Ivković „skenirao" sve igrače

Dušan Ivković, selektor naše košarkaške reprezentacije koja se pre nekoliko dana plasirala na Evropsko prvenstvo u Poljskoj 2009, „skenirao” je juče sve svoje igrače. Pored toga što je rekao da je ovo osnova za buduća velika takmičenja, zaključno sa Olimpijskim igrama u Londonu 2012, istakao je i da će do narednog juna, kada bude saopštio spisak za „Evro 2009”, imati u vidu sve srpske košarkaše, pa tako i one koji igraju u NBA. Evo njegove analize…

MILOŠ TEODOSIĆ (plej, 21 g, 195 cm, Olimpijakos): Verovatno je najtalentovaniji igrač na mestu organizatora igre. Uspeli smo da sav njegov talenat usmerimo na visoko organizovanu timsku igru. Najveći kvaliteti su mu velika raznovrsnost dodavanja i dobra rešenja u napadu, koja je nudio povremeno. Imam utisak da su neke njegove serije grešaka posledica želje da oduševi publiku. Dosta vremena sam proveo s njim da bih mu objasnio njegovu ulogu. Mislim da smo uspeli u tome… Zahvaljujući visini i talentu nalazi najbolja rešenja. Nije mu bilo lako, imao je vrlo tešku sezonu. Razgovarali smo mnogo o njegovom statusu u Olimpijakosu, jer postoji pet-šest igrača na njegovoj poziciji. Mislim da će biti spreman i da će još napredovati kroz Evroligu.

MILENKO TEPIĆ (bek, 21 g, 200 cm, Partizan): Igrao je na poziciji beka i pleja. Bio je verovatno najstabilniji i najbitniji za formiranje timske igre. Sa ogromnim talentom znao je da se podredi timu. U kvalifikacijama su nosioci ekipa bili plejmejkeri, kao Buleri u Italiji, naturalizovani Amerikanac Džaber u Bugarskoj ili Koponen u Finskoj, a Tepić je taj deo odbrambenog zadatka uvek izvršavao maksimalno koncentrisano. Vrlo je komunikativan i dobar za saradnju, odlično razume igru. Jedan je od najzrelijih i najstabilnijih. Biće u okosnici tima za budućnost.

BRANKO CVETKOVIĆ (bek, 24 g, 200 cm, Panionios): Pozivan je i prethodnih godina, ali je zbog povreda izostajao. Otišao je u Španiju gde sam pratio njegove igre. Opravdao je poziv u punoj meri. Vrlo je dobar u tranziciji, dobro trči kontranapade, što je bio jedan od uslova. Dobar šuter, pogotovo za tri poena, ali ne uvek konstantan. Iako za svoje mesto nije dovoljno visok, zahvaljujući izuzetno velikoj volji i snazi bio je najbolje rešenje u nekim pripremnim mečevima… Neke važne zadatke odbrani može da obavi zahvaljujući snazi i igri telom.

ZORAN ERCEG (kr-centar, 23 g, 210 cm, Olimpijakos): Igrač velikog talenta, besprekoran napadač s mnogo oscilacija u odbrani. Radili smo na tome, on je sve prihvatio. Na poziciji „četiri” se uvek traži izuzetna agresivnost, jer je to najbolnije mesto svake odbrane. On je pokazao ogromnu želju i talenat, njegova igra protiv najboljeg igrača EP 2007. Kirilenka bila je na vrhunskom nivou, a protiv Finaca nije promašio nijednu loptu. Njemu je jasno da agresivnosti mora da unapredi. Sigurno da je apsolutno opravdao poziv i zadovoljio, ali kod njega mora da postoji veći kontinuitet. On je visok 210 cm, pokušavao sam da igra u tandemu sa Veličkovićem, ali to nije funkcionisalo.

DUŠAN KECMAN (bek, 31 g, 197 cm, Panatinaikos): Dao je punu stabilnost i ozbiljnost ovom timu. Iz istih razloga verovatno ga je izabrao i Panatinaikos, jer svako želi da ima takvog igrača. Vrlo dobro razume košarku, a izuzetno je zahvalan i ponosan što sam ga pozvao u reprezentaciju. Rekao sam mu čak i to da je moguće da će zahvaljujući svojoj igri, kvalitetu i iskustvu možda biti i oštećen, pošto sam imao zadatak da nekim igračima bez kontinuiteta dam veću minutažu. On je odgovorio da uopšte ne pravi pitanje oko toga. Imao je kvalitetan odnos i prema treningu i utakmicama. Takvog igrača bi poželeo svaki trener.

STEFAN MARKOVIĆ (plej, 20 g, 199 cm, Hemofarm): Dominira visinom na mestu pleja, rasponom ruku i željom da igra odbranu. Odlučio sam da sve vreme priprema bude sa reprezentacijom, da ne igra za mlade. Selekcija mora da bude objektivna, u funkciji stvaranja tima i igrača. Recimo, otpao je Bojan Popović, vrlo dobar košarkaš s kojim sam sjajno sarađivao dve godine. Nisu bitne emocije u ovom poslu. Opredelio sam se za Markovića i mislim da je taj potez bio opravdan. Ne možemo da delimo igrače na odbrambene i napadačke. On je unapredio svoju igru u napadu što se tiče organizacije, ali ima ogroman prostor da još napreduje. Nije kod njega problem šut. Očekujem da ćemo u njemu dobiti stabilnog reprezentativca.

UROŠ TRIPKOVIĆ (bek, 22 g, 197 cm, Partizan): Najpozitivnije iznenađenje posle svih oscilacija. Gledajući prethodne reprezentativne akcije, gde je večito bio povređen, jedan je od retkih konstantnih šutera u našoj zemlji. Ima onaj dragoceni kvalitet „uhvati i šutiraj”. Mnogo je oscilirao. Svi znaju da može da ubaci 10 trojki, ali isto tako da padne. Došao je iz dobre škole, ne znam šta se dešavalo s njim u reprezentaciji do sada, ali on ima samo 22 godine. Sećam se kada je 2004. Dragan Kićanović, verovatno malo što je Čačanin, malo što je Tripković nosio broj pet, insistirao da u olimpijskoj reprezentaciji bude među 12 igrača. Prošlo je četiri godine, a mi nismo uspeli da mu nađemo pravo mesto. Pokušavao sam da mu objasnim ulogu vrhunskog igrača. Odigrao je vrlo dobro i u odbrani. Srpska i evropska košarka će u njemu dobiti sjajnog igrača. Igrača takvih karakteristika nismo imali do sada. Saigrači su ga dobro prihvatili, on se lepo ponaša, mladić je izuzetnih kvaliteta.

BOBAN MARJANOVIĆ (centar, 20 g, 222 cm, Hemofarm): Velika perspektiva srpske košarke. Ne ističe se samo visinom. Ima izuzetno veliku i sportsku i opštu inteligenciju. U to sam se uverio kroz razgovore u kojima me je, moram da priznam, iznenadio… Ima vrhunski talenat koji ne dolazi samo od njegove visine. Ono što me je pozitivno iznenadilo bio je naš rastanak ispred hotela „Srbije”. Pozdravili smo se, kada me je pitao: „Treneru, hoćete li da dolazite u Vršac”? Rekao sam mu da imam odlične kontakte sa Hemofarmom, Miša Babić je moj prijatelj. Moramo da ispratimo njegovu fizičku pripremu, tu mislim na njegova kolena. Bandaža mu samo psihološki pomaže. Vršac ima vrlo dobrog kondicionog trenera Batu Zimonjića. U saradnji sa trenerom Karadžićem i lekarskom ekipom Saveza bićemo mu na raspolaganju. On to zaslužuje. Bio je mnogo povređen, žali se da je pri svakom doskoku čašica blizu iskakanja. Igrači su ga izuzetno dobro prihvatili, sve je šarmirao…. Da ne ulazim u detalj endokrinologa, transeminaze njegovih hormona, da li je njegov rast prestao…

NENAD KRSTIĆ (centar, 25 g, 213 cm, Trijumf): Uz stalni uspon, najstabilniju igru u prednjoj liniji je pokazao Krstić. Njegov odnos je bio kvalitetan. Moguće je da u podsvesti nosi i dalje tragove povrede. On je sve dobro prihvatio, njegovo ponašanje i igra bili su na vrhunskom nivou. Već na drugom treningu imao je vrlo neugodnu povredu. Kao igraču bez ugovora pukla mu tetiva na prstu, a u takvoj situaciji svaki profesionalac Amerikanac u Evropi bi tražio pauzu dok ne zaraste. Mogao je da bira između operacije i bandažiranja i opredelio se za ovo drugo. Zbog toga mu dugujemo zahvalnost. U odnosu na početak, njegova igra je bila dominantna.

MILOŠ VUJANIĆ (plej, 28 g, 190 cm, Efes Pilsen): Po svim shvatanjima moderne košarke jedan je od najboljih šutera u Evropi, mada je u osnovi plej. Gledajući njegovu sigurnost u šut, naginjao je ka beku. Trenerski posao je da postavi svakog igrača tamo gde može da pruži maksimum. U drugom delu takmičenja smo ga koristili u kretnji bez lopte, jer je izuzetno brz i brzo šutira. Igrao je na poziciji beka, što je otvaralo bolju saradnju sa centrima. Naši trouglovi nisu funkcionisali na najbolji način, imali smo mnogo izgubljenih lopti... Ponašao se besprekorno, kapitenski i potvrdio sjajan kvalitet. Uz Krstića je jedini sa određenim reprezentativnim iskustvom, a obojica su igrala na Olimpijadi 2004.

NOVICA VELIČKOVIĆ (kr-centar, 22 g, 205 cm, Partizan): Želi timsku igru, ima veliku agresivnost i može da udovolji odbrani. Dobija situacije izolacije u napadu, ali može da unapredi igru u napadu. Igrač je za agresivnu odbranu, za pritisak na loptu i uvek je spreman za preuzimanje na svim pozicijama od jedan do četiri. To je bio sistem usmeravanja u našoj odbrani, na Veličkovića. Sigurno je da ima mnogo prostora za napredak, mlad je, ni iz čega je stekao punu afirmaciju u Partizanu i to potvrdio i u reprezentaciji.

KOSTA PEROVIĆ (centar, 23 g, 218 cm, Pamesa): Povratkom u evropsku košarku napravio je dobar potez. Biće prvi centar u Valensiji, u jakoj španskoj ligi. U Poljskoj ćemo imati naglašenu igru na poziciji centara. Za to je potrebna i dobra sezona igrača, a Perović je vrlo dobro radio u NBA, ali nije dovoljno igrao. On je u reprezentaciji znatno unapredio igru.

DUŠKO SAVANOVIĆ (krilo, 25 g, 203 cm, Kahasol): Žao mi je zbog njegove povrede. Nije dobio dovoljnu minutažu, jer je jedini naknadno pozvan. Pokazao je ogromnu želju da igra u reprezentaciji, posle povrede Dragićevića i odluke Radenovića da nastavi studije u SAD. Nije očekivao poziv, ali je prekinuo svadbeno putovanje i uključio se. To je veoma pozitivno. Ima ogromne igračke kvalitete, zato što je drugačiji, sa naglašenom igrom jedan na jedan. Takvih igrača u Evropi malo ima. Očekujem da će mu španska liga dati stabilnost u igri i čvrstinu. Da to ne bude samo talenat. Može da bude izuzetno interesantan za reprezentaciju.

LUKA BOGDANOVIĆ (krilo, 23 g, 204 cm, Huventud): S obzirom na to da je pozvan da igra u spoljnoj liniji, a da smo ga dosta koristili u unutrašnjoj igri, opravdao je poziv. Baš me je prijatno iznenadio. Ja sam ga shvatao kao razmaženog talenta, koji je prošao kroz sve selekcije najvećih talenata Evrope a nije stigao nigde. Bilo je i nekih čudnih stvari u njegovoj karijeri, da mu u ugovoru stoji da mora da igra samo na poziciji tri… Samo jedna godina u Francuskoj donela mu je sazrevanje. Sve šanse u reprezentaciji je apsolutno iskoristio. Očekujem da će, ako se izbori za mesto u Huventudu, ispuniti ono što je najavljivao kada sam prvi put čuo za njega. Stručni štab kadetske reprezentacije Španije mi je jednom preneo: „Kouč, igrača kao što je Bogdanović, nikada i nigde nismo videli”…