Srpska odbacuje presudu Evropskog suda u Strazburu

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Evropski sud za ljudska prava presudio je u predmetu „Slaven Kovačević protiv BiH” i utvrdio da je prekršeno biračko pravo podnosioca apelacije – inače savetnika Željka Komšića – zbog njegove nezastupljenosti u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i Predsedništvu BiH.

Nakon presude Kovačević je proglasio pobedu nad visokim predstavnikom, izjavivši da je „OHR osramoćen jer je pokušao uvesti etnički izborni prag”, što se, naime, odnosi na Šmitove odluke u vezi sa položajem hrvatskog naroda u Federaciji BiH. Kovačević se pak sudu požalio jer kao žitelj Federacije BiH nije mogao glasati po svom izboru za kandidate Doma naroda parlamenta BiH i Predsedništvo BiH, to jest za srpske kandidate iz RS, a njegov šef Željko Komšić presudu vidi kao „pobedu građanskog koncepta”.

To se u političkom žargonu prevodilo kao zahtev za brisanje entitetskih izbornih jedinica i građansko uređenje zemlje, tako što bi se članovi Predsedništva BiH birali na celoj teritoriji BiH, a ne kao do sada u entitetima. Evropski sud je takva očekivanja na izvestan način i potvrdio konstatujući u presudi: „Niko ne bi trebalo da bude prisiljen da glasa samo po propisanim etničkim linijama, bez obzira na politički stav. Čak i kada bi se održao sistem etničkog predstavljanja u nekom obliku, on bi trebalo biti sekundaran u odnosu na političku predstavljenost, ne bi trebalo diskriminisati ’ostale’ i građane BiH i trebalo bi uključivati etničku zastupljenost sa cele teritorije države.”

Na pitanje da li će presudu biti moguće sprovesti, parlamentarka Snježana Novaković Bursać kaže da iz saopštenja suda nije vidljivo šta se tačno traži i da je očito to „otklanjanje diskriminacije” iz izbornog sistema. Smatra da će presudu biti veoma teško sprovesti.

„Da je to bilo moguće do sada uraditi, verovatno bi se uradilo, kada su u pitanju prethodne presude (Sejdić i Finci). Ovde je izborni politički sistem i u vreme Austrije i u vreme socijalizma bio uspostavljen na etničkom principu, pa je i sada takav. Treba kvalitetno rešiti i pitanje ’ostalih’, ali osnov BiH mora ostati kakav je sada”, istakla je Snježana Novaković Bursać.

Delegat u Klubu Srba u Domu naroda BiH Radovan Kovačević kaže da presuda da cela BiH bude jedna izborna jedinica neće moći da bude sprovedena, jer je u potpunoj suprotnosti s Ustavom BiH i Dejtonom.

„Ukoliko pogledate da je podnosilac – Slaven Kovačević, savetnik takozvanog hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića, i da se on u ovoj tužbi izjasnio kao Bosanac i Hercegovac na jednom mestu, a na drugom rekao da kao Srbin ne može da se kandiduje u FBiH, a znamo da je pre nekoliko godina bio poslanik u Skupštini Kantona Sarajevo kao Hrvat, onda je potpuno jasno o kakvoj se ujdurmi, zaveri, političkom puču i državnom udaru radi”, kaže Kovačević.

Član Odbora za evropske integracije Skupštine RS Milan Zečević presudu vidi kao još jedan udar na pravno-političko uređenje BiH i napad na Dejtonski sporazum. Kaže da je sud potpuno zanemario specifičnosti BiH i da se podsticanjem takve atmosfere i same evropske integracije dovode pod znak pitanja. Nina Sajić sa FPN u Banjaluci izjavila je da se za BiH nameće nivo demokratije koji nije dostigla ni većina zemalja EU. Ona je pojasnila da je ova presuda doneta na osnovu Protokola 12 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i naglasila da je od 27 članica EU samo njih 10 ratifikovalo taj protokol „tako da ni ova poslednja presuda, a ni prethodne koje su donete na osnovu tog protokola ne bi trebalo da budu predmet uslovljavanja na evropskom putu”. „To u praksi znači da neki Sejdić, Finci ili Kovačević da su državljani Francuske, Nemačke, Danske, Belgije, Švedske, Italije, Irske, Austrije ili recimo Poljske, Latvije ili Litvanije, ne bi ni mogli podneti tužbu na osnovu Protkola 12”, naglasila je Sajićeva, prenosi Radio-televizija RS.

Hrvatski narodni sabor (HNS) BiH saopštio je da „radikalno nametanje unitarističkog sistema u BiH neće proći i da se Hrvatima neće nametati politički predstavnici”. Podnosioca apelacije opisuju kao „dugogodišnjeg unitarističkog aktivistu” kojem je, kako je i sam priznao, „cilj ukinuti konstitutivnost naroda i nametnuti unitaristički politički sistem”, naveli su iz HNS-a i pozdravili navode Evropskoga suda „da vlasti BiH treba da odluče koji je najbolji politički sistem i na koji način adresirati pitanje diskriminacije ljudskih prava”.