Jedini dom ne sme biti sredstvo naplate duga

Stan u Jagodini od 66 kvadrata, koji na tržištu vredi isto toliko hiljada evra, nedavno je prodat u izvršnom postupku za samo 6.000 evra. Porodica je ostala bez krova nad glavom. Vatrogasci i policajci uspeli su da spreče vlasnika stana da skoči sa terase. Na ovaj slučaj, kao i ranije na druge slične situacije, ukazala je organizacija „Krov nad glavom”.

Apeluju da se zakon promeni tako da niko ne može ostati bez jedinog doma i da ne sme postojati velika nesrazmera između duga i imovine koju izvršitelji plene. Drugim rečima, ne može se oduzeti stan zbog duga od nekoliko hiljada evra.

Mediji već godinama posvećuju pažnju slučajevima prinudnog iseljenja vlasnika iz stana, a svaki od tih „izvršnih predmeta” ima svoju jedinstvenu predistoriju – od prevara u postupku kupoprodaje, preko nerešenih nasledničkih odnosa do grešaka prilikom upisa u katastar i drugih komplikacija.

Prodaja stana „na dobošu” u Jagodini, kako saznajemo, usledila je posle okončanog postupka restitucije – vraćanja imovine starom vlasniku. Međutim, sa tom restitucijom nije imao nikakve veze prodati stan, već – poslovni prostor koji je vlasnik stana koristio i u kome je napravio znatne dugove.

Teško je zamisliti da bi moglo biti iole pravično da otplata tih dugova, pojednostavljeno, izgleda ovako: „Dobar dan! Dobar dan! Šta imate od imovine? Imam stan!.” I onda bi se teoretski mogla zamisliti situacija gde javni izvršitelj kaže: „Dobro. Izađite na ulicu. Prodaćemo vaš stan na licitaciji, pa koliko dobijemo. Ako nešto ostane kada se naplate dugovi i naši troškovi, imaćete i dodatni keš.”

Ako i ostane nešto novca od prodaje stana daleko ispod tržišne cene, onda bi čovek, bivši dužnik, mogao sebi da kupi možda novu vreću za spavanje u parku, ali teško i novi krov nad glavom.

Kada je pravna savetnica Združene akcije „Krov nad glavom” Ivana Tomić rekla u televizijskoj emisiji da javni izvršitelji treba najpre da pokušaju da popišu i prodaju pokretne stvari iz imovine dužnika, a ne da odmah pređu na nekretninu, zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja Vujadin Masnikosa kazao je da je malo verovatno da se u pokretnoj imovini dužnika mogu pronaći stvari vredne dva miliona dinara, kao što je, prema njegovim tvrdnjama, ovde bio slučaj.

Izvršenje je, kako je naglasio, sprovedeno na osnovu sudske presude, koja je svoj epilog dobila u izvršnom postupku.

Objasnio je zatim da je prodaji stana prethodio sudski proces koji je vođen na osnovu tužbe građana čijoj je porodici oduzeta imovina posle Drugog svetskog rata. Bivši vlasnici su potraživali svoju imovinu u postupku restitucije, a reč je o poslovnom prostoru iz kojeg dužnik nije hteo da se iseli, a pritom je napravio velike dugove. Tražena je naplata duga iz njegove imovine.

Pravna savetnica „Krova nad glavom” Ivana Tomić navela je da porodica iz Jagodine nije izgubila stan sudskom odlukom.

– Odluka suda glasila je na novčano potraživanje, a javni izvršitelj je u izvršnom postupku kao sredstvo izvršenja odredio prodaju nepokretnosti. Činjenica da je stan od 66 kvadrata prodat za 6.000 evra je školski primer jednog nepravednog zakona koji se svakodnevno primenjuje i školski primer kršenja načela srazmere od javnog izvršitelja – napomenula je Ivana Tomić.

Javni izvršitelj je, naime, dužan da naročito vodi računa o srazmeri visine obaveze i vrednosti imovine. U mnogim državama, na primer u Rusiji i Bugarskoj, zakonom je zabranjeno da se u izvršnom postupku proda nepokretnost koja predstavlja jedini dom dužnika.

Združena akcija „Krov nad glavom” uputila je prošle nedelje saopštenje medijima, u kome navodi da je Vujadin Masnikosa prilikom gostovanja u jutarnjem programu izjavio da porodica koja je ostala bez stana treba da se obrati disciplinskom tužiocu Komore izvršitelja, ali i da bi mogla da se organizuje akcija u kojoj bi „neki humani ljudi uplatili novom vlasniku stana tih 6.000 evra”. U saopštenju se naglašava da je time priznao da u Srbiji ne postoji nikakva institucionalna zaštita od samovlašća izvršitelja niti kontrola njihovog rada, kao i da su građani u odbrani od njih prepušteni sami sebi.

Objašnjenje za bagatelnu cenu po kojoj je stan prodat nalazi se u činjenici, kako tvrde javni izvršitelji, da građani nerado kupuju stvari u izvršnom postupku. Zakon o izvršenju i obezbeđenju omogućava da se nepokretnost na licitaciji proda znatno ispod cene.

Kada je reč o razlici između tržišne vrednosti nekretnina i cena koje se „postižu” na licitaciji, zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja kazao je da je dužnik u konkretnom slučaju mogao da proda svoj stan za 66.000 evra i da od toga isplati dug od 15.000 evra.

– Kada neko u ovoj državi neće da postupi po sudskoj presudi, onda pristaje da ode u izvršni postupak i da mu se u tom procesu nepokretnost proda po nižoj ceni. Zakon iz 2011. regulisao je da će prva prodajna cena biti 60 odsto vrednosti, a druga 30 procenata. Posle druge neuspele prodaje, nepokretnost se mogla prodati i za jedan dinar. Zakon je promenjen 2015. tako da je sada prva prodajna cena 70 odsto vrednosti i važi pravilo da se nepokretnost ne može prodati ispod polovine njene vrednosti – objasnio je Vujadin Masnikosa.

Zbog toga je još manje jasno kako je u konkretnom slučaju došlo do toga da je stan prodat za samo 6.000 evra. Na ovo pitanje nema odgovora, osim da se u spisima predmeta nalaze konkretnije informacije.

– Građani treba da podnesu pritužbu na rad javnih izvršitelja. Komora će ispitati slučaj i reagovaće ukoliko je bilo propusta u radu. Disciplinski tužilac može da naloži izvršitelju da dostavi izveštaj. Moguće je da bude predložen prekid postupka, ali i da se angažuje Centar za socijalni rad koji bi dužniku pronašao odgovarajući smeštaj – poručio je Masnikosa.

Na predlog predstavnice „Krova nad glavom” da zakon treba promeniti i uskladiti sa Evropskom konvencijom koja garantuje pravo na dom i koja je deo našeg pravnog poretka, zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja rekao je da bi u tom slučaju država trebalo da ima poseban budžet za isplatu potraživanja.

Dužničko ropstvo i zelenašenje

– Izvršitelji se od kritike javnosti uglavnom štite frazama o „pravnoj državi” i okrivljavanjem dužnika i žrtava prevare za situaciju u kojoj su se našli. Izvršitelji su očigledno svesni da je stav ljudi u Srbiji prema dužničkom ropstvu i zelenašenju ostao izrazito negativan, od Glišićeve „Glave šećera” do današnjih dana – ali svejedno koriste sva sredstva da „radeći svoj posao” ostvaruju basnoslovne profite – napominju u saopštenju predstavnici „Krova nad glavom”.

Predlažu ukidanje izvršitelja i povratak izvršnog postupka u nadležnost suda.