Virusi vrebaju i van obdaništa

Uslovi u kojima borave mališani u predškolskim ustanovama su, prema analizama Gradskog zavoda za javno zdravlje i Sanitarne inspekcije, higijenski i sanitarno ispravni. Ocenjeno je i da je mikrobiološki sastav hrane zadovoljavajući, tako da nema bojazni, iako sa virusima i bakterijama nikada nismo načisto.
Budući da se svake godine u nekom vrtiću u Srbiji pojavi epidemija salmonele, kontrole namirnica su sve rigoroznije.

Zoran Panajotović, načelnik Sanitarne inspekcije, kaže da za sada nema bojazni o eventualnoj pojavi zaraza.

– U vrtićima nadziremo kako centralne, tako i distributivne kuhinje. Uzimamo uzorke i ispitujemo kvalitet, hemijski sastav i briseve sa ravnih površina, uređaja i opreme, ruku, grla i nosa osoblja. Nadam se da opasnosti neće biti ni kada dođe zima – tvrdi Panajotović.

Prema rečima Vesne Zečević, nutricioniste PU „Dečji dani”, u njihovoj centralnoj kuhinji dnevno se pripremi 6.000 obroka a svaki korak u lancu ishrane isplaniran je prema strogim zahtevima i pravilniku o obradi namirnica.

– U ovoj oblasti rade nutricionisti, Sekretarijat za dečju i zdravstvenu zaštitu i Gradski zavod za javno zdravlje. Na odabiru raznovrsnog asortimana hrane, koji je jedinstven za sve ustanove, radi komisija za unapređenje ishrane. Nutricionisti sastavljaju jelovnik u skladu sa preporukama o ishrani dece koje daje Svetska zdravstvena organizacija i naši stručnjaci. Vodimo računa o energetskoj i nutritivnoj vrednosti, kao i o raznovrsnosti namirnica po sezonama. Zdravstvenu bezbednost kontrolišemo pri ulasku hrane u ustanovu. Namirnice moraju biti uredno deklarisane. Svakog dana je raznovrstan jelovnik i ništa od hrane iz prethodnog dana ne serviramo sledećeg dana – kaže Zečevićeva i ističe i da se mleko, mlečni proizvodi, meso i sveže voće i povrće dostavljaju svakoga dana i ne smeju biti zamrznuti.

Nesporno je da su jaslice i vrtići, čija je svrha da obezbede negu dece dok su im roditelji odsutni, odgovorni za njihov fizički, mentalni, moralni, kulturni i socijalni razvoj tokom predškolskog perioda, što se odražava i na kasniji razvoj. Ali i šta deca jedu kada napuste vrtić od velikog je značaja.

– Briga o kvalitetnoj ishrani mališana ne završava se u vrtiću. Roditelji moraju da vode računa o tome šta deca jedu. Sladoledi i brza hrana samo su neke od namirnica iz kojih vreba zaraza poput bakterije salmonela. Nikada ne možemo predvideti kako može doći do infekcije – opominje Zečevićeva.

I Mirjana Skendžić, direktor PU „Vračar”, priča o pravilima koja se strogo primenjuju kao u PU „Dečji dani” i kaže da se u centralnoj kuhinji u toku dana spremi više od 8.000 obroka i da im svakodnevno stiže sveža hrana. Prema njenim rečima, dva puta nedeljno dolaze iz GZJZ i Sanitarne inspekcije i uzimaju uzorke iz centralne i kuhinje iz svakog vrtića.

Brojni slučajevi infekcija i trovanja hranom u ovim ustanovama ukazuju na to da nekada ni rigorozne mere ne mogu ući u trag prevrtljivim virusima i bakterijama i da se nikada ne zna u kom obroku čuče.