Sećanje na čika Đorđa

Neizostavni deo putovanja moje porodice na more u Grčku je svraćanje na mesto gde je Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojničkog groblja „Zejtinlik” u Solunu, duže od pola veka vedro dočekivao posetioce. Nakon svog dede, a zatim i oca, preuzeo je dužnost čuvara srpske svetinje. Uvek ću se sećati toplog pogleda, blagosti i gustih obrva. Miris čempresa i tople reči dobrodošlice svakog su obradovale. Živeo je preko puta, a silazio bi, i u poznim godinama, čak i ukoliko bi samo jedan čovek svratio na groblje.

Zauvek ću pamtiti čoveka skromnog i sazdanog od ponosa, naročito dok u vojničkoj uniformi recituje stihove Vojislava Ilića mlađeg. To su oni trenuci kad vas golica jeza pri uspinjanju od peta do grudi, a suze spontano naviru od osećanja ponosa.

Bile su čast i privilegija upoznati Đorđa i biti u njegovom prisustvu.

Počivaj u miru, čika Đorđe.

Mladen Bojović,
Čačak