Šmit upozorio Dodika da mu predstoje „neugodni trenuci"

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Najava (ne)imenovanog supervizora Kristijana Šmita da će naredne nedelje ipak doći u Republiku Srpsku – ne mareći za poruku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji je rekao da je spremljena uredba za policijske stanice kojom će nemačkom diplomati biti onemogućeno da posećuje taj entitet – zatalasala je političku scenu BiH i nagovestila politički uzbudljiv period.

Šmit je za „Frankfurter algemajne cajtung” dolazak u Srpsku najavio za narednu sedmicu, poručivši Dodiku da se „pripremi za neugodne trenutke”.

„Tamo, zapravo, imam termine u narednih nekoliko dana i nedelja, posebno u Banjaluci, ali i u drugim gradovima. Ja se toga držim i preporučujem gospodinu Dodiku da više ne tera svoje sebične ludosti”, rekao je Šmit. On ne misli da će biti uhapšen, te pojašnjava da je zaštićen Bečkom diplomatskom konvencijom. „Dodik je već pokušao da me prijavi u RS, a pametno banjalučko javno tužilaštvo, iz mera predostrožnosti, ovaj postupak odmah je prosledilo tužilaštvu u Sarajevu, od kojeg dalje ništa nisam čuo”, naveo je Šmit.

Šmit je planove o dolasku u Srpsku najavio preko nemačkog medija nakon što je Dodik potvrdio da je MUP Srpske dobio instrukcije o postupanju u slučaju Šmita, to jest kada je najavljeno da će biti uhapšen i deportovan ako dođe u RS. Dodik je tada izjavio da je i specijalnom izaslaniku nemačke vlade za zapadni Balkan Manuelu Saracinu rekao da Šmitu prenese poruku da ne dolazi. Saracin je tada izjavio da Vlada Nemačke odlučno podržava Šmita, a iz beogradske advokatske kancelarije „Radić” juče su saopštili da ta podrška nije pravno relevantna bez saglasnosti SB UN.

Ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić, posle sastanka s Dodikom u četvrtak, izjavio je da Šmita u BiH ne obezbeđuje Direkcija za koordinaciju policijskih tela, nego on ima obezbeđenje iz Nemačke.

Reagujući na najavu Šmitovog dolaska, poslanik u Skupštini RS Srđan Mazalica kaže da „neugodni trenuci za Srpsku mogu uslediti samo ako se prihvati delovanje i ponašanje Kristijana Šmita”, istakavši da je interesantno da se on poziva na Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima koja mu daje imunitet, a nije ni diplomata ni visoki predstavnik.

„Nije se pozvao na proceduru imenovanja. Ako se poziva na to da je visoki predstavnik – ne postoji imenovanje u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom, odnosno u Savetu bezbednosti UN. Ako se poziva na to da je diplomata, Predsedništvo BiH mu nije dalo agreman”, napominje Mazalica, prenosi Radio-televizija RS. Mazalica podseća da jedan od članova Bečke konvencije zabranjuje mešanje diplomata u unutrašnje stvari zemlje domaćina. On veruje da Srpska i MUP RS raspolažu s dovoljno kapaciteta da mogu da zaustave Šmita.

Profesor ustavnog prava Milan Blagojević kaže da se po Dejtonu diplomatski imunitet priznaje samo pod uslovom da je reč o licu koje je visoki predstavnik. „Da bi osoba imala taj imunitet mora prethodno da bude imenovana na tu funkciju relevantnom rezolucijom SB UN, kako je propisano članom 1 stav 2 Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma”, istakao je Blagojević. Parlamentarka u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić smatra da „ići tamo gde nisi dobrodošao mogu samo ljudi bez kulture i poštovanja”. Navodi kako ne zna kod koga u Srpsku dolazi Šmit, ali pretpostavlja da verovatno „ide kod onih koji su na istom platnom spisku kao i on”.

U Delegaciji EU u BiH naveli su da inicijativa o zabrani ulaska Šmitu „nije ni pravno utemeljena niti je sprovodiva”. „EU podržava misiju visokog predstavnika i njegovu kancelariju”, navode u Delegaciji EU.

Analitičar Dragomir Anđelković izjavio je za banjalučke medije da misli da će Republika Srpska naći načine kako da odgovori da izbegne sukob, a da Šmitu onemogući da samovoljno postupa.