Miniranje kod Zebrnjaka odloženo za deset dana

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Najveće blago jednog naroda leži u njegovoj istoriji, tradiciji i kulturnom nasleđu. Ovih dana u Severnoj Makedoniji Srpski kulturno-informativni centar „Spona” izrazio je bojazan zbog mogućeg oštećenja spomen-kosturnice Zebrnjak, u Kumanovskoj dolini, monumentalne građevine podignute u čast srpskih junaka iz balkanskih ratova protiv Turaka, gde počiva 678 pripadnika srpske vojske. Naime, prema saznanjima „Spone”, građevinska firma „Granit” planirala je za 7. septembar miniranje svog eksploatatorskog mesta za površinsku mineralnu sirovinu, samo 750 metara udaljenog od spomen-kosturnice na Zebrnjaku.

„Spona” je od nadležnih organa u Severnoj Makedoniji zahtevala preispitivanje odluke o miniranju na ovom području, kako se ne bi uzrokovalo moguće dodatno oštećenje ovog istorijskog spomenika, obrativši se Državnom inspektoratu za tehničku inspekciju, Ministarstvu kulture, Upravi za zaštitu kulturnog nasleđa, Nacionalnom konzervatorskom centru Skoplje, Muzeju Kumanovo, Ministarstvu za ekonomiju i njegovom sektoru za minerale, zatraživši podršku i od Ministarstva kulture Republike Srbije, te od predsednika Aleksandra Vučića.

„Naš zahtev za utvrđivanje stepena uticaja eksploatacije površinskog kopa na spomenik Zebrnjak bio je prvenstveno motivisan utvrđivanjem stepena oštećenja izazvanog prethodnim miniranjima, kao i sprečavanjem bilo kakvog iskopavanja, a posebno miniranja u rudniku podno memorijalnog centra. Podsećamo da prethodna rešenja nadležnih institucija zabranjuju bilo kakva miniranja u krugu spomenika Zebrnjak. Zbog svega smo začuđeni činjenicom da je miniranje dozvoljeno, uključujući i ono pod nadzorom državnih institucija zbog utvrđivanja stepena ugroženosti spomenika”, izjavio je za „Politiku” predstavnik „Spone” Milutin Stančić, koji je naglasio da je „Spona” imala sastanak s predstavnicima Državnog inspektorata Severne Makedonije, gde je donesena odluka da se miniranje površinskog rudnika odloži za deset dana.

Obratili smo se i firmi „Granit”, koja nam je poslala sledeći dopis: „Građevinsko društvo ’Granit’ poseduje dogovor za koncesiju broj 24-8474/1 od 18. 10. 2007, na osnovu čega je izdata i dozvola za eksploataciju broj 24-8594/5 od 12. 12. 2012, čime je dozvoljena eksploatacija površinskih minerala i sirovina, što podrazumeva i miniranje koje se vrši saglasno glavnom rudarskom projektu koji ’Granit’ poseduje. Spomen-kosturnica se nalazi van radijusa opasne zone, koja iznosi 500 metara za spomenike i kulturno nasleđe. Spomenik je na 750 metara od mesta gde će se vršiti miniranje, a u glavnom rudarskom projektu zaštitna zona je definisana na 250 metara radijusa od mesta miniranja. Saglasno mišljenju Konzervatorskog centra, opasnost za spomen-kosturnicu ne postoji.”

Dragan Dimitrijević, glavni inspektor Državnog inspektorata Severne Makedonije, koji je nadležan za odobrenje miniranja, potvrdio je za „Politiku” da je miniranje odloženo za deset dana kako bi se još jednom ponovila sva merenja, iako po svim propisima nema potrebe za strahom da će spomen-kosturnica Zebrnjak pretrpeti bilo kakva oštećenja, jer se miniranje vrši na propisnoj udaljenosti. Po rečima Dimitrijevića, firma „Granit” ima urednu dokumentaciju dobijenu od Ministarstva ekonomije za eksploatacije rude i minerala. Ovih dana, kako je rekao, obaviće se razgovor i s meštanima Tromeđe, koji su protestovali jer je pre desetak godina miniranje vršeno na udaljenosti od 150 metara od spomenika. Sada je to 750 metara, što omogućava neophodnu bezbednost.

Spomenik nije kompletno obnovljen

Istorija je Srbe i Makedonce udružila u borbi za slobodu. Krv bratskog naroda padala je u bitkama za iste ciljeve. Najznačajnija bitka Prvog balkanskog rata bila je Kumanovska bitka, koja se odigrala 21. i 22. oktobra 1912. godine. Srpska vojska, na čijem je čelu bio Radomir Putnik, pobedila je nadmoćniju tursku armiju, koju je predvodio Zeki-paša. Posle pet vekova ropstva, izvojevana je sloboda. U čast ovog istorijskog podviga i u spomen stradalima podignuta je spomen-kosturnica Zebrnjak, na istoimenom brdu nadomak Kumanova, po projektu poznatog srpskog arhitekte Momira Korunovića. Osvećena je 30. oktobra 1937, na 25. godišnjicu slavne Kumanovske bitke. U kripti kosturnice tada su sahranjene kosti 678 izginulih vojnika srpske vojske. U vreme fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu, u noći između 24. i 25. maja 1942, pripadnici bugarskih trupa i, kako je zabeleženo, njihovih lokalnih saradnika minirali su spomenik na Zebrnjaku. Srušene su dve trećine objekta. Spomenik nikada nije kompletno obnovljen, stoga je izuzetno važno sprečiti njegovo dalje urušavanje i sačuvati obrise istorije koji su nam doneli slobodu.