Drakulica iz Kučeva

Da li je kroz Kučevo prolazio grof Drakula?

Nije?

A da li je ovde živela neka Drakulica?

Koliko znamo nije?

Jeste li sigurni, proverite vi to još jednom, možda i pronađete nešto o njoj.

Dobro, proverićemo.

Ovako izgleda razgovor sa Radmilom Bekerevićem iz Kučeva, turističkim poslenikom i travarom koji apsolutno liči na brazilskog pisca Paola Koelja. Što će reći da se neke veze učvoruju i tamo gde ih niko ne očekuje, pa, onda i ova mitska priča o grofu oštrih očnjaka možda se nekako poveže sa kučevljanskim mitom o rusalijama – ženama koje su obdarene čudnovatom moći da padnu u trans i razgovaraju sa mrtvima. A zašto da ne! Mit je ono što je potrebno da bi se održao život. U ovom slučaju turistički život jedne siromašne opštine. Nema razloga da Kučevo ne postane turistička meka kao što je to Sigišoara u susednoj Rumuniji, koja se proglasila rodnim mestom grofa koji važi za simbol vampira. Akcenat je na reči – proglasila.

Osim nedostatka mita koji bi u jednoj reči osvetlio sada turistički nečitak pojam Kučeva, ovaj kraj između ravnice Stiga i Homoljskih planina ima štošta da ponudi. U to smo se lično uverili. Tačnije, probali. Dok se jednog dana ne podigne spomenik rusaliji Drakulici u selu Duboka, gde tamošnje posebno obdarene žene padaju u trans pored reke, na Duhove, vredi prvo svratiti u jednu staru vodenicu. To je vodenica Kaonka na Peku, sagrađena 1852. Sada je preuređena u prostor za proslave, ali i uredno melje. Vlasništvo je 20 lokalnih deoničara. Uz tutnjavu vodenog brzaka i potmulo tarenje kamenova, probali smo ovdašnji specijalitet: kanape od parčeta proje na kojem je vlaški sir a preko njega gust med. Sva ta tri ukusa kada se izmešaju daju jedan amalgam koji bi se mogao nazvati slankasto-slatka slast. Posle toga rakija od šljive s ukusom divlje kruške – samo klizne. Nekako postane jasno i zašto je ovde narodni običaj da dete u čobanskom ruhu svira violinu u znak dobrodošlice.

Ovo je predeo čudnih kombinacija, kažemo opštinskom menadžeru Veroljubu Petroviću. On pokazuje napuštenu krečanu. U ogromnim silos pećima i upravnoj zgradi, planira da napravi centar za istraživačko-avanturistički turizam. Odatle će se kao iz bazne stanice kretati u obilazak okolnih planina i ispiranje zlata u Peku. Prema relevantnim istraživanjima, kaže ovaj hiperaktivni menadžer, Pek je još uvek zlatonosna reka. Kad nam je rekao da je iz sela Duboke, ne propuštamo priliku da ga pitamo da li i danas ima u tom selu rusalija. „One skrivene su prave, a eksponirane su lažne“, odgovara dvosmisleno.

U lepo uređenoj kafani Homoljski motivi, pridružuje nam se narodni poslanik Radoslav Milovanović. On pokušava da napravi ograđeno lovište na 800 hektara. Čujemo se i sa Mićom Paunovićem koji ima firmu za proizvodnju i promet ekološke hrane. U restoranu je i Stojan Jelić, ispirač zlata. Iako ima 85 godina tečno priča o istoriji rudarstva u ovom području, pominje dolazak Argonauta i Egipćana. O dolasku Argonauta u Homoljski kraj, kaže, pisao je i Pera Anđelković, profesor likovnog i vajar iz Kučeva.

Boreći se s besparicom, Opština je ipak uspela da podigne veliku kuću, informativni centar, pored novootvorene pećine Ravništarke. Obilazimo je sa profesorom Radenkom Lazarevićem. Dugačka je 600 metara i u njoj je postavljena rasveta treće generacije tako da je svetlo ravno dnevnom. Šest kilometara od Ravništarke je već poznata pećina Ceremošnja.

U centru Kučeva nalazi se hotel Rudnik, sa poluolimpijskim bazenom, saunom i fitnes salom. I taj hotel je jedna konforna baza za istraživanje ukusa homoljske hrane, provlačenja pećinama i naravno – traganjem za čudnim moćima dubočkih žena.