Željka Cvijanović: Neokolonijalni aranžman sramotan za vrednosti i ideale Evrope 21. veka

BANjALUKA / KARPAČ – Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović poručila je danas na 32. Ekonomskom forumu u Karpaču u Poljskoj da u BiH gotovo tri decenije nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, nametnuti strani birokrata još uvek tvrdi da ima pravo da proizvoljno nameće zakone i smenjuje demokratski izabrane nosioce vlasti. Cvijanović je na forumu, na temu „Zapadni Balkan - regionalne inicijative i evropske integracije”, istakla da je neokolonijalni aranžman sramotan za vrednosti i ideale Evrope 21. veka i sramotan za zemlju koja je dobila status kandidata za članstvo u EU.

„I zaista, ove proizvoljne i zlonamerne ustavne i političke intervencije raznih visokih predstavnika toliko su se često pokazale štetnim i kontraproduktivnim za političke procese u našoj zemlji da i sami bivši visoki predstavnici sad kažu da je OHR eio problema u BiH i da nije deo rešenja”, istakla je Cvijanovićeva. Naglasila je da su prava, istinska i organska demokratizacija i napredak u BiH nemogući sve dok postoji anahrona institucija takozvane „Kancelarije visokog predstavnika”. „Što se pre OHR zatvori, to pre će i BiH početi da prerasta u stabilnu, multietničku i demokratsku državu i brže ćemo početi da ispunjavamo zahteve za pristupanje EU”, navela je Cvijanović.

Navela je da je posleratna BiH iskusila i ozbiljne bezbednosne probleme kao rezultat islamističke radikalizacije koja se dogodila u nekim delovima njenog stanovništva. „Brojne ćelije Al Kaide i ISIS-a osnovane su u BiH tokom i nakon rata, a kako svedoče različiti teroristički napadi sa bosanskim vezama koji su izvedeni širom Evrope u proteklih dvadeset pet godina – od bombaških napada na vozove u Madridu 2004. do terorističkog napada u Beču od pre samo nekoliko godina ‒ i regionu i Evropi u celini još uvek preti ovaj opasan problem”, rekla je Cvijanović i dodala: „Želela bih da zaključim optimistično. Kao što sam obrazložila, Zapadni Balkan je osetljivo i krhko područje, bremenito različitim izazovima i problemima. Ali istina je i da je veći deo Zapadne Evrope bio takav i pre 75 godina”.

Istakla je da su u slučaju Zapadne Evrope, međutim, prosvećene, mudre i pažljive mere pomogle da se istorijski neprijatelji pretvore u postojane i saradnički nastrojene saveznike. „Verujem da do iste transformacije može doći i na Zapadnom Balkanu ako međunarodne mere prema regionu budu sadržale isti stepen prosvećenosti, mudrosti i osetljivosti koji su utemeljitelji Evropske zajednice i najveći deo međunarodnog poretka posle Drugog svetskog rata pokazali tih godina”, navela je Cvijanovićeva.

Kaže da izazov u ovom trenutku jeste da međunarodne i mere koje Evropska unija sprovodi prema regionu budu realističnije i da uzmu u obzir istorijske složenosti koje „pokušavamo da prevaziđemo”. Istkala je da je se u poslednjih 18 meseci svet suočava sa ogromnim geopolitičkim promenama i izazovima. „Ni zemlje Zapadnog Balkana, naravno, nisu imune na ove izazove niti na krize u Evropi koje su oni proizveli. Pored toga, zemlje našeg regiona se bore sa vlastitim dugotrajnim problemima. Razloge za ovo možemo tražiti u geopolitičkom položaju Zapadnog Balkana, kao i njegovoj etničkoj, verskoj, političkoj i kulturnoj složenosti.

S pravom bi se moglo reći da demokratski kapaciteti koji se razvijaju u ovim zemljama još uvek nisu dovoljni za prevazilaženje raznolikih problema koji se manifestuju unutar samih zemalja i u našim međusobnim odnosima”, istakla je, između ostalog, Cvijanović, prenosi Tanjug.