Zašto je zaklan je prota Jeremija Isaković

Prota Jeremija Isaković rođen je u Donjoj Šatornji, kod Topole. Nižu gimnaziju završio je u Kragujevcu, a bogosloviju Beogradu, istovremeno se uspešno baveći raznim granama sporta, najviše atletikom u društvu „Dušan Silni”. Već tada je bio poznat, naročito u sportskoj javnosti. Po završetku bogoslovije i vojske, ženi se Kosarom Vukićević iz sela Svetlića kod Kragujevca, s kojom će kasnije imati sinove Dragomira, Peru, Dušana i Miloša.

Poslednju parohiju 1905. dobio je u selu Banji kod Aranđelovca, gde 1908. podiže kuću, a jedan je i od osnivača prve vinarske zadruge u Srbiji – Venčačke vinogradarske zadruge, u kojoj postaje sekretar.

U Prvom svetskom ratu prati srpsku vojsku do Skadra, gde biva zarobljen pa zatim pušten. Posle rata, zahvaljujući njegovom ugledu i ugledu njegovih sinova, prvenstveno Dragomira, koji je kao advokat često bio branilac komunista, Jeremijinu kuću u Banji posećuju i poznate napredno orijentisane političke ličnosti, među kojima i dr Ivan Ribar.

Za vreme okupacije nije odgovorio na pismo Milana Nedića, pa je hapšen dva puta i proveo je i mesec dana u zatvoru. Za vreme NOP njegovoj kući su dolazili istaknuti partizanski rukovodioci. U predvečerje, 14. avgusta 1943, četnička crna trojka izvela je protu Jeremiju iz kuće i počela ga bosti kamama. Jezivi Jeremiji krici prolamali su se kroz noćnu tišinu sela, ali posle 16 uboda kamama crna trojka je usmrtila protu.

U knjizi Milivoja Stankovića „Milić na čelu šumadijskih skojevaca”, na stranici 248. piše:

„Prota Jeremija Isaković iz Banje, koji je uživao veliki ugled u okolini, kada su počela klanja u Šumadiji... jedne nedelje u crkvi okupljenim vernicima, među kojima je bilo četnika Orašačke brigade (Gorske garde čiji je komandant bio Nikola Kalabić), rekao je: ’Ovo što četnici čine je protiv volje Božije, to je rabota nečastivog, oni su se odvojili od Boga i vere Božije, oni služe đavolu. Preklinjem ih u ime Boga. Neka im je ovo poslednja opomena i poziv da se vrate Bogu.’

Predlog da se prota likvidira potekao je od ravnogorskog odbora Banje, čiji je predsednik bio Pera Tomović, ali lokalne starešine nisu smele da donesu takvu odluku. Četnička crna trojka, koju je predvodio koljaš Ješić, zverski je mrcvarila dostojanstvenog protu i na kraju ga zaklala.”

Sahranjen je na grobu Isakovića u selu Banji, na kojem se nalaze imena sahranjenih u petokraka.

Izvori: Spomenica pravoslavnih sveštenika – žrtava fašističkog terora i palih u narodnooslobodilačkoj borbi. Beleška protinog unuka Miroslava Isakovića, data autoru ovog teksta 2015. godine. Milivoje Stanković: „Prvi šumadijski odred”, s. 491.

Dragoslav Dimitrijević