Papirne i bambusove slamke sadrže „večne hemikalije"

Papirne i bambusove slamke nisu idealna zamena za plastiku, jer sadrže takozvane večne hemikalije – PFAS, pokazalo je najnovije istraživanje koje prenosi En-Bi-Si. Naučnici su nedavno u Belgiji testirali desetine slamki iz supermarketa, maloprodajnih objekata i restorana brze hrane u zemlji i otkrili da većina sadrži sintetičke hemikalije koje se koriste u proizvodnji različitih proizvoda, jer su otporne na mrlje, masnoće i vodu. Kako se navodi u istraživanju, analizirano je 39 različitih robnih marki slamčica napravljenih od papira, bambusa, stakla, nerđajućeg čelika i plastike. Utvrđeno je da 27 sadrži PFAS, ali su koncentracije niske. PFAS, skraćenica za za per i poli fluoroalkil supstance, često se nazivaju „večne hemikalije” jer se gotovo trajno zadržavaju u vazduhu, vodi i zemljištu. Često se otkrivaju u omotima za hranu, kozmetici, tepisima, nameštaju i tekstilu kao što su kabanice ili odeća za vežbanje.

Od testiranih slamki papirne su najverovatnije sadržale PFAS, a hemikalije su otkrivene u 18 od 20 robnih marki slamčica. Četiri od pet uzorkovanih bambusovih slamki takođe su sadržale ove hemikalije, što je više u odnosu na tri od četiri plastične slamke i dve od pet staklenih slamki. Svih pet analiziranih slamki od nerđajućeg čelika nisu bile bez PFAS.

En-Bi-Si prenosi da su prethodna istraživanja u Americi već otkrila hemikalije u papiru i drugim slamkama na biljnoj bazi, kao i među mnogim drugim vrstama posuđa i ambalaže. Inače, izloženost ovim supstancama, kako se navodi, može da bude štetna po zdravlje, ali stručnjaci se još ne izjašnjavaju o tome. Kako je izjavio Timo Grofen, autor ove studije i ekološki naučnik sa Univerziteta u Antverpenu, nije jasno da li proizvođači slamki koje su testirane namerno dodaju PFAS kao vodootporni premaz. Postoji mogućnost da su se hemikalije našle slučajno u slamkama tokom proizvodnje ili u slučaju bambusovih da je reč o biljkama koje su uzgajane u kontaminiranom zemljištu. Stručnjaci su se složili da postoji mogućnost da proizvođači ne kontrolišu ostatke hemikalija u svojim proizvodima.

Niko se nije posebno zabrinuo zbog ovih informacija, jer je, kako se navodi, reč o malom riziku, ali bi svakako ovo moglo da se izbegne. Ipak, s obzirom na to da je reč o hemikalijama kojih ima svuda oko nas i da se akumuliraju u telu, stručnjaci kažu da bi ih trebalo izbegavati gde god je to moguće. Inače, ne postoji ograničenje za ovu hemikaliju, iako neke države u Americi imaju svoja pravila u kojim proizvodima može da se nađe. Prva se oglasila Agencija za zaštitu životne sredine koja je predložila da se uvede ograničenje PFAS-a u vodi za piće, ali i dalje ne postoji zvanična odluka o tome. Potrošače je interesovalo na koji način ove hemikalije mogu da se unesu u telo, da li se ispiraju tokom konzumacije pića kroz njih, ali do sada nije utvrđeno. Neka istraživanja pokazuju da je veća koncentracija PFAS-a u flašama za piće, kesama kokica za mikrotalasnu peć ili metalnim bocama za nošenje pića.

Najrezistentnije u životnoj sredini

Perfluoralkil i polifluoralkil supstance (PFAS) su grupa sintetičkih hemikalija koje se proizvode i koriste u raznim industrijama širom sveta, počevši od četrdesetih godina prošlog veka. Iz navedene grupe hemikalija, koju čine preko 5.000 različitih supstanci, perfluorooktan-sulfonat (PFOS) i perfluorooktanoična kiselina (PFOA) najviše su proučavane. PFAS hemikalije smatraju se najrezistentnijim hemikalijama koje postoje u životnoj sredini, budući da se nakon ulaska u životnu sredinu gotovo uopšte ne degradiraju. Ove hemikalije su pronađene u uzorcima krvi i majčinog mleka prikupljenim širom sveta, a postoji sve više naučnih dokaza da izloženost PFAS-u može dovesti do brojnih štetnih efekata na zdravlje ljudi. Zahvaljujući svojstvu da „odbijaju” vodu i masnoću, ove hemikalije našle su brojne primene, koriste se u papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, tekstilu za nameštaj i sportsku odeću, premazima za tiganje koji ne lepe masnoću, elektronici (pametni telefoni), a koriste se i u penama za gašenje požara.