Ako Humska bude Termopili

Nezamislivo je da se prevaziđe poraz od 5:0, ali bez obzira na to Partizanovi fudbaleri bi morali da u večerašnji okršaj, na svom stadionu protiv Nordsjelanda (21 č), uđu kao da je čudo mogućeŠta Partizanovi fudbaleri mogu da učine večeras (21 čas), na svom stadionu, protiv Nordsjelanda? Poraz od 5:0 u Kopenhagenu im ne ostavlja ni tračak nade da se probiju u grupu u Uefinoj Ligi konferencija.

I ne samo da su u Danskoj potučeni do nogu, nego su uprkos svemu tamo još i dobro prošli. Ovakav ishod, ma koliko sam po sebi bio ponižavajući, može da bude i splet nesrećnih okolnosti. Što se kaže: neće ga lopta.

U ovom slučaju to nije tako. „Crno-beli” su se obrukali, ne zato što su poraženi s pet golova razlike, nego zato što ništa nisu igrali. Nisu čak ni pokušali da igraju!

Moguć je u sportu i loš dan. Ali, pravo na to su iskoristili u Bakuu, gde su isto tako bili bezvoljni. Neoprostivo je da se ista greška ponovi već prvom narednom prilikom. Zbog toga je ono mrcvarenje u Farumu, predgrađu danske prestonice, teže palo.

Partizan je u revanšu bez šansi da vrati prosuto mleko. Ali, mora da pruži i više od onoga što mu je stvarni domet. To je njegova obaveza! Pre svega, prema sebi samom.

Nezamislivo je da se iskoči iz tolikog ponora. Od Partizana u ovim okolnostima i ne može da se očekuje da prođe dalje. Ali, čak i potpuno svestan nedostižnosti cilja mora da izađe na megdan rešen da Humska bude njegovi Termopili. Neka završi na štitu, ali kao junak. Neka, dakle, padne u ratu, koji je već izgubio, ali neka taj poslednji boj bude nadahnuće za naredne bitke. Neka Danci prođu kroz uski klanac, koji vodi u široku Evropu, ali neka naš predstavnik uveri sebe da u njegovim mišicama ima snage za jače udarce, da može da smisli lukaviji ratni plan, da ima lavlje srce za lavovsku borbu...

Partizan je bezbroj puta platio preveliki ceh zato što nije bio hrabar, što je na megdan izlazio a nije bio načisto da li da juriša ili da se ukopa. Takva neodlučnost ga je okovala i na bojnom polju u Masaziru, a i u Farumu.

Da je kao s mačem ili kopljem u rukama kidisao na protivnika, pa u žaru borbe završio kako je završio pod Bakuom i Kopenhagenom – šta da se radi, pokušao je šta je mogao. Međutim, on je s rukama na leđima izašao da se prošeta, pa je pod zidinama Bakua, a naročito pod utvrđenim Kopenhagenom bio – pregažen. I to ne nekim nezadrživim galopom, nego lakim kasom.

Partizan više, jednostavno, nema pravo na tako naivan pristup, on ne sme da gubi vreme na opipavanje pulsa protivnika. Može i u Humskoj neki katapult da ga obori s konja, ali i u tom slučaju mora da ustane, skoči na noge i nastavi da juriša.

Danci najavljuju da ništa još nije gotovo. Možda stvarno tako misle, mada je verovatnije da je red da se tako kaže. Bilo bi pravo čudo da proćerdaju ogroman šićar stečen u prethodnoj borbi, ali Partizan mora da uđe u dvoboj s naređenjem da mu ga do poslednjeg dukata preotme. Ukoliko bi u prvom poluvremenu dva-tri puta ranio rivala, a to može da se dogodi samo ako krene silovito kao ris, onda bi Dancima mogla da uđe voda u uši i da im se u drugih 45 minuta još neki put zatrese mreža.

Mirnom igrom, vraćanjem lopte najbližem saigraču iza sebe, nipošto ne može da se probije debeo bedem od 5:0, koji ga deli od pohoda u Evropu. Duljaj je najavio da od svog tima traži pobedu. Ali, Partizanu nije dovoljna pobeda, koja protivnika neće ni da ogrebe. Nužna mu je pobeda zbog koje će suparnik da ima noćne more, čak i ako Partizan ne probije prolaz dovoljno širok da ode dalje.

Trener pošteno priznaje da su se „crno-beli” u Kopenhagenu osramotili, jer nisu ništa napravili. Trezveno sagledavanje onoga što se desilo podgreva tinjajuću želju da može da se razbukta. Međutim, tome ne ide u prilog pominjanje dva penala i autogola, jer to navodi na samozavaranje – eto, od pet uboda tri smo sami sebi zadali! Time se skriva koliko je još bilo mat-pozicija, koje Danci nisu iskoristili. I to je ono što izaziva glavobolju od koje glava pršti.

Davljenik se i za slamku hvata, pa Duljaj ističe 3:1 protiv Javora (kao i izbacivanje Sabaha posle beskrvnih izleta na Kaspijsko jezero i u Skandinaviju). Partizan u nedelju nije bio loš, pogotovo zbog bukagija u kojima se vratio iz Danske, ali Ivanjičani, ipak, nisu tim, koji se bori za mesto u Ligi konferencija, niti su došli u Humsku s prednošću od 5:0, pa da pucaju od samopouzdanja.

Duljaj ne tvrdi, bar ne izričito kao major Gavrilović 1915. braniocima Beograda, da su izbrisani, ali neki način da ih podstakne pokušava da nađe. Niko ne jemči da će čudo da se dogodi, ako se u njega veruje, ali je sigurno da od čuda nema ništa, ako se u njega ne veruje.