Penzioneri traže povećanje od po 19 odsto u naredne dve godine

Predstavnici Saveza penzionera Srbije, Udruženje sindikata penzionera i Udruženja penzionera Srbije „Nezavisnost” razgovarali su juče u Vladi Srbije sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim nakon čega su naveli da je razgovor bio konstruktivan, te da su zadovoljni onim što je do sada učinjeno za tu populaciju. Pokazana je briga i zaustavljeno urušavanje penzija, a istovremeno iskazano je razumevanje i penzionera za sve teškoće koje država ima.

U ovom času nije realno da se oktobarsko vanredno usklađivanje sa 5,5 odsto poveća na 10 procenata što su predstavnici penzionera zatražili, ali je država obećala da će učiniti sve da penzije više ne idu ispod 50 odsto od prosečne zarade. U ovom času prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa 42,19 procenata.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić podržava ideju o formiranju nacionalnog saveta za brigu o penzionerima, kao i izradu strategije za unapređenje položaja starih lica, saopšteno je iz njenog kabineta. Ona je u razgovoru sa predstavnicima penzionera o načinu povećanja njihovih primanja, rekla da vlada nastoji da obezbedi i unapredi svakodnevni život najstarijih građana.

Ministar finansija Siniša Mali, podsetio je na povećanja penzija u proteklom periodu i ukazao da one danas u Srbiji rastu brže od plata, kao i da je „švajcarska formula plus” dala očekivane rezultate. „Kroz vanrednu indeksaciju penzija dostiže se željeni cilj, a to je da prosečna penzija ne bude ispod 50 odsto prosečne plate. Idemo ka tome da prosečna penzija bude 450 evra do kraja 2025. godine”, kazao je Mali. Dodao je da se nastavlja sa brigom o najstarijim sugrađanima, između ostalog, uvođenjem penzionerske kartice, koja će zvanično biti promovisana 1. oktobra.

Kako je juče navedeno iz Udruženja sindikata penzionera Srbije, sastanak je sazvala premijerka Brnabić na zahtev penzionerskih udruženja koja su nezadovoljna sve težim uslovima za život najstarijih.

Predsednik Saveza penzionera Srbije prof. dr Andreja Savić izjavio je za „Politiku” da budući da se planira da do 2025. prosečna plata bude oko 1.000 evra, a prosečna penzija 450 izveli smo računicu i  videli da u tom slučaju penzije opet neće učestvovati s 50 odsto u zaradi.

– Tražili smo da se u tom smislu i oktobarske penzije povećaju sa 5,5 na 10 odsto, a da u 2024. i 2025. kumulativno povećanje bude po 19 procenata. Ovako, kako sada stvari stoje, prosečna penzija u prosečnoj zaradi je ispod 50 odsto. Predloženim usklađivanjem bi se postiglo da prosečna penzija 2025. iznosi 50 procenata prosečne plate. Sada je prosečna penzija 37.800 dinara, a prosečna plata 85.000 dinara, pa je prosečna penzija oko 42 odsto prosečne plate. Predložili smo premijerki i formiranje nacionalnog saveta koji bi bio pandam Socijalno-ekonomskom savetu. Tako bi svi oni koji zaista  razumeju kako funkcioniše penzijski sistem predočili državi na vreme šta treba da se uradi ili promeni i poboljša, a da to ne budu populističke priče koje se svakodnevno čuju – rekao je Savić.

Dodao je da je jedno od pitanje bilo i povećanje izdataka za društveni standard čime bi se povećao i broj onih socijalno ugroženih koji mogu besplatno u banje. Ove godine je bilo 88.000 zahteva a tek je 15.000 penzionera uspelo da dobije besplatno lečenje.

– U ovom času se za društveni standard penzionera izdvaja oko 0,10 odsto od doprinosa poslodavaca, a predlog je da to bude 0,15 procenata, što bi preračunato bilo oko milijardu dinara, umesto  sadašnjih 698 miliona. U poslednje dve godine predstavnici penzionera imali su priliku da ih država čuje što posle dugog perioda zatišja znači najstarijima – kazao je prof, Savić.

Milan Grambudžija, predsednik Saveza penzionera „Nezavisnost” naveo je se da osim ključnog pitanje koje se tiče da penzije ne bi smele više da padaju ispod 50 odsto u prosečnoj zaradi, povelo i pitanje o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje svima onima koji napune 65 godina starosti.

– Bilo je reč i tome da vlada pomogne penzionerima koji imaju ili moraju da uzmu kredite za ogrev ili nešto od domaćeg pokućstva, tako što bi ona pokrila deo troškova, najverovatnije plaćanjem kamate – napomenuo je Grambudžija.

Upitan šta je s predlogom o eventualnom povećanju oktobarskih penzija sa 5,5 na 10 odsto, odgovorio je da im je rečeno da država u ovom času nema toliko novca. Dodao je i da je odbijen drugi zahtev da se penzionerima vrati po deset odsto od oduzete penzije od 2014. do 2018. godine, što ukupno iznosi oko 840 miliona evra.