Frontalni pritisci na srpske „crvene linije"

Kolektivni Zapad pojačava pritiske na predsednika Aleksandra Vučića sa ciljem da Srbija promeni svoju suverenističku politiku, tj. da promeni dosadašnji geopolitički pravac koji, pre svega, podrazumeva vojnu neutralnost i očuvanje dobrih odnosa s našim tradicionalnim prijateljima. Iako je Srbija na evropskom putu, naša zemlja nije spustila rampu Moskvi, niti je proglasila kineske investicije za neprihvatljive. Kao krunski dokaz da se naša zemlja opredelila bilo bi uvođenje sankcija Rusiji, ali i pomeranje naših „crvenih linija” kada je reč o Kosovu i Metohiji, što bi značilo nezvanično priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine, ali i prihvatanje da se Republika Srpska svede na praznu ljušturu bez imovine i konkretnih nadležnosti predviđenih Dejtonskim sporazumom.

Predsednik Vučić ne odustaje od svoje politike i dalje drži balans između Zapada i Istoka. To je i razlog zašto se pritisci pojačavaju, a jedan od razloga je i to što su se promenili akteri na Zapadu. To više nisu lideri sa strpljenjem Angele Merkel, niti je to Donald Tramp, koji je pokazao da ima sluha za kompromisna rešenja koja mogu da budu prihvatljiva za obe strane. Od Vašingtona, do Berlina i Pariza, tamošnji lideri pod senkom ukrajinskog rata žele da reše kosovsko pitanje. Evidentan je pojačan angažman svih aktera, a naravno da pritisci idu prema predsedniku Vučiću kao ključnom političkom akteru koji odlučuje u Srbiji.

Zapad primenjuje paletu različitih pritiska. Od pisma američkih, britanskih i evropskih parlamentaraca, koji od Zapada traže promenu politike prema Beogradu, pa preko različitih novinskih napisa u kojima se državni vrh Srbije, bez konkretnih dokaza, povezuje s kriminalnim krugovima i optužuje za autoritarnost. Ipak, čini se da najviše glavobolje zadaje ponašanje premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, kome se gleda kroz prste za sve što radi poslednjih meseci, a posebno na brutalno nasilje nad Srbima na Kosmetu. Već u septembru se očekuju novi i uvek mučni razgovori u okviru dijaloga s Prištinom, ali i zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde se ove godine očekuje veća „gužva” nego ranije.

Zapadni diplomata iz Brisela navodi da se stiče utisak da se Kurti ponaša kao da ima podršku nekih predstavnika međunarodne zajednice za dalju eskalaciju situacije na Kosovu. Kaže da je više nego jasno da svi dosadašnji napori Amerike i SAD nisu doneli nikakav rezultat. „Ne mogu da se otmem utisku da se kosovski premijer Kurti ponaša kao da je iz Londona i Berlina dobio signale da može da ide dalje u eskalaciji situacije, sve do otvorenog zagovaranja ’velike Albanije’. Zbog toga sve što on radi može da se protumači kao jedan od tih instrumenata pritisaka na Vučića”, navodi ovaj diplomata, koji nije hteo da ga imenujemo.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je još prošle nedelje velike i teške pritiske na Srbiju, posebno po pitanju sankcija Ruskoj Federaciji. Kako kaže, verovatno najteže do sada. „Žele da me izoluju. Pogledajte medije, svi su postali Amerikanci ili Rusi, nema Srba. Gledaju da me u potpunosti izoluju, da svi počnu suštinski da rade za neke druge sile ne bi li primorali Srbiju da promeni politiku. Situacija u Ukrajini je takva da je jasno da Rusija ne može lako da se pobedi na bojnom polju. Mnogi su očekivali da će Ukrajina s lakoćom pobediti, od toga nema ništa. Očekujem velike i teške pritiske u pogledu politike prema Rusiji. Upravo zbog toga će nas dosta pritisnuti”, rekao je Vučić.

Ove pritiske, najteže do sada, predsednik očekuje narednih dana i nedelja i dodaje da će Srbija pokušati da očuva svoju poziciju. „Pred nama je najteži period, biće veća gužva nego ikada. Očekujem da će se mnogo toga rešavati u narednih mesec dana. Daćemo sve od sebe da nastavimo da vodimo politiku kakvu vodimo”, rekao je predsednik i dodao da je politika stvaranja „velike Albanije” proces koji će se nastaviti i da Kurti neće da stane. Kaže da Zapad ne interesuje priča o „velikoj Albaniji” jer su ti „loši momci njihovi momci”.

Advokat Goran Petronijević podvlači da se svi ti faktori frontalnih pritiska na Beograd ne mogu posmatrati odvojeno, već su svi povezani i sastavni deo jednog plana za davljenje Srbije. Za „Politiku” kaže da je cilj da se Srbija satera u ćorsokak da bi se naterala da ispuni određene stvari koje bi je u potpunosti ostavile samu. „Cilj je da se Srbija dovode do međunarodnog stanja potpune usamljenosti, kako je to bilo 1999. godine, i onda bi mogli da joj rade šta god hoće. To je suština tog plana, u okviru koga postoje određeni pravci – KiM, Republika Srpska – i da se uvedu sankcije Rusiji. Nijedna od tih stvari se ne može samostalno posmatrati, ni pojedinačno tretirati. Sa svakim od tih faktora, ukoliko bi Srbija popustila, istog trenutka bi oslabila svoje pozicije i na svim ostalim. Konačni ciljevi su priznanje KiM, obesmišljavanje Republike Srpske i ostavljanje Srbije bez prijatelja, bez međunarodnog ugleda i bez pomoći”, ističe Petronijević. Dodaje da ono što Zapad može da uradi, osim konstantnih pretnji, jeste izazivanje lokalnih sukoba, pre svega u Bosni i Hercegovini i na Kosmetu. Navodi da je to jedna od stvari kojom oni stalno prete.

„Smatram da Srbija konačno treba da učvrsti svoje pozicije i pojača crvene linije. Stalno govorimo o tome i uvek ih pomeramo ka sebi iz raznih razloga, kao što je na primer pokušaj deeskalacije. Svakako da je to jedan od prioritetnih ciljeva, ali čini mi se i da taj deo međunarodne zajednice, koji stoji iza njih, to ne tretira kao našu dobru volju i spremnost za pregovore i smirivanje situacije, već kao slabost i strah. I to je očigledan problem. Trebalo bi razmisliti u tom pravcu da li učvršćivati crvene linije i praviti u međunarodnopravnom smislu ’mažino liniju’”, navodi Petronijević.

Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, kaže da je jasno da politički Zapad pojačava pritiske na Beograd, što se može videti i u kontekstu diplomatskih aktivnosti predsednika Vučića tokom vikenda u Budimpešti i jučerašnjih u Atini. Za naš list navodi da je odlična odluka da poseti Mađarsku jer je sadašnja vlast u toj susednoj zemlji najbolji „advokat” Srbije u Evropskoj uniji i to može da osnaži poziciju predsednika Vučića pred vrlo teške i bitne razgovore s predstavnicima EU i SAD.

„Ako se vidi ko je bio pozvan na tu neformalnu večeru u Grčkoj, može se zaključiti da je u fokusu pažnje, ipak, Srbija. Zvanično je najavljeno da će biti reči o evropskim integracijama regiona, ali mislim da će to biti marginalna tema, na osnovu spiska učesnika i format skupa. Očigledno je da se pojačavaju pritisci u vezi s kosmetskim pitanjem, statusom Republike Srpske i ratom u Ukrajini”, navodi Karanović. Navodi da predsednik Vučić ima najviše diplomatskog i državničkog iskustva, ukoliko se govori o liderima evropskih zemalja i da mu po diplomatskim potezima nema premca. „Koliko god mediji najavljivali da će to biti gorka večera za predsednika Vučića, bez obzira na težinu razgovora i intenzitet pritisaka, sigurno će uspeti da izađe na kraj s njima”, smatra Karanović.

Svojevrsna najava pritisaka obavljena je kroz pisma američkih i evropskih političara i seriju tekstova u zapadnim medijima u kojima se zahteva sprovođenje oštrijeg kursa prema Srbiji. Bar zasada to nije zvanična politika država Kvinte. Za desetak dana se završava i letnja diplomatska pauza u Briselu i može se očekivati snažnije nastojanje da se stvore preduslovi za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, pod uslovom da Kurti ispuni dogovoreno u Bratislavi. Pre svega, povlačenje specijalnih policijskih snaga sa severa Kosmeta, a do 1. septembra bi radna grupa trebalo da završi administrativni projekat s uputstvom za smenu gradonačelnika u opštinama na severu KiM.

Goran Petronijević navodi da godinama ističe da Kurti ništa samostalno i na svoju ruku ne radi. Kaže da je on običan zapadni bot koji radi šta mu se kaže. „On može da odlučuje samo toliko koliko može da pritisne megafon da bi se čulo šta on govori, a to što kaže je isplanirano u određenim centrima i ništa što on uradi nije slučajno. Oni ga guraju u to što radi da bi stvarali tenzije, a s druge strane se pojavljuju kao mirotvorci. To je toliko providno da je Kurti alatka u njihovim rukama u cilju pritiska i dovođenja Srbije u stanje potpune usamljenosti”, kaže Petronijević.

A iskusni diplomata Zoran Milivojević kaže za „Politiku” da ne treba računati da je Srbija spremna, bez obzira na pritiske, da se odrekne glavnih državnih i nacionalnih interesa. Navodi da krajem leta i početkom jeseni ulazimo u period kada će aktuelnost rešavanja otvorenih pitanja Balkana biti posebno izraženi i za Zapad je važan tajming i curenje vremena zato što su na proleće izbori u EU, a posle i u SAD. Očekuje pritiske po dve linije – KiM, pitanje Republike Srpske i uključenje celog regiona u zapadnu sferu interesa. Podseća da nad Beogradom i Prištinom visi francusko-nemački plan i implementacioni aneks koji su usvojile sve zemlje EU i da je cilj da se ostvari do kraja godine i početkom sledeće.

„Cilj je da se što pre obnovi dijalog na bazi deeskalacije prema zahtevima EU. Verovatno će biti pritisaka i za pristupne pregovore sa EU i otvaranjem novih klastera, ali i kaznenih mera koje bi mogle da uključe ekonomsku i finansijsku dimenziju”, kaže Milivojević. Druga linija pritisaka je u vezi s Ukrajinom i sankcijama Rusiji i težnjom da Srbija uđe u zapadni vagon. Milivojević navodi i da se srpski korpus tretira jedinstveno i da je potpuno jasno da ruski uticaj koji nije pod kontrolom Zapada pre svega vezan za Beograd i Banjaluku, zbog čega se očekuje da se Srbija i RS priključe sankcijama Moskvi. „Treba obratiti pažnju na kretanja na globalnom planu. Ako dođe do proširenja BRIKS-a, koji vodi ka dedolarizaciji, to bi bili ključni elementi slabljenja zapadne dominacije i to će sigurno ubrzati procese i pritiske da se ovaj region što pre reši i da se ovaj deo Evrope uključi u zapadnu sferu interesa”, zaključuje Zoran Milivojević.