Lekari će proceniti da li će Kosta K. moći da prati nastavu

Svake godine raznovrsni zdravstveni problemi – povrede, operacije, akutna i hronična oboljenja, psihijatrijski poremećaji, razvojne poteškoće, retke bolesti – onemogućavaju mnoge osnovce da svakodnevno odlaze u školu i sa vršnjacima obrazovanje stiču na uobičajenoj nastavi. Narušeno zdravlje primorava ih da privremeno ili duže vreme budu u postelji, na lečenju, kod kuće ili u bolnici na odeljenjima onkologije, hematologije, endokrinologije, nefrologije, dijalize, neurologije, psihijatrije, ortopedije, hirurgije, kardiologije... – od nekoliko dana ili nedelja do više godina. Pa ipak, ova deca ne propuštaju lekcije, dobijaju ocene, čak učestvuju na takmičenjima i u vannastavnim aktivnostima, stiču odeljenjske drugare i osnovno obrazovanje bez pauze, i to zahvaljujući osmoletki bez učionica – jedinstvenoj kući znanja za decu na bolničkom i kućnom lečenju – „Dr Dragan Hercog”.

Prema najavama prosvetnog vrha, u ovoj osmoletki osmi razred će završiti Kosta K., koji je 3. maja počinio masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar” i od tada je na bolničkom lečenju. Svako dete osnovnoškolskog uzrasta koje je više od tri nedelje hospitalizovano, a prema proceni lekara je u stanju da bude obuhvaćeno nastavom, može da postane đak OŠ „Dr Dragan Hercog”. Ukoliko na bolničkom lečenju ide na školske časove kraće od tri sedmice osnovcu predaju nastavnici „Hercoga”, ali izveštaj o tome, na primer, koje su lekcije prešli, da li je učenik uradio pismeni zadatak, koje je ocene dobio, šalju matičnoj osmoletki koju dete inače pohađa.

– Bez mišljenja lekara da dete na bolničkom lečenju može da pohađa nastavu nema nastave. Ukoliko lekar smatra da dete može da prati nastavu, mi ga uključujemo i zatim se vidi koliko dugo će to trajati i da li će postati naš đak ili ne. Kada lekari procene da dete može i da je spremno da pohađa nastavu, i samo ukoliko je dete duže od tri sedmice na bolničkom lečenju, „Hercog” šalje zahtev za prevodnicu i učenik se iz škole koju je do tada pohađao prevodi kod nas, sa izveštajem o do tada postignutom uspehu, i nastavlja obrazovanje na bolničkom lečenju. Dete upisano kod nas, onog trenutka kad završi lečenje i ako je prema proceni lekara sposobno da se vrati u matičnu školu, tamo i nastavlja obrazovanje. To je uobičajena procedura – razjasnio je za „Politiku” Zoran Aleksić, direktor OŠ „Dr Dragan Hercog”.

Kako je rekao, on očekuje da će ovih dana biti završen administrativni deo procedure koji se tiče upisivanja u ovu školu učenika koji je počinio masakr u „Ribnikaru”, a koji je već više od tri meseca na bolničkom lečenju u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Ulici doktora Subotića.

– Duboko saosećam s porodicama ubijene, streljane, dece i čuvara. Prosto, srce me boli. Taj čin ne mogu da stavim ni u kakav kontekst. Ne smemo da se odreknemo emocija, a moramo da budemo profesionalci. U ovom konkretnom slučaju može se desiti da lekari smatraju da to dete još nije spremno za nastavu, ali to nije kočnica da ono bude upisano u našu školu. Mišljenje lekara nam je merodavno u smislu da li je moguće i da li je on spreman da prati nastavu ili nije. Nakon toga u saradnji s lekarima sastaće se školski timovi za sledeći korak, da se vidi, ako je dete spremno za nastavu, koji će model biti primenjen kao najsvrsishodniji. U praksi imamo učenike koji se vode kao naši đaci, ali ih bolest sprečava da pohađaju časove. Ukoliko više od trećine fonda časova odsustvuju s nastave, na kraju organizujemo razredni ispit, kao i u redovnim školama. Naša škola radi po istom planu i programu kao i sve druge osnovne škole u Srbiji, a specifična je po tome što njeni nastavnici odlaze u bolnice ili kuće učenika da drže nastavu – razjašnjava Aleksić.

U maju sledeće godine OŠ „Dr Dragan Hercog” obeležiće značajan jubilej – 55 godina postojanja i rada. U obrazovanju učenika s najtežim zdravstvenim problemima na bolničkom lečenju ima najviše iskustva i jedina je dorasla zadatku da organizuje nastavu i za maloletnog masovnog ubicu. Zaposleni u ovoj školi jesu heroji prosvetnog sistema.

– Znate li kako je teško kada odete na onkologiju, odeljenje leukemije, kad se susretnete s decom koja, nažalost, boluju od retkih bolesti, u porodice koje vode strahovitu bitku za život deteta. Iako vam je teško, morate da uđete u to. Uvek preispitujete sebe da li ste spremni i sposobni da držite nastavu, šta da kažete tim roditeljima. To je sukob s kojim se svakodnevno susreću zaposleni ove škole, a ni mi iz uprave nismo mimo njih – kaže direktor „Hercoga”.

Više od 80 učitelja i nastavnika ove osmoletke dolazi kod učenika koje zdravlje sprečava da idu u školu. Drže časove u više od 50 porodičnih domova osnovaca na kućnom lečenju u svim krajevima prestonice i u 12 nastavnih baza, takozvanih punktova u beogradskim bolnicama. Među njima su: Univerzitetska dečija klinika, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović”, Institut za ortopedsko-hirurške bolesti, Institut za mentalno zdravlje, specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju...

– Broj učenika se stalno menja, doslovno na svakodnevnom nivou, varira od 220 do 300, ali je konstantan broj od oko 150 đaka koji od početka do kraja osnovno obrazovanje stiču kao đaci OŠ „Dragan Hercog”. U narednoj školskoj godini imaćemo 62 odeljenja – ukazuje direktor OŠ „Dr Dragan Hercog”.

Povećan broj đaka na psihijatriji

Ova škola je prvi put 2010. godine oformila odeljenje mlađih osnovaca u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Ulici doktora Subotića, a već sledeće godine formirano je još jedno za starije osnovce. Više nema najviše đaka na ortopediji na Banjici, a poslednjih godina povećava se broj njenih učenika na psihijatrijskom lečenju.

– Pre 20 godina na Banjici je bilo sedam odeljenja naše škole, a sada ih ima samo dva. Smanjen je broj naših učenika i na onkologiji. U „Zotoviću” i dalje imamo najbolje uslove, ali je i tu koncept rada promenjen i smanjen je broj odeljenja naših đaka. Primetan je porast broja naših učenika na neurologiji i psihijatriji i na Institutu za mentalno zdravlje. Tu smo pre pojave virusa korona imali po jedno odeljenje mlađih i starijih osnovaca, ali u poslednje dve godine broj učenika se rapidno povećava. U ovim klinikama sada imamo po dva odeljenja od petog do osmog razreda i po jedno odeljenje mlađih razreda. Naša odeljenja su manja nego u uobičajenim školama, čini ih od četiri do najviše deset đaka, a na psihijatriji u odeljenjima imamo po minimum osam učenika i tu se vidi povećanje. Osim toga, povećava se broj učenika u kućnoj nastavi, i to za defektologe najviše zbog dece koja uprkos inkluzivnosti sistema ne mogu da pohađaju ni redovne ni specijalizovane škole – razjasnio je Zoran Aleksić.

Škola bez učionica

Tri godine nakon što je osnovana 1969. godine, Osnovna škola za decu sa specijalnim zdravstvenim problemima dobila zdanje u Ulici vojvode Milenka i ponela je ime dr Dragana Hercoga, koji je kao član međunarodne misije Crvenog krsta stradao pomažući deci i stanovništvu ratom zahvaćene Bijafre. U tada renoviranoj, a danas oronuloj omanjoj zgradi zreloj za proširenje i preuređenje nalazi se školska uprava – zbornica, kancelarije direktora, stručnih i administrativnih saradnika. Učionica nema. S ulaznih vrata kroči se u zbornicu zatrpanu kao magacin, a pedagog i psiholog faktički rade u podrumskoj prostoriji koja zaudara na vlagu. Kancelarija direktora je minijaturna i, za razliku od pre nekoliko decenija, sad na podu ima laminat umesto itisona. Malo matično zdanje škole kao da su svi zaboravili. Oni ne kukaju, ali veruju da će u nekom trenutku doći vreme da će nadležni prepoznati značaj ove ustanove i da će joj priuštiti humaniji prostor. Pritom, zaposleni u „Hercogu” su pioniri nastave na daljinu, bili su oslonac kolegama iz drugih škola u vreme pandemije i onlajn nastave, idu autobusom u najudaljenije krajeve grada do svojih đaka, a u bolnicama se u mantile presvlače i na hodniku. Iako jedinstvena i zaslužna za neprekinuto obrazovanje hiljade dece, ova škola nije proglašena ustanovom od nacionalnog značaja. Postoji više od pola veka, a još nije zavredela Svetosavsku nagradu. Najveće priznanje joj je to što blagotvorno utiče na zdravstveno stanje svojih učenika i što se mali pacijenti koje je bolest prikovala za krevet ne libe da nastavnicima pokažu radost i uhićenje što im je posvećena pažnja koju nesebično i uzvraćaju.