Soroš se povlači iz Evrope, mnoge NVO pred ukidanjem

To kako će Evropa izgledati u narednih pet godina zavisi od toga kako će se civilni sektor u Evropskoj uniji organizovati nakon odlaska Fondacije za otvoreno društvo

Odluka Fondacije za otvoreno društvo (OSF) da okonča veliki dio svojih operacija u Evropi iznenadila je mnoge - uključujući i mnoge protivnike njenog osnivača Džordža Soroša.

Istorija pokazuje da nijedna druga fondacija nije uradila više za izgradnju i podršku evropskom civilnom društvu. Nakon što je prvobitno podržavala disidentstvo iza Gvozdene zavjese - uključujući rodnu zemlju Soroša, Mađarsku - danas je teško pronaći dobro uspostavljenu neprofitnu organizaciju (ili inicijativu u javnom interesu) koja deluje širom Evropske unije, a da u nekom trenutku nije imala koristi od podrške ove fondacije.

Upravo ova ukorenjena, sveprisutna priroda podrške OSF-a civilnom društvu EU, u kombinaciji sa njegovim ogromnim kapacitetom finansiranja i profesionalnom podrškom, čini da njegova nagla odluka da se povuče ima duboke posledice.

Zbog ogromne strukturalne prisutnosti OSF-a unutar civilnog društva EU - što je ekvivalentno oko osmine od 1,5 milijardi evra koji se svake godine raspodjeljuju - njegovo povlačenje preti opstanku brojnih neprofitnih organizacija, od kojih mnoge deluju kao „čuvari demokratije”, piše „Politiko“.

I zbog nedostatka alternativnog finansiranja, među onima koji su najugroženiji su nevladine organizacije koje se bave pitanjima tehnologije - od pokušaja suzbijanja štetnih sadržaja na mreži dok zagovaraju regulaciju veštačke inteligencije, do praćenja nekontrolisanog državnog nadzora i korišćenja špijunskih programa - kao i one koje se fokusiraju na visoko osporene teme poput rodne ravnopravnosti, prava manjina i migranata, kao i pravde u odnosu na rase.

Gledano iz ove perspektive, povlačenje Soroša nije moglo da dođe u gorem trenutku za evropski projekat, s obzirom na to da ga izazivaju nacionalističke i populističke partije koje odbacuju osnovne “otvorene” vrednosti bloka i koje će se uskoro naći izvan pažnje koju pružaju organizacije podržane od strane OSF-a.

Ali ima još problema - prazninu koju je ostavilo finansiranje OSF-a uskoro bi mogli popuniti konzervativni i religijski desni donatori. Takvi donatori već su se pomerili, naročito u zemljama kao što su Poljska i Italija, kako bi podržali organizacije koje se zalažu protiv abortusa i organizacije protiv LGBTQ+ pokreta, a njihova donacija je postala normalna. Pred predstojeće izbore za Evropski parlament u junu 2024, sada će imati lakši zadatak zahvaljujući povlačenju Soroša.

Zanimljivo je da je jedno od opravdanja za smanjenje aktivnosti OSF-a to da “EU institucije već dodjeljuju značajna sredstva za ljudska prava, slobodu i pluralizam”. Međutim, čini se naivnim verovati da će velike količine javnog novca za NVO koje populisti ne vole i dalje teći bez izazova, pogotovo jer bi novi politički ambijent mogao biti veoma drugačiji nakon juna 2024.

Nova smernica finansiranja fondacije nosi potpis novog predsjednika, Aleksandra Soroša - sina Džordža Soroša koji ima 37 godina - kao i predsednika OSF-a, Lorda Marka Malou-Brauna, čiji interes za projekat EU odgovara stavu nekog ko je blago naklonjen britanskim pristalicama ostanka u EU. Kao što je uobičajeno za filantropiju, postavlja se pitanje da li je ovakva promena kursa OSF-a više posledica ličnih preferencija novih lidera nego rigorozne evaluacije zasnovane na dokazima o stvarnim opasnostima koje EU liberalnoj demokratiji prete, piše “Politiko”.

Najurgentnije pitanje sada je: Hoće li drugi da uskočw ne bi li da popune prazninu?