Koliko žene košta pol

Prisiljena je da bude skrivena i sramna. O njoj se govori retko i šapatom, a ime joj se i ne izgovara, nego se koriste eufemizmi. Međutim, na ovu prirodnu biološku funkciju ženskog tela obratile su pažnju neke obrazovne ustanove u Srbiji i obezbedile besplatne higijenske uloške u svojim toaletima. Ukupno devet od 12.000 ovakvih institucija. Navode da devojke neće više morati da se pitaju da li je potreba za higijenskim ulošcima ljudsko pravo ili luksuz. I zaista, izgleda da ovi proizvodi imaju ovaj status, budući da im je PDV isti kao kod zlatnog nakita.

U Srbiji biti žena znači svake godine izdvojiti između 6.000 i 8.000 dinara na uloške i tampone, pokazuju istraživanja „Džender noledž haba”.

Kod nas postoje dve poreske stope, od 20 procenata i ona za neophodne proizvode, poput hrane i lekova – od 10 odsto. Mada, zakonodavac izgleda i smeštaj u hotelima smatra neophodnim. Higijenski proizvodi koji se koriste tokom menstruacije očigledno se ne posmatraju tako, te im je porez 20 procenata.

Dodatan problem je ekonomska kriza izazvana ratom u Ukrajini, jer su cene ovih artikala porasle za 25 odsto prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ulošci danas koštaju od 190 do 700 dinara, istovremeno, prema istraživanju RZS-a, u riziku od siromaštva živi 22 odsto žena i manje od 33 odsto ima plaćen posao.

Sve ovo doprinosi postojanju fenomena menstrualnog siromaštva, koje označava nemogućnost žena da sebi priušte odgovarajuće higijenske proizvode tokom trajanja menstruacije, a često i neophodne lekove i donji veš. Zato mnoge žene moraju da koriste alternative, kao što su vate i krpe, zbog čega su u riziku od infekcija.

U Srbiji ovaj problem nije prepoznat i nije urađeno istraživanje o menstrualnom siromaštvu. Ono koje je rađeno u Hrvatskoj pokazuje da 10 odsto žena ne može da priušti ove proizvode. Ako znamo da je prosečna plata kod nas niža (u Hrvatskoj je 1.130 evra, u Srbiji 718 evra), može se pretpostaviti koliko žena ovde ima problem da sebi omogući adekvatnu higijenu.

Hristina Cvetinčanin Knežević, aktivistkinja, sociološkinja i novinarka, kaže da menstrualno siromaštvo utiče na svaki aspekt života, jer devojke izostaju iz škola i fakulteta jer ne mogu da kupe uloške. „Nemogućnost da se zadovolji minimum higijenskih uslova može biti pitanje ne samo zdravlja i kvaliteta života već i života i smrti. Ovi proizvodi se moraju menjati redovno zbog opasnosti od smrtonosnog toksičnog šok sindroma (bakterijske infekcije), te definitivno nisu nešto na čemu se sme štedeti”, ističe ona.

Milan Konjikušić, pravnik, smatra da se država u kreiranju poreske politike vodi mogućim prihodima, a ne gleda celinu interesa društva. „Očigledno je da je zakonodavac pošao od toga da su u pitanju milioni prodate robe i da je to značajan prihod u budžetu”, kaže on.

S obzirom na ekonomsku krizu, troškovi održavanja menstrualne higijene predstavljaju sve veći teret. Ljubica Dobrić, ekonomistkinja, kaže da su dosad  žene s nižim primanjima bile ugrožene. „Nakon epidemije, ovaj problem se širio i na više slojeve, a tokom trenutne inflacije je doživeo kulminaciju”, napominje Dobrićeva.

Hristina Cvetinčanin Knežević navodi da inflacija utiče trojako – prvo, cene uložaka su skočile, drugo, troškovi života su se uvećali i, treće, žene prve ostaju bez stabilnog izvora prihoda ili im se smanjuju u trenucima ekonomskih kriza. Mnoge obavljaju povremene poslove zbog mogućnosti da izostanu tokom ciklusa, a prema podacima RZS-a zarađuju 8,8 odsto manje od muškaraca. Istraživanje objavljeno u „Biomed centralu” pokazuje da se menstrualno siromaštvo može odraziti i na mentalno zdravlje u vidu umerene do teške depresije.

Aktivistkinje Ženske inicijative sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prve su počele s obezbeđivanjem besplatnih uložaka. Jelena Mirić, Jovana Mrdalj i Milica Sekulić ističu da „cena utiče na kvalitet proizvoda, a samim tim kvalitet proizvoda utiče na kvalitet života”.

Ljubica Dobrić kaže da menstruaciju ima oko milion i po žena u Srbiji i da je prosečna potrošnja 600 dinara mesečno. „Ako sve to svedemo na godišnji nivo i uračunamo porez, u budžet od oporezivanja ovih proizvoda uđe dve milijarde i 180 miliona dinara godišnje”, navodi ona i dodaje: „Uzimajući u obzir količinu novca, teško mi je da poverujem da će se država toga odreći. Oni su ovo svesno odlučili.”

Problem menstrualnog siromaštva je povezan s ekonomskom situacijom u državi, samim tim, odgovornost je na državnim institucijama.

Hristina Cvetinčanin Knežević kaže da je prvi korak ka rešenju ovog problema edukacija o tome šta je menstruacija i u skladu s tim planiranje politika na institucionalnom nivou. Konjikušić navodi da je najjednostavnije rešenje da se poveća porez na stvarno luksuzne proizvode, a smanji na higijenske neophodne tokom menstruacije, jer je lakše omogućiti da svaka žena može da ih priušti, nego lečiti posledice izazvane nemogućnošću kupovine ili davanjem socijalne pomoći iz budžeta.

Podsećamo, na inicijative „Džender noledž haba” i ženskog kluba „Kreni – promeni” nijedno nadležno telo nije se oglasilo.

Druge zemlje su pristupile borbi s ovom vrstom siromaštva. Škotska je prva zakonom higijenske proizvode neophodne ženama tokom menstruacije učinila besplatnim. Za to je potrebno trideset miliona evra, prema procenama predlagača Zakona o proizvodima za menstrualni ciklus u Škotskoj. Na Novom Zelandu se dele u školama. Susedna Crna Gora je smanjila porez na sedam odsto, Hrvatska na 13 procenata.

Poverenica priprema predlog

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković smatra da i ako se smanji visina poreza, pitanje je koliko bi ovi proizvodi bili dostupni najsiromašnijim građankama. „Za mene je pitanje dostupnosti proizvoda neophodnih ženama tokom menstruacije mnogo kompleksnije od pojedinačnih mera i smatram da o tome treba razmišljati u širem kontekstu, uključujući mere za smanjenje siromaštva uopšte”, ocenila je ona. Ipak, kako kaže, smanjenje poreza bi u nekoj meri rasteretilo lični budžet građanki i kaže da zbog toga pripremaju inicijativu koju će uputiti Ministarstvu finansija.