Veštačka inteligencija je bolja od svih nas

Izjave Petra Vasića, stručnjaka za digitalne medije, nekada su fatalističke, nekima možda čudne i upitne, ponekad deluju apokaliptično, ali nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. On sarađuje s najvećim domaćim kompanijama i međunarodnim korporacijama koje su spremne da isprobavaju nove komunikacijske trendove.

Od kada se na Univerzitetu u Ljubljani upoznao s društvenim mrežama, ne prestaje da ga fascinira onlajn svet, internet i komunikacija. Rođeni Dorćolac uspeo je da od svog imena izgradi neverovatan brend, robnu marku na polju digitalnih medija.

Direktor koji sve radi sam

Vasić je neko ko može da vam začas izgradi karijeru – ako prihvatite da živite u sadašnjem trenutku. Nesebično deli sva svoja saznanja i smatra da je to takođe deo njegove misije.

Jedan je od retkih direktora koji mnoge stvari i dalje radi sam – javlja se na kontakt telefon, vozi motor kojim najčešće odlazi na sastanke, sam održava društvene mreže i kanale putem kojih komunicira sa svojom publikom i izuzetno mu je važno da na taj način ostane u kontaktu s realnošću. Veruje da ko izgubi taj kontakt, zapravo gubi i sebe i svoju ideju, počinje da trokira.

Petar priča da nije slutio kojim pravcem će ići njegov život kada je iznenada u 15. godini ostao bez oca. Tih devedesetih lečenje je mnogo koštalo, porodica je ostala bez prihoda. Zatim iskreno priča kako se tada snalazio preprodajući stvari:

– Počeo sam da valjam robu. Bukvalno sve i svašta. Tu sam svašta naučio o sebi i ljudima, a i kako funkcioniše tržište.

Otkriva da osnovnu školu nije završio baš kao sjajan đak. Bodovi nisu bili dovoljni ni da se upiše u Drvnu školu ili „Drapšin”. Ali, rešenje se pojavilo: prolazeći Dorćolom, Dušanovom ulicom, primetio je da je spisak primljenih đaka istaknut na vratima Prve beogradske gimnazije – kratak. Kako je tu bilo slobodnih mesta, postao je đak ove gimnazije.

– Bilo mi je teško, imao sam mnogo rupa u znanju, a otkrili su da imam disleksiju s kojom sam se mučio. Umesto da mi pomognu, ismejavali su me zato što sam sricao dok čitam. Pa, ja i danas sričem. Ipak, nisam se predavao. Moji su završili fakultete, znao sam da moram nešto da učim. Ova gimnazija je bila podsticajna sredina za mene – priseća se Petar i dodaje da je studije započeo na Rudarsko-geološkom fakultetu, ali je posle prve godine prešao na FON.

Ubrzo kockice su se presložile i on je završio u Ljubljani.

– Za vreme faksa napravio sam klub „Extreme Art”, vozili smo rolšue, napravili smo skejt park. Ali došlo je bombardovanje, terali su nas da branimo mostove. Odlučio sam da napustim Srbiju. Otišao sam u Ljubljanu, usred bombardovanja – priča i dodaje da se izdržavao prodajući upaljače na kartonskoj kutiji!

Naš sagovornik nastavlja da niže priče od kojih svaka naredna deluje sve neverovatnije.

Dok je prodavao upaljače, do njega je došao čovek koji ga je pitao zašto ne studira. Saznao je da u Sloveniji kao stranac može da studira besplatno i tako je krenuo na Fakultet društvenih nauka u Ljubljani, smer za komunikaciju i marketing.

– Imao sam predmete socijalna psihologija, retorika, malo ekonomije, da razumeš ljude i tržište. Na prvom predavanju iz marketinga profesor je studentima rekao: „Znam da hoćete da učite marketing, o televiziji, novinama radiju... Sve zaboravite i napišite Majspejs. Samo ćemo time da se bavimo.” Tako sam krenuo u svet društvenih mreža.

Uskoro je Vasić, kad je imao 23 godine, pokrenuo sajt „Sosed.si”. Priča kako je organizovao klince koji su popravljali kompjutere po kućama. Za tu ideju dobio je pare, pomoć od „Poslovnih anđela”, investicionog haba koji je podsticao studente.

– Bio sam katapultiran. Za taj projekat dali su mi 250.000 dolara. U tom trenutku prestao sam da prodajem, počeo sam da zapošljavam. Imao sam sedamdesetoro zaposlenih, postao sam preduzetnik. Pokrili smo celu Sloveniju – kaže i objašnjava kako je leteo sam na sve strane.

Ganut je i danas kada priča o tome. Priznaje da je bilo naporno obezbediti investitore, dokazivati da si pametan, da mogu da ti veruju, pri čemu je ipak samo on bio dečko iz Beograda.

– Volim Sloveniju, ljudi su dobri, tamo sam zaista mnogo dobio. Kada sam otišao u Nemačku, shvatio sam da sa svojim znanjem tamo bukvalno dominiram – ističe on.

Posle uspeha u Sloveniji prvi Petrov startap se širio. Otišao je u Berlin, gde je video šta znači veliko tržište, ozbiljan sistem. Tamo je proveo šest godina.

– Pare više nisu bile problem, imao sam koncept, ali kao da sam bio u vakuumu. Počeo sam da razmišljam šta bi želeo da radim. Moj prvi brak se završio i tu sam počeo da se preispitujem. Rešio sam da idem u Aziju šest meseci. Putovao sam, išao u Kambodžu – priseća se.

A, zatim je iz Beograda stigla vest o majčinoj bolesti i Petar se vratio kući: tada je shvatio da mu je porodica bitna. Danas sa suprugom Katarinom čeka bebu.

Uvek u potrazi i željan inovacija, od novembra se, kako kaže, „bacio” na istraživanje veštačke inteligencije.

– Društvene mreže su kanali komunikacije. Svaka ima svoj smisao. Nemam omiljenu društvenu mrežu, posmatram ih kao način kojim želim da nešto saopštim. „Linkedin” je drugačiji od „Tiktoka”. U novembru sam dobio priliku da isprobam „ČetGPT”. Pre deset meseci ona je bila na nivou deteta od tri godine, a sada je na nivou tinejdžera od 14 godina. Testirao sam je, davao zadatke, pokušao da je malo zaludim, da navedem namerno na neke pogrešne korake. Shvatio sam da ne mogu da je zbunim i da je rast ove tehnologije nezaustavljiv. Ne zna se tačno šta nas čeka, ali gotovo sam siguran da smo otvorili prvo poglavlje koje vodi ka kraju civilizacije –  prognozira i slikovito objašnjava da su ljudi već sada u odnosu na veštačku inteligenciju kao mravi u odnosu na čoveka.

Otkrićemo tajnu starenja

Vasić je ubeđen da nas s ovom tehnologijom čeka potpuna renesansa, čak veruje da ćemo u otkrivanju tajne zašto starimo imati pomoć veštačke inteligencije. I ne postoji razlog da se u tome ne oslonimo na nju, slično kao što slušamo uputstva „Gugl mape”:

– Iako znam koji je put kraći, ako mi navigacija kaže da skrenem ranije, uradiću to, najčešće. Pomislim: možda su neki radovi za koje ne znam. Više verujemo algoritmima i samo ćemo nastaviti tako da živimo.

Zanimljiv je i odgovor kada će svom detetu dati prvi mobilni telefon:

– Nikada. Kad on poraste mobilni neće postojati!

„Tiktok” izaziva zavisnost

U modernim tehnologijama Vasić ne vidi ništa sporno, osim problema stvaranja zavisnosti. „Tiktok” tu prednjači i zato kaže da „dati detetu da ima ovu mrežu je kao da mu dozvoljavate da koristi kokain. Ali, slično je i s vežbanjem i slatkišima”.

 Dobro zdravlje

Petar vodi računa o svom zdravlju, trenutno je u fazi da sprovodi režim ishrane po kome jede četiri sata dnevno, pije zelenu maču, a jedno vreme bio je i vegetarijanac.

 Uticaj na tržište rada

Vasić predviđa da će veštačka inteligencija već u decembru globalno imati prvi ozbiljan uticaj na zapošljavanje.

– Programeri su već ozbiljno ugroženi. Ugrožene su sve industrije u kojima je potrebna inteligencija, samo je pitanje kojim će redom ići. Uz „ČetGPT” za pet godina programeri neće postojati. „Fejsbuk” je otpustio 20.000 programera, „Majkrosoft” isto. Za kopirajtere, scenariste neće više biti posla. Ako mislite da „ČetGPT” ne piše dobro, dajte mu još šest meseci: sve će naučiti, radiće besplatno, neće zaboraviti ništa. Važno je da pratimo razvoj veštačke inteligencije i gledamo šta se dešava da bismo među prvima reagovali. Stvorili nešto bolje od nas samih – uveren je naš sagovornik.