Kako od Zelenskog da naprave nobelovca

Ime dobitnika Nobelove nagrade za mir obično bude saopšteno početkom oktobra, što znači da se stvar ubrzava jer u sledećih mesec dana favoriti imaju priliku da se istaknu i pobede ostale kandidate. Svake godine bude predloženo nekoliko stotina imena za Nobelovu nagradu za mir. Prošle godine ih je bilo 343, a slično je i ove godine.

I ništa nije neuobičajeno, od predsednika Ukrajine do šefa NATO-a, mnogi kandidati predloženi za Nobelovu nagradu za mir 2023. godinu, povezani su sa ratom u Ukrajini ili su opozicija ruskom predsedniku Vladimiru Putinu,ali to ne znači da su favoriti.

Prema statutu Fondacije Nobel, spisak kandidata se čuva u tajnosti najmanje 50 godina. Međutim, nekoliko hiljada sponzora, među kojima su parlamentaraci, ministri, bivši pobednici ili pojedini univerzitetski profesori, slobodno otkrivaju identitet svojih miljenika.

Jedan norveški lokalni zvaničnik iz populističke desnice predložio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je, po njemu, „postao simbol otpora ruskoj invaziji pokrenutoj 24. februara prošle godine”.

Jedan norveški poslanik je dostavio ime svog sunarodnika Jensa Stoltenberga za koga smatra da „zaslužuje nagradu za svoj primeran rad na mestu generalnog sekretara NATO-a u teškom periodu za Alijansu, a to je brutalna ofanziva protiv jedne mirne susedne zemlje”.

U konkurenciji su i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koga je predložio predsednik pakistanskog Senata zbog njegovih mirovnih napora „pre i tokom rata Rusije i Ukrajine”.

U prethodne dve godine nagrađeni su kritičari Kremlja.

Nobelovu nagradu za mir 2021. godine dobili su glavni urednik ruskog lista „Novaja Gazeta”, Dmitrij Muratov i filipinska novinarka Marija Resa za doprinos slobodi izražavanja koja je u njihovim zemljama ograničena.

Prošle godine, nagrada je otišla u ruke tri dobitnika, a to su ruska nevladina organizacija Memorijal kojoj je rusko pravosuđe naložilo raspuštanje, ukrajinski Centar za građanske slobode i zatvoreni beloruski aktivista Ales Bjaljatski.

Norveški Nobelov komitet držao je listu nominacija strogo čuvanom tajnom, ali se zna da na njoj bilo 343 imena, uključujući 251 pojedinca i 92 organizacije.

Među protivnicima Kremlja, predloženi su već Aleksej Navaljni koji je u ruskom zatvoru, kao i novinar Vladimir Kara-Murza, takođe u zatvoru pošto je preživeo, kako kaže, dva pokušaja trovanja. Predlaganje traje dugo, a fondacija koja nosi ime pronalazača dinamita, početkom oktobra saopštava ime pobednika.

Pre proglašenja dobitnika, stručnjaci su spekulisali o tome ko bi mogao da dobije prestižnu nagradu, a glavni favorit na kladionicama bio je Volodimir Zelenski. Nije prošao ali je ponovo, mnogi tvrde, najozbiljniji kandidat, bez obzira što se ljudi iz komiteta opiru na pitanje o političkom uticaju na njih.

I sad, procurilo je u medijima, da bi Zelenski morao, makar u retorici, da pojača glas i stav da je ipak za mir, da je mir svetinja, da su pregovori dobar ako ne i jedini put ka miru – i eto nagrade. Ali, lider Ukrajine nikako da se uklopi u scenario, ponavlja priču o ofanzivama, o tome da neće da pruži ruku pomirenja, da nastavlja rat i borbu sve do vojne pobede…

S takvim narativom i nije neki ozbiljan kandidat, objašnjeno mu je diskretno.

Ako ne pristane na zaokret u retorici, nagradu će otići ukrajinskom narodu a ne njemu lično.

Malo je vremena preostalo, već je “finiš” a njegovim nalegodavcima bi čitava fešta s nagradom prijala, zataškala stvarno stanje i ciljeve i dala alibi za sledeće poteze. Da li će Volodimir da odigra dobro ulogu, jer ima glumačkog iskustva, preostaje da se vidi. Ubeđuju ga, nije više to ni tajna.