Tužnija strana Kragujevca
Kragujevac – Iza vedrih oblaka velikih trgovinskih centara i italijanskog „Fijata” teško je primetiti socijalnu bedu koja razdire Kragujevac. Većina medija, dobrano naslonjena na vlast i gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, žmuri na oba oka kad treba progovoriti o jadu na stotine radnike koji su ostali ili će tek ostati bez posla. Friziraju se podaci o broju novozaposlenih, prosečnoj plati koja „raste iz časa u čas“, neviđenom ekonomskom bumu u gradu na Lepenici, a realnost je u velikoj meri drugačija.
Radnici Fabrike sitnih lanaca „Filip Kljajić” u ponedeljak su obustavili rad na jedan sat. U sindikatu kažu da novi vlasnik iz Bugarske ne poštuje socijalni deo kolektivnog ugovora. Plate, kako kaže predsednik Nezavisnog sindikata Zoran Stojanović, ne prelaze 14.000 dinara.
– Razmišljamo o generalnom štrajku ukoliko naši zahtevi ne budu ispunjeni. Međutim, takvu odluku nije lako doneti, jer šta bi tek ljudi i bez ove crkavice koju sada primaju? – pita se u razgovoru za naš list Stojanović.
Privatizacija „Partizana“, najstarije fabrike kože u Srbiji, poništena je pre mesec dana. Pogoni te fabrike su u očajnom stanju, zidove jede vlaga, mašine rđaju, a preostali zaposleni se hvataju za glavu.
Isti je slučaj i u Građevinskom preduzeću „Kazimir Veljković”, nekada jednom od najuspešnijih i u onoj staroj Jugoslaviji. Posle višenedeljnog štrajka zaposlenih, poništena je privatizacija i te firme.
Šta je sa čuvenom štamparijom „Nikola Nikolić”? Nakon poništene privatizacije, ta firma, a bogami i radnici prepušteni su zubu vremena. Bilans – mašine rasparčane, dvoje radnika preminulo usled nemogućnosti da izdrže udare tranzicije.
A gradska vlast ćuti, iako je proklamovala ideju da će se založiti za sve firme koje imaju probleme. Na jednom od prijema za novinare, sadašnji predsednik Skupštine grada Saša Milenić je odgovarajući na pitanje zašto se gradska vlast meša u poslove privatnih firmi rekao sledeće: „Radnici u tim firmama su Kragujevčani, a obaveza ove vlasti je da se brine o sugrađanima”. Većina novinara se zadržala na ovome, ne želeći da se pozabavi rezultatima brige vlasti o svojim sugrađanima, od kojih je velika većina glasala za aktuelnu garnituru.
I nakon potpisivanja sporazuma sa državom u vezi sa socijalnim programom, predsednik Samostalnog sindikata „Zastava automobila” Zoran Mihajlović imao je dilemu na koji će se način sprovesti taj „paket aranžman“. U izjavi za „Politiku”, on je čak rekao da bi opet mogao biti formiran neki novi ZZO, na kome bi se našli radnici koje „Fijat“ ne angažuje u novom preduzeću.
– Oko 700 radnika bi trebalo da ode u penziju, nakon otkupa staža. „Fijat” će angažovati oko hiljadu radnika u početku, kooperanti italijanske kompanije još koju stotinu, a za one preostale ponovo bi mogla da bude osnovana firma poput nekadašnjeg ZZO. Oni bi tu ostali do odluke „Fijata“ o njihovom zapošljavanju – kaže Mihajlović za naš list.
„Metro”, „Plaza”, „Roda centar”, „Fijat” i njegovi kooperanti preporodiće Kragujevac. Sa novim ulicama, obilaznicama i putevima grad će biti lepši i privlačniji za druge strane investitore. Sa budžetom od 5,5 milijardi dinara (prvi put u istoriji Kragujevac ima veći budžet od Niša, koji je dvostruko veći), uradiće se mnogo toga, ali građani će boljitak osetiti tek za koju godinu. Zar je to toliko teško reći i priznati da ovog trenutka Kragujevac ima i svoju drugu, tamniju stranu.
-----------------------------------------------------------
Bez dogovora o „Fijatovom“ autoputu
Kragujevac - Iako je bilo dogovoreno, sastanak nezadovoljnih meštana Cvetojevca i direktora kragujevačkog gradskog „Preduzeća za izgradnju“ Slobodana Krunića, juče, ipak, nije održan. Rade Nikolić, predstavnik četrdesetak vlasnika imanja kroz koja treba da prođe trasa budućeg autoputa ka Batočini, potvrdio je ovu informaciju za naš list, uz napomenu da ne zna zbog čega se druga strana nije pojavila u zakazano vreme.
Prema njegovim rečima, meštani Cvetojevca i dalje ostaju pri svojim zahtevima, a od lokalne uprave traže da se postigne dogovor o otkupnoj ceni zemljišta.
Meštani Cvetojevca, podsetimo, nisu zadovoljni ponuđenim iznosom od 350 evra po aru, ali su, kako nam je rečeno, spremni i da se odreknu svog prvobitnog zahteva da im gradska uprava za svaki ar isplati po 700 evra.
Saobraćajnica o kojoj je reč jedan je od glavnih infrastrukturnih projekata grada Kragujevca, koji bi izgradnjom autoputa ka Batočini bio povezan sa Koridorom 10. Završetak gradnje autoputa do ove evropske saobraćajnice jedan je od primarnih zahteva „Fijata“, koji bi uskoro trebalo da potpiše ugovor o zajedničkom ulaganju sa državom Srbijom. Radovi na deonici puta kroz Cvetojevac, podsetimo, nastavljeni su bez odluke o eksproprijaciji zemljišta.