Snažan poriv za uništenjem ovakvog sveta

Venecija, Lido ‒ Filmska dela o razdvajanju ljudi, o nedaćama ovog sveta, ličnim dramama i fantazijama inspirisanim stvarnošću, čine okosnicu 20. izdanja nezavisnog venecijanskog programa „Dani autora” po izboru programske čelnice Gaje Fuler i njenog tima.

Odabrani filmovi svedoče o hrabrom duhu nezavisnog filma, pristigli su sa različitih geografskih širina, reflektuju lični stvaralački senzibilitet autora – od komedije, preko kostimirane drame i fantazijskih slika u pop-rok bojama ili u crno-beloj tehnici. Ono što im je možda zajedničko jeste da je u njima izražen snažan poriv za uništenjem sveta ovakvog kakvog poznajemo ovih naših nevedrih dana, kao i lična ljubav prema filmskom stvaralaštvu.

Za početak bio je odabran crno-beli film „Okeani su pravi kontinenti” italijanskog reditelja Tomaza Santambrođija, snimljen na Kubi. Film se fokusira na temu razdvajanja, opisanu i obrađenu kroz tri različite hronološke perspektive (prošlost, sadašnjost i budućnost), i izraženu kroz tri glavne narativne linije: dva dečaka, mladi bračni par i usamljena starica, koje se smenjuju i suptilno mešaju sve do kraja. Alen i Frank, dva devetogodišnja dečaka, idu u školu i sanjaju da zajedno emigriraju u Sjedinjene Države kako bi postali igrači Glavne lige bejzbola. Aleks i Edit, mladi par u svojim tridesetim godinama života, pokazuju svoju privrženost malim gestovima tokom svakodnevice u ruiniranoj kući i ruiniranom pozorištu u kojem Edit radi. Penzionerka Milargo pokuša da preživi od prodaje fišeka kikirikija i ilegalnog uzgoja prasića u svom dvorištu, čitajući neprestano stara pisma svog čoveka, decenijama unazad emigigriranog u Italiju. Sve ove priče se dešavaju u gradiću San Antonio De Los Banifos u unutrašnjosti Kube u kojem je vreme stalo i Santambrođio sa njima inkarnira sliku našeg vremena i razotkriva bauk razdvajanja najbližih, prave pošasti kubanskog društva...

U ovom programu viđen je i francuski film „Sidoni u Japanu” Elis Žirar, sa Izabel Iper u naslovnoj ulozi, kao i grčki film „Leto sa Karmen” Zakarija Mavroidisa, neobična komedija o uzaludnosti poznavanja sebe. I film koji bez izvinjenja, ali i bez ponosa naglašava prijateljstva između gej muškaraca, prikazujući složen i višestruki tip odnosa koji retko ima vodeću ulogu u filmskim narativima. Ima u Mavroidisovoj filmskoj strukturi i nešto od toga što podseća na samosvesnost narativa kod Čarlija Kaufmana, ali ima i puno originalnosti i simpatičnosti i nežnosti i ljudskosti, koje sa lakoćom osvajaju i heteroseksualnu publiku. Ono što je takođe privlačno jeste taj san o snimanju filma i pisanju scenarija, a upravo takve snove imaju Demosten i ambiciozni Nikitas dok provode leto na kvir plaži u Atini. I dok taj san o filmu traje, kao inspiracija se spontano nameće jedan mali slatki pas – Karmen (inače vlasništvo bivšeg partnera) koji se uvukao u Demostenov život i srce. Boreći se da stvarne događaje pretvore u životno putovanje svog potencijalnog filmskog heroja, Demosten i Nikitas spontano će dovesti u pitanje i prvo pravilo teorije pisanja scenarija – heroj koji se menja. I u svemu tome ima i humora i šarma i osećajnosti. Ima i nagih muških tela na toj atinskoj plaži...

Za zatvaranje programa „Dani autora” odabran je američki nezavisni film „Udar” Ostina Starka i Džozefa Šumana, sa Piterom Skarsgardom u glavnoj ulozi. Radnja filma smeštena je u vreme pandemije španskog gripa, u 1918. godinu, kada će na svom imanju na moru čuveni novinar i njegova supruga primiti misterioznog prevaranta kao svog ličnog kuvara. Kada bolest zavlada na otmenom ostrvu, porodica i osoblje odsečeni od društva (karantin) naći će se u situaciji borbe za preživljavanje, a to podrazumeva i promene u hijerarhiji unutar kuće. Poslodavac sumnja da je kuvar sposoban da sprovede zlokobni unutarkućni „državni udar” i tako počinje nadmudrivanje i psihološka igra između gospodara i sluge i sveopšti rat za prevlast nad domom. Stark i Šuman su scenario za ovaj film pisali u karantinu tokom pandemije kovida, zapitani nad tim šta bi sve u bogataškim kućama sa poslugom moglo da se desi tokom dugih dana karantinske izolacije. Film jeste o španskom gripu, ali je jasna veza sa kovidom, a autori su samo želeli da progovore o klasnoj borbi i kulturološkim podelama koje postoje vekovima. U borbi za opstanak tanka je linija između civilizovanosti i divljaštva i prava pretnja nije mogući gubitak ljudskih života već gubitak onoga što nas čini ljudima...