I SAD su protiv Atićevog terora

Kosovska Mitrovica – Nakon što je Kurtijev nelegalni i nelegitimni „gradonačelnik” severne Kosovske Mitrovice pre četiri dana najavio izbacivanje radnika institucija u sistemu države Srbije iz zgrade u kojoj su im radna mesta, u naselju Bošnjačka mahala, tenzije severno od Ibra juče su dostigle vrhunac. Naime, u toku jučerašnjeg dana istekao je trodnevni rok, koji je dat zaposlenima da napuste svoja radna mesta. Atić, koji je na vanrednim lokalnim izborima, raspisanim samovoljom Prištine i Albina Kurtija, dobio 573 glasa u gradu od 20.000 ljudi, rešio je da protera Srbe koji rade u zagradi gde se nalaze prostorije Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Direkcije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Kosovskomitrovačkog okruga i Centra za socijalni rad iz Vučitrna.

Kosovska Mitrovica, ali i ceo sever juče su bili u iščekivanju šta će se dogoditi u Bošnjačkoj mahali, u ulici koja je na samom ulazu u multietničko naselje, gde je smeštena i poslovnica MTS d. o. o. mobilnog operatera, ćerke firme „Telekoma Srbija”. Ovoj kompaniji Atić je već oduzeo parking-prostor, pod izgovorom da je „za dobro građana” i proglasio ga „javnom površinom”. Koliko je Kurti, preko svog „gradonačelnika”, ponovo podigao napetosti, potvrđuje i činjenica da je reagovala američka ambasada u Prištini. Ona je savetovala Kurtijevu vladu „uključujući i gradonačelnike na severu, da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu da povećaju tenzije”.

Hoće li biti sačuvan objekat u Bošnjačkoj mahali koji je tu od pamtiveka i u kojem su posle rata nastavili da rade predstavnici srpskih institucija, ali i da posluju i posle Briselskog sporazuma, gde se usluge pružaju ne samo Srbima već i Albancima, Bošnjacima, Turcima, Gorancima, Romima i drugim, ili će Atić da krene u nasilno zauzimanje, trebalo bi da bude potpuno izvesno na današnji dan. Do sinoć, sve je proteklo bez nasilnih akcija Prištine, kakve su viđene mnogo puta, naročito od kada je Albin Kurti na vlasti. Ništa manje, nego u Kosovskoj Mitrovici, situacija nije napeta ni u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, gde su albanski „gradonačelnici” nasilno uzurpirali opštinske prostorije, a Srbi od 26. maja mirno protestuju.

Inače, objekat u Bošnjačkoj mahali u kojoj rade zaposleni po sistemu Republike Srbije upamćen je i kao zgrada Koordinacionog centra, još iz vremena kada je posle 1999. godine formirano ovo telo Vlade Republike Srbije. Po sećanjima starijih Mitrovčana ovaj objekat je u funkciji još od osamdesetih godina prošlog veka, s tim što je menjao namenu, ali se decenijama tu vijorila srpska trobojka. Da se Atić osilio, očigledno uz direktnu podršku Kurtija, ali i bez pravog ukora zapadnih mentora, govori i podatak da on već iščekuje da Priština aminuje otvaranje Glavnog mosta na Ibru, da je severnu Mitrovicu pridružio asocijaciji kosovskih opština, pokrenuo asfaltiranje prilaza na obodu severne Kosovske Mitrovice. Radnike kosovskog komunalnog preduzeća već juče ujutru poslao je u Kolašinsku ulicu, gde su pod izgovorom da čiste trotoare, a čeka se i njegov potez o „uklanjanju objekata” u centru severne Mitrovice – poput bašti kafića, male pijace koja je na otvorenom, kioska… Najavio je i proterivanje ljudi koji prodaju na uličnim površinama kako bi preživeli.

Za to vreme, dok se Erden Atić bavi obračunom s građanima na javnim površinama u Kosovskoj Mitrovici, u radnjama na celom severu Kosmeta zjape prazni rafovi. Jednostranom odlukom Albina Kurtija, koju je doneo 14. juna, a odnosi se na zabranu dopremanja srpske robe preko administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, u prodavnicama nema mleka, mlečnih proizvoda, ponestaje brašna, ulja, šećera, soli... a i ono što se može naći, inostranog je porekla i sumnjive tehnologije.

Da humanitarna kriza preti i Kliničko-bolničkom centru u Kosovskoj Mitrovici, za „Politiku” je potvrdio dr Dragiša Milović, zamenik direktora ovog KBC-a, naglašavajući da „su najugroženije osetljive grupe pacijenata, među kojima su onkološki pacijenti, oboleli od dijabetesa, koronarnih bolesti, hronični bolesnici kojima je neophodna svakodnevna terapija”. „Posle reakcije na izjavu Džefrija Hovenijera, američkog ambasadora u Prištini, koji je kazao da po njegovom znanju ima lekova svuda na Kosovu, pismeno smo mu se obratili i objasnili da smo na korak od humanitarne katastofe. Javili su nam se iz njegovog kabineta i sada čekamo koji je njegov odgovor”, kaže dr Milović.

Podseća da je od 14. juna licenciranoj firmi za distribuciju lekova zabranjen ulaz na teritoriju severnog Kosova, a to sve dovodi „da su nam pacijenti teško ugroženi”. Ukoliko Priština ovako nastavi, biće odgovorna za smrt ljudi koji „zbog hira Albina Kurtija nemaju pravo na lečenje, što je jedan od osnovnih postulata svuda u svetu”, upozorava Milović. Kaže i da im je nedavno dopremljena cisterna s kiseonikom, ali da u bolničkoj apoteci nema infuzionih rastvora, lekova i sanitetskog materijala.