Sprečiti agresiju vozača pre nego što sednu u automobil

U Srbiji je tokom poslednjih pet godina poginulo 12 osoba i povređeno nešto manje od 300 u saobraćajnim nesrećama u kojima je bio evidentiran uticajni faktor „agresivna vožnja”, navode iz ABS-a.

U svakodnevnim situacijama često se koristi ovaj termin, međutim mnogi nisu upoznati sa definicijom „nasilničke vožnje” – koje su to nedozvoljene radnje u saobraćaju koje ne predstavljaju samo jedan prekršaj već sve zajedno čine najteži prekršaj, za koji su propisane i najstrože kazne.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima definiše nasilničku vožnju kao postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.

Postoje četiri zakonom precizno opisana ponašanja koja čine nasilničku vožnju.

Prvi oblik je kada vozač dva ili više puta prođe kroz crveno svetlo, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta.

Drugi oblik je kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim automobilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja.

Treći oblik je kretanje vozila na putu u naselju brzinom koja je za više od 90 kilometara na čas veća od dozvoljene, odnosno van naselja brzinom koja je za više od 100 kilometara veća od dozvoljene.

Četvrti oblik nasilničke vožnje je upravljanje automobilom u stanju potpunog pijanstva što je više od dva promila alkohola u krvi.

Za takvo ponašanje u saobraćaju sleduje kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati i novčana kazna od 120.000 do 140.000 dinara, 15 kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje devet meseci.

Ukoliko je vozač prilikom nasilničke vožnje prouzrokovao saobraćajnu nesreću, sleduje mu kazna zatvora od 45 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 300 do 360 sati i novčana kazna od 130.000 do 150.000 dinara, 17 kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje deset meseci.

– Agencija za bezbednost saobraćaja bavi se na kursevima i seminarima nasilničkom vožnjom, besom i agresijom i upravo na tim časovima svako od polaznika ima mogućnost da čuje koji su najbolji načini i preporuke kako da izbegnu ovakvo ponašanje u saobraćaju, čak iako započnu vožnju nervozni i besni kako da je ublaže. Neophodno je odgovarajućim merama suzbiti, odnosno smanjiti agresiju kod vozača pre započetog upravljanja automobilom, a ako to nije moguće onda je rešenje nezapočinjanje vožnje – navodi Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Mere usmerene ka smanjenju agresije u saobraćaju su najčešće – prisila, kažnjavanje agresivnog ponašanja, edukacija, odnosno informisanje vozača o posledicama takvog ponašanja i preventiva, odnosno otklanjanje uzroka besa i agresije, a samim tim i nasilničke vožnje.

– U cilju predupređenja neželjenih posledica agresije i besa u saobraćaju, neophodno ih je „izbaciti iz tela vozača” i to mora učiniti svaki vozač, pre ulaska u vozilo, jer se na taj način osigurava, ili makar povećava verovatnoću da se neće dogoditi nesreća i da neće nastati neželjena posledica – kaže Stamatović.

Agresivna, nesavesna i bahata vožnja bila je nedavno i tema savetovanja Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Pravnici su predložili da ovakva vožnja ne bude više samo prekršaj nego da bude propisana i sankcionisana kao krivično delo.

Iako su smrtne posledice saobraćajnih nesreća uvek, prema propisima krivičnog prava, „obuhvaćene” nehatom učinioca, pravnici su ipak izašli iz zakonskih okvira i jasno rekli da su nasilni vozači potencijalne ubice na putevima.

Posledice takve vožnje su nepredvidive i nikad se ne zna da li će i koliko osoba nastradati. Zato se ovakva vožnja naziva i „ruskim ruletom” na putu.

Saveti stručnjaka

Kada primetimo vozilo koje se kreće velikom brzinom i prolazi kroz crveno svetlo, ne treba uključivati kameru mobilnog telefona u pokušaju da se snimi nasilni vozač. Treba samo sačuvati živu glavu, biti priseban ili pobeći iz rizične zone kretanja sumanutog vozača. Život i zdravlje su najvažniji u takvim situacijama. Na prvom mestu treba da bude lična bezbednost, kao i bezbednost onih koji su u tom trenutku pored nas. Ne treba sebe ugroziti time što bismo pokušali da zabeležimo registarski broj vozila. Nasilničku vožnju moguće je sprečiti samo pre nego što agresivan, besan ili pijani vozač sedne u automobil, naglašavaju stručnjaci Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS).