot demokratiji. Osnovno pravilo društva jeste da mora podsticati snošljivost i uljudnost u javnim raspravama. U biti saradnja opozicije znači da se u demokratiji različite strane zalažu za iste osnovne demokratske vrednosti. Jedan od ključnih vidova kulture demokratije je i saradnja opozicije, ali politička zloupotreba opozicije nas je sve iznenadila, kao u slučaju protesta.

Mislite na proteste „Srbija protiv nasilja”?

Da. Mislim sve najgore o tim protestima. To nije pravi put za iznošenje nekih zahteva. Nije u redu da blokiraju ulice i auto-put i ometaju saobraćaj. Kada zauzmete auto-put zapitajte se da je možda nekome vašem neophodna pomoć lekara, a hitna pomoć ne može da se probije kroz gužvu. Kritizerstvo ljudi sa protesta ne smatram validnim.

Ima ljudi koji se čude odakle vi odjednom u politici.

Nisam ja odjednom ušla u skupštinu. Dosta sam bila aktivna u mesnom odboru u Opštini Savski venac. Redovno sam išla na sastanke i skupove. To je bila prva stepenica. Moram da pohvalim ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović, koja je dala maksimum od sebe, najpre kao predsednica ove opštine, a zatim i kao ministarka. Moj rad je bio primećen i našla sam se kao 33. na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” za parlamentarne izbore. Verovatno je primećeno da i u ovom trećem dobu mogu mnogo toga da pružim.

Šta vas je fasciniralo u programu SNS-a pa ste poželeli da se pridružite ovoj stranci?

Vučićeva energija je neverovatna, ali i cela stranka radi energično, kao i novi predsednik stranke Miloš Vučević. Moram da pohvalim i Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora SNS-a, čija gostovanja obavezno pratim jer uvek ima mnogo toga pametnog da kaže.

Koliko vam nedostaje rad u Hitnoj pomoći?

Zavidim lekarima koji idu na teren i spasavaju živote. To mi nedostaje. To je moje prvo opredeljenje u životu.

Da li ste svesni koliko su vaši saveti o slojevitom oblačenju i nošenju flašice sa vodom ušli u narod?

Svesna sam. Dešava se da prođem ulicom i da čujem da ljudi sa strane govore reč slojevito. Ponosna sam što su građani prihvatili moj savet i počeli da nose sa sobom bočicu vode. U svetu je to pravilo usvojeno mnogo ranije nego kod nas. Među prvima sam počela da dajem savete o zdravom načinu života, koje je teško usvojiti. Čak deset godina sam radila kao pi-ar Hitne pomoći i novinarima sam uvek bila na raspolaganju, ustajala sam u pola četiri da bih sve stigla. I tri godine sam provela kao svojevrsni reporter na televiziji Prva, gde sam se uključivala u jutarnjim satima. Kada bi čovek počeo da praktikuje sve postulate zdravih stilova života dugo bi živeo. Ne treba zaboraviti da su stogodišnjaci skromno živeli i skromno jeli, kao i da su se bavili fizičkim ili intelektualnim radom.

Prilaze li vam i dalje ljudi na ulici da traže savet?

Iako je prošlo dosta godina od kada ne radim u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, ljudi prilaze da pitaju nešto. Ili ih čujem kada negde uđem da govore među sobom: „Evo je Nada Macura.” I danas mi na ulici pokazuju svoje zdravstvene nalaze sa željom da im dam savet. Moj otac me je davno posavetovao da prema svima budem ista. Tako se i danas ponašam, ko god da mi priđe. Cenim podjednako i čistača ulice i akademika. Ima onih koji se čude zašto se vozim gradskim prevozom. Ja uživam u tome.

Koliko ste zadovoljni onim što je urađeno u zdravstvu?

Mnogo bolnica je izgrađeno i rekonstruisano, to je odlično. Pacijentima je najvažnije da što manje čekaju na intervencije i dosta toga je urađeno na tom planu, poput ukidanja zakazivanja pregleda samo od prvog do petog u mesecu. Primarna zdravstvena zaštita treba da bude ta koja će najviše usluga pružiti, to je pravi put. A ne da neko preskoči sve stepenike i ide da uradi snimanje na magnetnoj rezonanci jer mu je neko rekao da to tako treba. Lekari domova zdravlja treba najbolje da poznaju pacijenta, da uđu u suštinu zdravlja osobe. A kada je reč o reformama, ipak bih prepustila ministarki zdravlja prof. dr Danici Grujičić da o tome govori.

Danijela Davidov Kesar

ANTRFILE

Živim kao vojnik

Kako reagujete na komentare da samo uživate u tome da budete popularni i da se slikate u medijima?

Celog života živim kao vojnik. Nikada nisam uspela da stvorim neku oazu življenja, da budem opuštena, da se veselim u društvu… Jednostavno sam disciplinovana kao vojnik. Tako sam se ponašala na svakom radnom mestu. Radila sam u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci i Beogradu. Šta sam sve u životu videla kao lekar – to je neverovatno. Sećam se da sam jednog dana kada sam radila u unutrašnjosti imala čak 14 urgentnih situacija, od upadanja čoveka u bunar preko gaženja osobe vozom do vešanja na drvetu. Moj doprinos kao lekara je bio ipak značajan. Oni koji me ne poznaju misle možda da sam se samo slikala i gostovala u medijima kao pi-ar, ali taj deo moje karijere je slučajno došao. Možda sam malo pogrešila u tome što sam u medijima eksponirala više svoj privatni život, trebalo je da budem malo misterioznija. Vidim u komentarima na neke moje izjave da pojedinci kažu kako sam volela samo da se slikam u medijima. Ljudi ne znaju koliko je teško završiti medicinu i tri specijalizacije. Žalim što nisam upisala još jedan fakultet ‒ prava, ekonomiju ili političke nauke. A možda bih se, da nisam lekar ili novinar, bavila modom, to obožavam.

ANTRFILE2

Beli mantil i slušalice ne predstavljaju lekara

Znate da je mnogo lekara otišlo u inostranstvo. Kako ih zadržati u zemlji i šta ponuditi onima koji su otišli da se vrate?

Nije baš toliko sladak hleb u inostranstvu. Sunce ne sija svuda isto. Ono je ovde najlepše. Pozivam sve naše mlade lekare koji su otišli u inostranstvo da se vrate da žive u Srbiji. Moja poruka mladim generacijama je da beli mantil i slušalice oko vrata ne predstavljaju lekara, kao i trka za novcem. Lekar koji se opredeli za tu profesiju i koji voli ljude retko se odlučuje da ode u inostranstvo da zarađuje ogroman novac, da kupuje kuće, automobile. Možda će me neko kritikovati zbog ovih reči, ali to je činjenica. Mogla sam i ja da imam svašta, da putujem po svetu, ali ja i dalje živim skromno. Meni je zadovoljstvo ono što sam ostvarila u medicini.