„Golemo uvo" na Ustavnom sudu

Skoplje – Od 172 zakona koji su u kratkom roku usvojeni u Sobranju Makedonije, najviše polemike u javnosti izazvao je Zakon za praćenje komunikacija. Razumljivo jer je ovim aktom ozakonjeno neograničeno i nesmetano prisluškivanje, snimanje i praćenje svakog građanina Republike Makedonije za koga policija ili sudski organi procene da se bavi nezakonitim radnjama.

U polemikama koje ne jenjavaju predstavnici vlade, pre svega ministri pravde i policije, odbacuju sve kritike i smatraju da je taj zakon, pre usvajanja, usaglašen sa sličnim zakonima u evropskom zakonodavstvu. Nasuprot njima, pravni eksperti, predstavnici opozicije i nevladinih organizacija smatraju da je reč o apsurdnom ozakonjenju aktivnosti koje duboko zadiru u privatnost građana Makedonije.

Najkonkretniji u osporavanju ovog zakona su poslanici opozicione Nove socijaldemokratskepartije, koji su pred Ustavnim sudom pokrenuli inicijativu za preispitivanje ustavnosti Zakona za praćenje komunikacija. Lider te partije, Tito Petkovski je, obrazlažući inicijativu, rekao da se njime na velika vrata instalira policijska država.

– Ovim zakonom policiji se omogućuje da neograničeno i bez ikakve kontrole prisluškuje svakog građanina. Najapsurdnije u izmenama starog zakona je to što istražni sudija sada može da da usmeni nalog za praćenje, odnosno prisluškivanje građana – kaže Petkovski.

Dojučerašnji prvi partner vladajućim vmrovcima podsetio je na velike afere prisluškivanja, kad je policija zloupotrebila ovlašćenja, prisluškujući telefone oko stotinu javnih ličnosti, političara, novinara i lidera političkih partija. Petkovski je žestoko optužio premijera Gruevskog rekavši da je njemu i vladi bila potrebna takva „alatka” da bi lako uspostavili apsolutnu kontrolu komunikacije političkih konkurenata.

Zanimljivo je da se pisanje i usvajanje novog Zakona za praćenje komunikacija pripisuje savetnici makedonskog premijera, Rumunki Moniki Makovej, zvezdi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u njenoj zemlji. Dotična je, zbog „pogrešnih saveta” premijeru, poduže na udaru domaćih eksperata i medija.

Zbog pomenutog zakona na tapetu je i makedonska tajna policija za čiji rad je ove godine iz budžeta izdvojeno 25 miliona evra, a da pritom o tome nije raspravljala ni vlada ni makedonski parlament. Priča se da će najveći deo tog novca biti upotrebljen za nabavku sofisticitrane opreme za nesmetano i neograničeno prisluškivanje telefona, radnih prostorija i privatnih stanova. Takve javne optužbe do sada nije opovrgao ni jedan od vladinih i policijskih zvaničnika.

Na potezu je, dakle, Ustavni sud Makedonije, koji je obavezan da utvrdi dali je Zakon za praćenje komunikacija ustavan ili je protiv slobode i privatnosti građana, kako tvrde podnosioci zahteva.