Da li će Strazbur osporiti prava Republike Srpske

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Sarajevski mediji izneli su saznanja da će Evropski sud za ljudska prava u Strazburu objaviti već donetu presudu, a koja bi mogla da problematizuje dosadašnji način izbora u Predsedništvo BiH, kao i ulogu Doma naroda BiH.

Naime, po tim saznanjima, sud u Strazburu je po zahtevu Komšićevog savetnika Slavena Kovačevića utvrdio da Predsedništvo BiH treba da se bira sa cele teritorije BiH. To bi značilo da cela zemlja treba da bude jedna izborna jedinica, a ne kao do sada da Republika Srpska bude zasebna jedinica i da u skladu s tim neposredno bira člana Predsedništva iz tog entiteta. Ako se ova saznanja potvrde kao tačna, biće to još jedna presuda kojom se od vlasti u BiH zahteva izmena Dejtonskog sporazuma, i to, kao i ranije, uglavnom onih delova koji se odnose na ingerencije i prerogative Republike Srpske. Ovaj sud je već ranije doneo presudu, poznatu kao „Sejdić i Finci”, ocenivši kao diskriminaciju to što niko sem konstitutivnih naroda ne može da se kandiduje za člana Predsedništva BiH. S tim da je RS načelno prihvatila da se izmeni Ustav i da se odredi da se s teritorije Srpske bira „jedan” član Predsedništva, bez nacionalnog prefiksa. No, sud u Strazburu bi ovaj put otišao korak dalje ka centralizaciji, ukoliko oceni da su tobož ugrožena i prava birača u FBiH jer nemaju mogućnost da biraju člana Predsedništva BiH iz Srpske. Takva presuda bi, kao i mnoge ranije, bila oprečna Ustavu BiH i Dejtonskom sporazumu, pa je i to mogući razlog zbog kog je federalni premijer Nermin Nikšić skeptičan. „Iskustvo nas uči da sama presuda ne znači da će biti sprovedena”, piše Nikšić na društvenim mrežama. I pravnik i funkcioner SDA Amor Mašović „nije siguran koliko ima raspoloženja da se presuda sprovede”, ali poručuje da su u teškoj zabludi „svi koji misle da je Ustav BiH trajna kategorija”. I u Stranci za BiH su ohrabreni presudom pa konstatuju da „čitava BiH mora da bude jedna izborna jedinica”.

U zahtevu za izmenama Ustava i Dejtona, evropska tela se najčešće pozivaju na kršenje ljudskih prava, i to tako što Srpsku tretiraju kao zasebnu državu u kojoj su ugrožena prava Bošnjaka i Hrvata, iako je taj entitet nastao kao bi se na nivou BiH kao države zaštitili Srbi od majorizacije većinskog naroda.

Takođe, Evropski sud bi po saznanjima medija trebalo da saopšti da je i Dom naroda parlamentarne skupštine BiH potrebno reformisati, tako da se u to telo biraju delegati s teritorije cele zemlje, a ne kao do sada da srpske delegate bira Skupština RS. Ili da se ovlašćenja tog doma bitno redukuju.

Profesor Ustavnog prava Milan Blagojević, koji je i savetnik srpskog člana Predsedništva BiH, rekao je za „Politiku” da bi takva presuda „značila spremnost Evropskog suda za ljudska prava da se neovlašćeno upusti u pokušaj izbornog i ustavnog inženjeringa u jednoj državi”, čime izlazi iz okvira ovlašćenja koja mu daje Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava.

„Taj sud nema nadležnost da modeluje i nameće političke i ustavne sisteme ni u jednoj državi. Evropska konvencija ne naređuje državama kako će u svojim ustavima i zakonima urediti sastav svojih zakonodavnih organa, biračko pravo građana niti koliko i kakvih izbornih jedinica treba da postoji radi izbora zakonodavnih organa ili šefa države. Time se može objasniti pravo šarenilo ustavnih i zakonskih rešenja u brojnim državama Evrope”, primetio je Blagojević.

On je dodao da bi se takvom odlukom taj sud pretvorio u političku instituciju za ostvarivanje političkih interesa jedne strane u BiH, budući da bi se „upustio u unitaristički poduhvat kakav sebi nikada do sada nije dopustio kada se radi o nekoj od država u kojoj postoje slojeviti mehanizmi zaštite”. „Na to Srpska ne sme nikako pristati”, kaže on.

Predsednik Vlade RS Radovan Višković rekao je da je odluka Evropskog suda nečija „muzička želja i pokušaj da u mirnodopskom vremenu ostvari svoje ratne ambicije”. „Dok je BiH po dejtonskom Ustavu, od te priče nema ništa”, kaže Višković. I predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović sumnja u sprovodivost presude i kaže da će se Hrvati još snažnije boriti za „legitimno predstavljanje” i odbacuje mogućnost građanskog uređenja BiH.

Predsednik opozicionog SDS-a Milan Miličević sve vidi kao plan da se nakon majorizacije hrvatskog naroda u BiH, majorizuje i srpski.

„Nadam se da u Srpskoj ne postoji ruka koja će prihvatiti bilo koje rešenje po kojem će našeg člana Predsedništva i delegate iz RS birati neko drugi. Verujem da nikad neće postojati dvotrećinska većina za takve izmene dejtonskog Ustava BiH. Kraj prošlog veka treba da je nauk svima koliko je ovde opasno preglasavanje i nametanje volji drugim narodima”, kaže on.