Prekršajni postupci zbog duplih funkcija u Crnoj Gori

Od našeg dopisnika
Podgorica – Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) protiv svih poslanika koji obavljaju duple funkcije pokreće prekršajni postupak pred sudom, jer je nakon 30 dana od konstitutivne sednice Skupštine Crne Gore istekla zakonska obaveza da poslanici koji su izabrani u novi saziv, a već obavljaju drugu javnu delatnost, podnesu ostavku na jednu od funkcija.

Na najavu ASK-a reagovali su predsednici opština Bar i Tuzi Dušan Raičević i Nik Đeljošaj obraćajući se Ustavnom sudu s predlogom za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o sprečavanju korupcije. Predlogom se zahteva i tumačenje dela o nespojivosti funkcija predsednika opštine i poslanika u skupštini.

Zakon o sprečavanju korupcije, prema navodima ASK, ispoštovali su poslanik sa liste koalicije „Za budućnost Crne Gore”, Milutin Đukanović, koji je odlučio da zadrži poziciju predsednika odbora, direktor „Elektroprivrede Crne Gore”, kao i predsednici opština Herceg Novi Stevan Katić, Nikšića Marko Kovačević, Mojkovca Vesko Delić i Plava Nihad Canović. Svi oni su podneli ostavke na funkcije poslanika.

Zanimljivo je da je premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović obavestio direktoricu ASK Jelenu Perović da neće podneti ostavku na poslaničku funkciju do izbora nove vlade. Abazović je poručio da do izbora nove vlade neće primati poslaničku zaradu.

Iz MANS-a kažu da umnožavanje funkcija nije ništa novo u Crnoj Gori pa funkcioner ove NVO kaže da je „pravovremena reakcija ASK izostala kada su bivši premijer Duško Marković i neki njegovi ministri nekoliko meseci obavljali dve funkcije, zakonodavnu kao poslanici i izvršnu kao premijer, odnosno ministri”.

U saopštenju za javnost Raičevića i Đeljošaja navedeno je da oni zahtevaju od Ustavnog suda tumačenje „da li su članovi ovog Zakona o sprečavanju korupcije u skladu sa Ustavom Crne Gore, pre svega sa principima koji se odnose na slobode građanina, prava i dužnosti izabranih poslanika, te jasnu nespojivost funkcija u slučajevima koje Ustav prepoznaje, kada je u pitanju nespojivost funkcije predsednika opštine i poslanika u skupštini”.

Raičević i Đeljošaj veruju da suština predloga jeste sumnja da Zakon nije usklađen sa temeljnim odredbama Ustava.

„Funkcija predsednika opštine, profesionalna je funkcija na koju se lice bira od strane odbornika u Skupštini opštine, a ne direktno na neposrednim izborima, kao svojevrsni menadžer lokalne uprave, lice koje poziciju predsednika mora obavljati profesionalno, kao zaposleno lice na ovoj poziciji. Dodatno, do 2015. godine ovakvo tumačenje nije postojalo niti je predsednik opštine bio onemogućen u obavljanju poslaničke funkcije”, piše u zahtevu Ustavnom sudu dvojice predsednika opština Ustavnom sudu.