Većina banja nije pristupačna osobama sa invaliditetom

„Dobila sam informaciju da mi invalidi sa hemodijalize ne možemo da dobijemo banje preko PIO fonda, a ni svaka banja nema dijalizni centar. Sve sami moramo da organizujemo: smeštaj, termine dijalize, period boravka, prevoz do centra. Nije nam lako. Zato retko gde i idemo. Molim vas obratite pažnju i na nas 100 odsto invalide.” Ovo je jedan od komentara ispitanika, od njih ukupno 50, koliko ih je učestvovalo u istraživanju o dostupnosti banjskih lečilišta osobama sa invaliditetom.

Prema istraživanju koje je sproveo Crveni krst Srbije i Savez za pristupačnost Srbije kroz projekat „Život je banja”, više od polovine anketiranih osoba sa invaliditetom (56 odsto) nije boravilo u nekoj od banja pet i više godina unazad. Čak 94 odsto njih smatra da bi trebalo češće da ide u banju, ali skoro polovina od toga odustaje zbog nepristupačnosti banjskih usluga i kapaciteta, a polovina zbog nemogućnosti da dobije finansiranje boravka u banji iz RFZO/PIO fonda i nemogućnosti samofinansiranja.

Na pitanje da li su nekada boravili u banji, svega šest procenata anketiranih je izjavilo da svake godine ide u banju, od čega o trošku PIO/RFZO ide dva, a o sopstvenom trošku četiri odsto anketiranih. Samo jednom je u banji bilo 22 odsto ispitanika. Više od jednog odlaska u banju uspelo je da plati 34 odsto njih, ali su ti odlasci bili neredovni, u periodu od više decenija.

Banje u kojima su ispitanici boravili su Atomska banja – Gornja Trepča, banja Koviljača, Ribarska banja, Selters banja Mladenovac, banja Kanjiža, banja Bezdan, Vrnjačka banja, Sokobanja, Niška banja. Oko 86 odsto ispitanika ima između 18 i 60 godina, a 56 odsto njih je nezaposleno.

Pomoćnik ministra za inspekcijski nadzor u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture Ivan Divac rekao je da većina hotela u banjama ne ispunjava zahteve za pristupačnost osobama sa invaliditetom, a da postoji veliki broj takvih ljudi kojima život zavisi od banje.

„Velika većina ne primećuje te ljude kojima život zavisi od banje. Zadatak svih nas kojima život ne zavisi od banje jeste da ih učini dostupnim osobama sa invaliditetom, kojima su te banje neophodne da bi mogli normalno da žive i funkcionišu”, naveo je Divac na konferenciji o dostupnosti banjskih lečilišta osobama sa invaliditetom, preneo je Tanjug.

Nije dovoljno, ocenio je, na hotel postaviti rampu i misliti da je time rešen problem.

„Osoba sa invaliditetom kada uđe u hotel ne može da se pomeri, ne može da uđe u sobu, ne može da koristi sobu. Svi zajednički moramo da se potrudimo da izvršimo zakonske pritiske na hotele da se promene”, ukazao je Divac.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podsetila je da je Srbija među prvim zemljama u svetu ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 2009. godine i da je potrebno puno posla kako bi se obezbedila pristupačnost banja osobama sa invaliditetom. „Veliki procenat njih nije mogao da je koristi iz finansijskih razloga i na tome treba raditi”, navela je Jankovićeva.

Istraživanje je pokazalo da je nepristupačnost usluga i kapaciteta jednako velika prepreka osobama sa invaliditetom da borave u banjama, koliko i finansiranje tog boravka. Pored toga, dodatni razlog za neodlazak u banju jesu i pravilnici po kojima im je uskraćivano pravo na finansiranje boravka. Ukoliko bi se rešilo pitanje pristupačnosti banjskih kapaciteta, pre svega u hotelskim delovima smeštaja, deo anketiranih bi bio spreman da plati boravak jednom godišnje, dok je ostalima novac nepremostiva prepreka.

„Mi govorimo o jednoj reči a to je pristup”, kazala je za „Politiku” Nataša Todorović, koordinatorka projekta u Crvenom krstu Srbije. Pristup je, kako je ukazala, značajan jer omogućava da osobe sa invaliditetom imaju svoja ljudska prava, pristup zdravlju, rehabilitaciji.

„Pristup im omogućava da sačuvaju dostojanstvo, omogućava da se borimo protiv diskriminacije, jer uključuje i osobe sa invaliditetom. Ako su banje pristupačne osobama sa invaliditetom onda su pristupačne za sve nas, i za starije, mlade, trudnice”, navela je Todorovićeva.

Ukoliko su banje pristupačne, objašnjava naša sagovornica, to omogućava ljudima koji rade sa osobama sa invaliditetom da se očuva njihovo zdravlje, da se smanji rizik od povreda.

„Barijere kao što su negativni stavovi, barijere u pristupu, smanjuju samopoštovanje i dostojanstvo kod osoba sa invaliditetom. Treba da se borimo da pristup bude jednak za sve”, zaključila je Todorovićeva.

U izveštaju je navedeno da je na osnovu poseta šest banja u Srbiji, koje je pored istraživanja obavljeno u okviru realizacije projekta „Život je banja”, uočeno da nijedna ne poseduje u potpunosti odgovarajuće uslove za boravak osoba sa invaliditetom i da je potrebno doneti sveobuhvatan plan prilagođavanja banjskih kompleksa invalidima i starijim osobama.

Banje u Srbiji su, kako je navedeno u izveštaju, građene tako da u stacionarni deo prihvataju korisnike kojima je u potpunosti potrebna nečija podrška u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. S druge strane, u hotelskom delu nije obezbeđena pristupačnost korisnicima koji nisu u potpunosti zavisni od tuđe asistencije i u stanju su da u dovoljnoj meri funkcionišu samostalno. Tako je osoba sa invaliditetom koja je u stanju da funkcioniše bez tuđe asistencije često prinuđena da zbog nepristupačnosti hotelskog dela banje (nepostojanje soba sa pristupačnim toaletom i kupatilom prilagođenim za osobe sa invaliditetom, nepristupačan ulazak u bazen i nepristupačnost terapijskim uslugama) prihvati smeštaj u stacionarnom delu, iako tamo nužno ne pripada.

Istraživanje je rađeno u okviru projekta koji je koordinirao Crveni krst Srbije, a podržali ga Evropska unija, Austrijska razvojna agencija i Austrijski Crveni krst.