Kako je hip-hop potisnuo rokenrol

Hip-hop mnogi vide kao muzički žanr, ali on je mnogo više od toga. To je i kulturni pravac i stil života, koji se razvio u istorijskom trenutku kada su se javile velike socijalne nejednakosti u Americi. A onda je ta muzika osvojila mlade i premestila se na ulice širom sveta.

Ovaj muzički žanr stvoren je pre tačno 50 godina, kada su, tada osamnaestogodišnji Klajv Kempbel, poznat kao di-džej Kul Herc, i njegova sestra Sindi, odlučili da prirede zabavu povodom kraja leta u svom stanu u njujorškom južnom Bronksu. I nisu imali nameru da započnu nešto novo, samo da naprave dobru žurku. Bilo je tako dobro da je događaj na dan 11. avgusta u muzici zapamćen kao trenutak rađanja hip-hopa.

Beg od kriminala i lošeg društva

Ponikao među Afroamerikancima i Latinoamerikancima, hip-hop je vrlo brzo „zapalio” ceo svet, ponajviše zahvaljujući ritmu, drugačijem, bržem pristupu u muzici, načinu na koji su se miksovale pesme, a zatim i kroz ples, grafite, oblačenje...

Povodom pola veka hip-hopa, u Muzeju afričke umetnosti nedavno je održano predavanje na kojem su o ovom fenomenu govorili Aleksandra Gačić, kustos, koja je diplomski i master rad odbranila na temu uličnog plesa i konstruisanja autentičnosti u hip-hopu, i Slobodan Spalević, plesač, di-džej i istoričar hip-hop kulture.

„Hip-hop je bio beg od kriminala i lošeg društva. Oduvek je bilo onih koji su slali i dobre i loše poruke, ali ja sam oduvek okrenut onom dobrom i takvih je bilo mnogo kroz istoriju hip-hopa. To je postala kultura, umetnost i način izražavanja. Posle Amerike, širio se na sve kontinente, a najpre u Evropu i to u Englesku, Francusku, pa Nemačku”, podsetio je Spalević.

„Hip-hop je američka imigrantska i globalna priča – pripada svima”, poručivao je kasnije di-džej Kul Herc.

Ono toliko drugačije pristiglo s hip-hopom bio je ritam puštanja muzike. Inovacije koje je mladić, poreklom s Jamajke, pokazao u načinu puštanja ploča unele su novine u muzičku scenu tog vremena.

Pravio je pauze, sekvence u puštanju muzike i primetio da se mladima najviše sviđa takav ritam. Muziku je puštao s dve ploče i to je postalo popularno, objasnio je Spalević.

Osim didžejinga, muziku je pratio i ples, specifičan po svojim pokretima. Brejkdens karakterišu atraktivni, brzi pokreti, na granici nemogućeg.

Brejkdens kao olimpijska disciplina

Ono što je zanimljivo, a što je malo ko mogao da pretpostavi da će se desiti jeste da će na Olimpijskim igrama naredne godine u Parizu brejkdens postati takmičarska sportska disciplina!

Spalević s jedne strane to ocenjuje kao dobru vest, jer će hip-hop biti još vidljiviji, ali se pribojava da će možda izgubiti artistički potencijal, pošto će se tretirati kao sportska disciplina.

O muzici u muzeju, zašto da ne?

Muzej afričke umetnosti samo je na prvi pogled neobično mesto da se održi predavanje o muzici i okupe poklonici hip-hopa. Učesnici skupa su podsetili da u Zagrebu već postoji muzej posvećen novom valu, muzičkom pravcu koji je obeležio scenu osamdesetih u državama nekadašnje Jugoslavije, kao i da je u planu da uskoro bude otvoren i muzej posvećen samo hip-hopu.

„U Muzeju afričke umetnosti još od prošle godine imamo aktivnosti posvećene hip-hopu. Postoje radionice plesa za decu i to je sjajan način da ovu kulturu približimo onima koje to i zanima”, rekla je Aleksandra Gačić.