Sirote male bogatašice

Visok račun u banci, poznavanje kamatnih stopa, vispreno upravljanje deonicama i akcijama, uspešne investicije i isplativa ulaganja koja će uvećati prihode tradicionalno su se sve donedavno odnosili isključivo na muški rod. Dosadašnje analize pokazale su, a praksa je čini se to i potvrdila, da žene vole muškarce sa „dubokim džepom“, jer im oni ulivaju poverenje i sigurnost da će umeti da upravljaju porodicom jednako uspešno kao i novcem. Međutim, najnovije istraživanje, koje su uradili investiciona banka Barclays i časopis „Ekonomist“ na uzorku od 600 uspešnih žena u svetu, pokazuje sasvim drugačije tendencije na ovom polju. Zaključak je da je i na čisto finansijskom planu, koji je dugo smatran simbolom muške moći i uticaja, došlo do vidljive preraspodele uloga. Iako je Erazmo Roterdamski upozoravao kako „veliko bogatstvo nije moguće steći niti izgubiti bez velikog greha“, sve je duži spisak bogatih žena na svim kontinentima i u svim kulturama čiji kapital može da se izrazi u milionima dolara.

Žene rade više od muškaraca, mudrije investiraju, poslovno su više povezane i svoj novac naučile su da ulažu tačno tamo gde će on biti višestruko oplođen, samo su neke od napomena ovog istraživanja.

Posebno je zanimljivo da se, kako stoji u ovoj analizi, promenila i uloga žene u braku – ona više nije samo „modni detalj“ svom suprugu, već je u novom veku postala aktivni partner u sticanju bogatstva.

Na prvoj liniji „finansijskog fronta”    

S druge strane, podaci koje su prikupili stručnjaci kompanije „Scottish Window” ozbiljno demantuju brojna uverenja koja govore o tome da su žene te koje od bračnog partnera očekuju da im obezbedi finansijsku sigurnost. Majk Hoban, vođa ovog projekta, potvrđuje da je nastupila era u kojoj se muškarci ne protive tome da budu izdržavani i finansijski zavisni od žena, dok one sve više žele da stvari drže pod kontrolom i budu finansijski samostalne, nezavisne i superiorne.

(/slika2)Možda deluje neverovatno, ali Hoban navodi statističke podatke prema kojima je 19 odsto muškaraca, kada je reč o izboru buduće supruge, motivisano novcem i pre stavljanja potpisa na bračni ugovor detaljno „bistri“ šta buduća mlada donosi u miraz.Na isti način, suprotno uvreženom mišljenju, razmišlja svega 11 odsto pripadnica lepšeg pola.

Ako je suditi po podacima do kojih je došao časopis „Ekonomist“, može se slobodno zaključiti da bogatstvo u ženskim rukama postaje svetska realnost i fenomen novog doba. Znači li to da će stepen slobode i emancipacije žena ubuduće biti meren visinom bankovnog računa?

Bogate žene, što je takođe jedna od novina, više nisu karakteristika samo najrazvijenijih zemalja. Svoje „bogatašice” i „naftne magnatašice“ danas imaju i zemlje u razvoju i tranziciji, tamo gde je stopa nacionalnog dohotka izuzetno niska. One više ne pristaju na ulogu „žene iz senke“ i ne prihvataju geslo da „iza svakog uspešnog muškarca stoji žena“. One su same dovoljno uspešne! Većina njih svesno se odrekla uloge večitih pozadinaca i prilično smelo izašla na prvu liniju „finansijskog fronta“ i prihvatila sve rizike upravljanja kapitalom.

Kapital bez „graške znoja”       

Posebna pažnja „Ekonomista“ usmerena je i na žene koje su svoj kapital zaradile, a da nisu pustile ni „grašku znoja“. Svoj porodični imetak „naslednice“ najčešće koriste za kupovinu atraktivnih nekretnina ili modernizaciju postojećih porodičnih imperija. Kada je reč o načinu sticanja bogatstva, pomenutim istraživanjem utvrđeno je da vlastiti dohodak predstavlja najčešći izvor sticanja bogatstva žena i da on tri puta premašuje bogatstvo koje žene stiču nasledstvom ili udajom. Analizom bogatih žena i bogatih muškaraca bavila se i nezavisna konsultantska kuća „Detamonitor“, koja je došla do zaključka da je u 2006. godini prosečna milijarderka posedovala četiri miliona, dok su im muškarci parirali sa šest miliona dolara.

„Sponzoruše“i njihova logika zarađivanja novca, interesantan je podatak, prisutnije su u Evropi, dok su unosne brakorazvodne parnice najčešći model koji koriste američke žene kada svom bankovnom računu žele da dodaju nekoliko nula.Nažalost, ne deluje preterano optimistički podatak da će čak i u razvijenim zemljama Zapadabiti potrebno od šest decenija do dva veka da žene dostignu ravnopravan broj u upravljačkim strukturama u biznisu i politici.

(/slika3)Iako je Šopenhauer upozoravao da na „slavu i bogatstvo bez pameti“ ne treba računati „kao na sigurne tekovine“, a Seneka smatrao da je „veliko bogatstvo veliko ropstvo“, britanski list „Sandej tajms“ na svoju listu najbogatijih Britanki stavio je 92 žene čije se pojedinačno bogatstvo procenjuje na 140 miliona dolara. Očekuje se da će do 2020. godine više od 50 odsto britanskih milijardera biti žene, a da već sada sto najbogatijih Britanki poseduje kapital u vrednosti 66 milijardi dolara.

Ono što ne može da ostane neprimećeno jeste činjenica da na listi magazina „Forbs“, koji objavljuje imena najbogatijih ljudi na svetu, ima najmanje intelektualaca i književnika. Lilijana Betenkort, kćerka osnivača kozmetičke kuće „Loreal“, zvanično je najbogatija žena na svetu. Bogatstvo ove 85-godišnje Francuskinje, koja je zauzela 17. mesto na listi ovog magazina, procenjeno je na 23 milijarde dolara, dok je Džoan Rouling, autorka „Harija Potera“, jedina književnica među milijarderima. Na vrhu ove liste je i Žaklina Mars, naslednica imperije „Vilmart“ ili „kraljica čokolade“, kako je odmilja zovu Amerikanci.

Među damama koje su uspele da prežive sve finansijske bure i lomovei same steknu veliki kapital ubedljivo vodi Elena Baturina, žena Jurija Luškova, moćnog gradonačelnika Moskve. Njeno bogatstvo iznosi ni manje ni više nego 4,2 milijarde dolara. Sledi je Opra Vinfri, američka televizijska diva, sa 2,5 milijardi dolara, dok se Madonino bogatstvo od 325 miliona dolara ocenjuje „skromnim“. Na„Forbsovoj“ listi najbogatijih nalazi se i holivudska zvezda Džulija Roberts, dok su 22-godišnje bliznakinje Meri Kejt i Ešli Olsen najmlađe milionerke na svetu.