Ministarka spoljnih poslova Libije pobegla iz zemlje

Li­bij­ska mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va na­pu­sti­la je ze­mlju i oti­šla za Tur­sku po­sle su­ko­ba sa vla­sti­ma u Tri­po­li­ju oko ne­dav­nog su­sre­ta sa še­fom izra­el­ske di­plo­ma­ti­je u Ri­mu.

Su­sret Nadž­le el Man­guš i Eli Ko­e­na bio je pr­vi ta­kav u isto­ri­ji po­što dve ze­mlje ne­ma­ju od­no­se, a Li­bi­ja ne pri­zna­je Izra­el.

„Raz­go­va­rao sam sa mi­ni­star­kom o ve­li­kim po­ten­ci­ja­li­ma ko­je od­no­si mo­gu da ima­ju za dve ze­mlje”, iz­ja­vio je Ko­en po­sle su­sre­ta u Ri­mu ko­ji je omo­gu­ćio šef ita­li­jan­ske di­plo­ma­ti­je An­to­nio Ta­ja­ni.

U Je­ru­sa­li­mu ka­žu da je to­kom su­sre­ta izra­el­skog mi­ni­stra i nje­go­ve li­bij­ske ko­le­gi­ni­ce bi­lo raz­go­vo­ra o me­đu­sob­noj sa­rad­nji i izra­el­skoj po­mo­ći za po­ljo­pri­vre­du, me­nadž­ment vo­de i oko hu­ma­ni­tar­nih pi­ta­nja. Ko­en je re­kao da je pre­neo va­žnost oču­va­nje je­vrej­skog na­sle­đa u Li­bi­ji.

Li­bi­ja je za­štit­nik Pa­le­sti­na­ca, pa je su­sret u vre­me po­ja­ča­nog izra­el­skog na­si­lja na Za­pad­noj oba­li iza­zvao se­ri­ju pro­te­sta u Tri­po­li­ju i dru­gim gra­do­vi­ma. Šef li­bij­ske vla­de na­ci­o­nal­nog je­din­stva Ab­dul­ha­mid el De­i­ba od­mah je su­spen­do­vao mi­ni­star­ku Man­guš i na­lo­žio da se is­pi­ta­ju okol­no­sti nje­nog su­sre­ta.

Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va u Tri­po­li­ju po­ku­ša­lo je da uma­nji zna­čaj su­sre­ta ko­ji su u Izra­e­lu od­mah pro­tu­ma­či­li kao pr­vi ko­rak ka nor­ma­li­za­ci­ji. Ono što se do­go­di­lo bio je „ne­pri­pre­mljen, slu­ča­jan su­sret to­kom sa­stan­ka u ita­li­jan­skom Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va”, sa­op­šte­no je u Tri­po­li­ju.

To pro­ti­vu­re­či iz­ja­vi jed­nog izra­el­skog zva­nič­ni­ka ko­ji tvr­di da je sa­sta­nak bio ra­ni­je ugo­vo­ren „na naj­vi­šem ni­vou”, da je tra­jao vi­še od dva sa­ta i da li­bij­ski pre­mi­jer vi­di Izra­el kao mo­gu­ći most ka Za­pa­du i ame­rič­koj ad­mi­ni­stra­ci­ji.

Pre­ma iz­ve­šta­ji­ma, o per­spek­ti­va­ma nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa Izra­e­la i Li­bi­je pr­vi put se raz­go­va­ra­lo u ja­nu­a­ru ka­da je Tri­po­li po­se­tio di­rek­tor CIA. Vi­li­jem Barns je ta­da, tvr­di se, ohra­bri­vao li­bij­skog pre­mi­je­ra De­i­bu da sle­di pri­mer Ba­hre­i­na, Ma­ro­ka, Su­da­na i Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta ko­ji su 2020. nor­ma­li­zo­va­li od­no­se sa je­vrej­skom dr­ža­vom.

Ni­je bi­lo ni­ka­kvih „di­sku­si­ja, spo­ra­zu­ma ili kon­sul­ta­ci­ja”, a Li­bi­ja „pot­pu­no i ap­so­lut­no od­bi­ja nor­ma­li­za­ci­ju” sa Izra­e­lom, in­si­sti­ra li­bij­ska vla­da sve­sna da bi pri­bli­ža­va­nje Izra­e­lu do­dat­no kom­pli­ko­va­lo te­ške unu­tra­šnje po­de­le u ze­mlji. Li­bi­ja je po­de­lje­na iz­me­đu vla­de na­ci­o­nal­nog je­din­stva, či­je je se­di­šte u Tri­po­li­ju, i ri­val­ske ad­mi­ni­stra­ci­je u gra­du Sir­tu, gde se na­la­zi ko­man­da Li­bij­ske na­ci­o­nal­ne ar­mi­je ge­ne­ra­la Ha­li­fe Haf­ta­ra.

Li­bij­ska vla­da na­ci­o­nal­nog je­din­stva for­mi­ra­na je 2021, po­sle mi­rov­nog pro­ce­sa ko­me su po­sre­do­va­le Uje­di­nje­ne na­ci­je, ali njen le­gi­ti­mi­tet od po­čet­ka 2022, po­sle ne­u­spe­šnog po­ku­ša­ja odr­ža­va­nja iz­bo­ra, ospo­ra­va par­la­ment vla­sti na is­to­ku ze­mlje. U Sir­tu je ra­ni­je od­ba­čen spo­ra­zum sa Tur­skom, ko­ji je sklo­pi­la ad­mi­ni­stra­ci­ja iz Tri­po­li­ja.

Svi me­đu­na­rod­ni na­po­ri, pred­vo­đe­ni Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma i Egip­tom, ni­su us­pe­li da po­mi­re dve ri­val­ske frak­ci­je, ma­da su re­gi­stro­va­ni ne­ki zna­ci nor­ma­li­za­ci­je, po­put po­nov­nog uje­di­nje­nja li­bij­ske cen­tral­ne ban­ke.

Izra­el­ski pre­mi­jer Ben­ja­min Ne­tan­ja­hu ve­o­ma je an­ga­žo­van na po­pra­vlja­nju od­no­sa sa ze­mlja­ma Bli­skog is­to­ka, Afri­ke i Azi­je. Tre­nut­no je u fo­ku­su Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja. Pro­šlog me­se­ca Izra­el je na­ja­vio na­me­ru da Izra­el i ara­bij­sku kra­lje­vi­nu po­ve­že že­le­znič­kom pru­gom.

Na­ja­va že­le­znič­kog pro­jek­ta, ko­ji uklju­ču­je pro­ši­re­nje ve­za unu­tar Izra­e­la i tre­ba da ko­šta 27 mi­li­jar­di do­la­ra, sa­op­šte­na je sa­mo ne­ko­li­ko da­na po­što je ame­rič­ki zva­nič­nik pu­to­vao za Ri­jad ka­ko bi ubr­zao raz­go­vo­re o nor­ma­li­za­ci­ji. U Je­ru­sa­li­mu su još skep­tič­ni.

„Mi­slim da je pre­ra­no raz­go­va­ra­ti o do­go­vo­ru na ko­me sa ra­di”, iz­ja­vio je Ju­li Edel­stin, pred­sed­nik par­la­men­tar­nog ko­mi­te­ta za spolj­ne po­slo­ve i od­bra­nu. Bi­će da isto va­ži i za rim­ski su­sret pr­vih di­plo­ma­ta Izra­e­la i Li­bi­je. Bi­lo je di­ma, ali ne­ma va­tre.