Severna Makedonija: večiti kandidat i igračka u rukama EU

Uprkos ohrabrujućim govorima i praznim obećanjima zapadnih političara, Severna Makedonija je i dalje igračka međunarodne politike. To je zemlja kandidat koja najduže čeka na početak pregovora za članstvo u EU.  

Konferencija o pristupanju u julu 2022. označila je formalni početak pregovora, ali zbog bugarske blokade to još uvek nisu pravi pregovori u okviru kojih bi bila otvorena pojedina poglavlja, podseća nemački Dojče vele.

Prvo je početak pregovora o prijemu u EU sprečavala susedna Grčka. Nakon svađe koja je trajala više od dve i po decenije, Skoplje je pristalo na promenu dotadašnjeg imena države što mu je otvorilo put u NATO, pa je Severna Makedonija primljena u Alijansu 2020. godine.

Međutim, već duže vreme približavanje te zemlje EU sada ometa Bugarska. Ona želi da od Severne Makedonije iznuditi promene u tumačenju nacionalne istorije. Bugari tvrde da makedonski nije samostalan jezik, već samo zapadni dijalekt bugarskog. Osim toga Sofija zahteva da se bugarska manjina, koja broji samo 3.000 pripadnika, unese u Ustav Severne Makedonije kao „državotvorna nacija“. Istovremeno u Bugarskoj se opovrgava postojanje makedonske nacionalne manjine.

Makedonski parlament je u avgustu ove godine danima raspravljao o zahtevu Bugarske da se u Ustavu izričito navede bugarska manjina. Opozicija se protivi ovom predlogu, i za takvu odluku do sada nema potrebne dvotrećinske većine.

Opozicija tvrdi da se tu ne radi samo u Ustavu, već i o izradi novih školskih udžbenika, kao i o dovođenju u pitanje sopstvenog jezika, nacije, identiteta i istorije. Bugarska želi da na ovaj ili onaj način dominira Severnom Makedonijom, tvrdi opozicija i zbog toga je odložena odluka o promeni Ustava.

Lider opozicije i šef VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski sada ističe da su izbori jedina opcija koja preostaje.  Prema njegovim rečima, o promeni Ustava trebalo bi da odluče makedonski birači.

List „Večer“ pre nekoliko dana piše da promena Ustava u korist bugarske manjine nije najvažnija tema za Skoplje već je „prvi nacionalni interes zemlja s jakom privredom, sa manje korupcije, dobrim zdravstvom, obrazovanjem i dobrom pravnom državom,” piše Dojče vele.

Umesto da se time bave time, vladajuće i opozicione stranke međusobno se optužuju za uništavanje zemlje korupcijom, cenzurom medija i kontrolom pravosuđa.

Kod građana Severne Makedonije proširio se osećaj potpune stagnacije i velike bespomoćnosti. Većina o domaćoj politici govori još samo s dubokim prezirom.

Osim toga, skoro niko više nema dobro mišljenje ni o Evropskoj uniji, niti očekuje nešto pozitivno iz Brisela. Ko može, traži posao u inostranstvu. Iseljavanje iz Severne Makedonije je ogromno, broj stanovnika je proteklih godina smanjen za deset odsto i pao je na 1,8 miliona.