Sve na jednom mestu

Da je i u Srbiji moguće doživeti drugu mladost u diskografskom smislu, primer nam daje beogradski rok sastav „Pop mašina”, koja je sa snimcima starim više od tri decenije uspela da se ponovo nametne domaćoj publici. Posle prošlogodišnjeg izdanja ograničenog tiraža „Originalna kiselina: 35 godina kasnije” početkom meseca u prodaji se našla luksuzna „Antologija” na kojoj se nalaze svi objavljeni i neobjavljeni snimci beogradskog trija iz perioda od 1972. do 1976.

Novo izdanje je bilo dovoljan povod da pitamo jedinog člana benda koji i danas živi u Srbiji, Roberta Nemečeka, da nam kaže nešto više o novom izdanju:

– Osnovna ideja „Antologije”, koja je kao projekat bila zamišljena i pre „Originalne kiseline: 35 godina kasnije”, bila je da se konačno napravi kompletna retrospektiva svega onoga što je ostalo od „Pop mašine”. Svi snimci grupe, i izdati i neizdati, ovde su na jednom mestu. Snimci su digitalno remasterizovani, kako bi konačno zvučali primereno vremenu u kojem su objavljeni. Sam album je štampan u „Juniverzalovoj” fabrici u Nemačkoj, gde se štampaju albumi Madone, Eltona Džona i brojnih drugih zvezda.

Ideja je bila i da se napravi neka vrsta vremeplova, pa zbog toga nismo samo nabacali muziku na nekoliko diskova, već uz ovo izdanje ide i propratna knjižica od 48 strana u punom koloru, u kojoj se nalaze svi isečci iz tadašnje štampe. Oni najupečatljivije govore o uslovima za sviranje u tadašnje vreme.

Posle prošlogodišnjeg objavljivanja „Originalne kiseline: 35 godina kasnije”, domaća muzička kritika se prosto „utrkivala” u hvalospevima grupi. Nemeček otkriva zbog čega, uprkos kvalitetu, njegov sastav nije ostvario veći uspeh u vremenu u kome je svirao:

– Koncerti koje smo u to vreme svirali bili su svi odreda puni ali smo imali veliki problem sa štampom, koja nas je uglavnom ignorisala. Nama nije padalo na pamet da pevamo angažovane pesme kako bismo se nekom svideli. Naša grupa je svojevremeno iz korena promenila dotadašnji pristup rokenrol sastava u Beogradu, okrećući se u potpunosti stvaranju autorskog materijala. Dakle, mi smo bili prvi koji smo u Srbiji potekli iz nečega što se tada zvalo „andergraund” i nismo želeli da sviramo prepeve stranih hitova na naš jezik.

Zamoljen da prokomentariše prošlogodišnji diskografski uspeh „Originalne kiseline: 35 godina kasnije”, koja je u jednom trenutku bila i najprodavanije domaće izdanje u Beogradu, Nemeček kaže:

– Bio sam iznenađen razvojem situacije, neki ljudi su čekali da se radnja otvori kako bi uzeli svoj primerak! Posle sam shvatio da se psihologija kupca naše ploče razlikuje od prosečnog, da nije bilo previše razmišljanja pri kupovini jer je to izdanje trajne vrednosti.

Slično mogu da kažem i za „Antologiju”, koja će za razliku od „Kiseline” biti doštampavana i plasirana u bivše jugoslovenske republike, gde postoji interesovanje – ova retrospektiva će se prodavati i za pet-deset godina.

Za kraj smo pitali Nemečeka da li možda i on planira da napiše neku knjigu o svom muzičkom angažmanu:

– Priznajem da sam bio u takvom iskušenju, čitajući knjige Aleksandra Žikića i Vlade Jankovića Džeta, za koje mislim da su odlične. Ipak, prvo ću iduće godine raditi na „Antologiji” „Rok mašine”, a posle, ko zna, možda i ja napišem nešto.