Razgovori pod lipom Danka Popovića

Aranđelovac – Negde oko praznika Preobraženja, dana rođenja poznatog aranđelovačkog pisca, Udruženje poštovalaca književnog dela Danka Popovića svake godine tradicionalno organizuje „Razgovore pod lipom Danka Popovića”. Tako je nedavno u Narodnom muzeju, koji se nalazi preko puta kuće Popovića, održana tribina na temu „Zavetni identitet – temelj porodice i srpskog naroda”.

Vladan Glišić, advokat i član udruženja, osvrnuo se na lik i delo zavičajnog pisca i oživeo lična sećanja s obzirom na to da je najveći deo svog mladalaštva proveo u razgovorima sa Dankom, pod čuvenom lipom. Podsetio je na dve stvari iz života Popovića – na činjenicu da za života nije dobio nacionalnu penziju i da su ga mnogi, kojima je pomogao, u jednom trenutku zaboravili. Brojnu publiku upoznao je sa aktivnostima udruženja, ističući da će nastaviti sa zalaganjem da „Knjiga o Milutinu” bude uvrštena u školsku lektiru primećujući da se ovo delo ponovo čita, a posebno posle izvođenja istoimene monodrame Nenada Jezdića. Ovom prilikom najavio je i televizijsku seriju po ovoj kultnoj knjizi i zaključio da se ipak sećamo šta znači šumadijski misliti i raditi i preuzimati odgovornost.

– Biti Šumadinac nije pitanje krvi i tla, već je to pitanje jednog vrednosnog sistema koji je Popović najbolje precizirao. Da bi zlo pobedilo dovoljno je da dobri ljudi ne rade ništa. A Danko nije bio od onih koji ne rade ništa. Kada je završio scenario za dramu „Karađorđeva smrt” u kojoj je na upečatljiv način prikazao to vreme, bilo je očekivano da uradi i seriju o Vuku Karadžiću. On i njegovi saradnici godinama su išli po arhivama i sakupljali materijal, međutim, kao politički nepodoban nije dobio taj posao. Kreativna razlika između ova dva dela velika je i danas. Samo nekoliko godina posle tog događaja izašla je „Knjiga o Milutinu” i njen uspeh niko nije uspeo da zaustavi jer je narod prepoznao svog pisca. U umetničkom smislu su ga zakopali, a on je vaskrsao – rekao je Glišić i dodao da je i piščeva životna pozicija, kuća Popovića, u jednom trenutku utihnula, da bi samo malo posle toga, sve ponovo zaživelo kada je sin Živomir sa svojom suprugom Nenom dobio Bogdana, Jovana i Magdalenu.

Profesor dr Vladimir Dimitrijević, koji je pisao i pogovor za zaveštajnu knjigu Danka Popovića „Na krstu i raskršću”, opisao je lični doživljaj lika i dela znamenitog Bukovičanina.

– Danko Popović je jedan od najdubljih izrazitelja naše maternje melodije, koja žali za istorijskom sudbinom naroda, ali je i svojevrsni vapaj za svetom nevinih daljina koji se na arhetipski način kroz ove šljivike, livade i kućice preslikao u Šumadiju. Šumadija je kao neki deo raja koji je sišao na zemlju i u kojoj su Srbi dobili pravo da žive, ali po cenu velikih žrtava kojima je trebalo odbraniti sopstveni identitet. Popović je svojim knjigama pokazivao i dokazivao da uprkos vekovnom stradanju, srpski narod nikada nije izgubio svoju vitalnost i da je ta Šumadija, koja je bila ispražnjena od stanovništva, kasnije postala živa košnica iz koje izleću rojevi najboljih i najkvalitetnijih ljudi. Njegova knjiga kao da progoreva čitaočeve dlanove jer nas podseća na sve patnje koje smo preživeli – istakao je Dimitrijević, i zaključio da nijedan narod ne bi izdržao ovo što su izdržali Srbi.

Na tribini je govorio i protonamesnik Dragan Popović, rodom Aranđelovčanin, koji je kroz teološku prizmu napravio paralelu između bioetike kojom se bavi i dela Danka Popovića.

– Vreme u tim delima iz perspektive Zapada jeste kraj modernizma i prelazak u postmodernizam, ali iz ugla Srbije u Dankovim knjigama, modernizam tek kuca na vrata. Milutin na nekoliko mesta vodi dijalog sa modernizmom i protiv njega se buni. Razume ratove, ali ne može da shvati epohu koja želi da Boga odstrani iz čovekovog života – zaključio je teolog Popović.

Odlomke iz dela Danka Popovića interpretirala je dramska umetnica Vesna Stanković, a tema je privukla veliki broj zainteresovane publike, među kojom su bili sin, snaha i unuci Danka Popovića.