Nikada veće ulaganje u zaštitu životne sredine

Danijela Davidov Kesar

Zbog politizacije teme u vezi s iskopavanjem litijuma u Srbiji, nismo imali priliku da dobijemo relevantne podatke o tome kako bi to uticalo i na životnu sredinu i ukupan ekonomski napredak Srbije, istakla je u razgovoru za „Politiku” Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine. Ona je naglasila da je projekat „Jadar” obustavljen pre svega zbog nedovoljne informisanosti građana i nedostatka naučnih činjenica, a usled velikog pritiska dela javnosti, i to pre nego što je urađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu. „Izradom studije dobili bismo mišljenje struke, što bi bilo od velike koristi da zaista sagledamo da li i kako možemo da iskoristimo litijum kao razvojnu šansu, istovremeno poštujući ekološke standarde. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bila bi osnov za pokretanje šireg i konstruktivnog društvenog dijaloga o litijumu, kako bismo svi zajedno mogli da donesemo najbolju odluku za Srbiju”, naglasila je Irena Vujović.

Kako reagujete na prozivke određenih ljudi da se ovde donose zakoni u korist multinacionalnih kompanija ili krupnog kapitala dok se životna sredina upropašćava?

Samo onima koji nemaju nikakvu odgovornost za vođenje države, ekologija je dnevnopolitička tema, ali ono što ne mogu da ospore jeste da se u Srbiji nikad više nije ulagalo u zaštitu i unapređenje životne sredine, kao što mi ulažemo danas. Srpska napredna stranka će, sledeći viziju predsednika Aleksandra Vučića, nezaustavljivo nastaviti da razvija Srbiju. Za nas je od suštinske važnosti da dovodimo investitore koji će ubrzati privredni rast, otvarati nova radna mesta i popraviti ukupan životni standard građana. To je naša obaveza prema ljudima u Srbiji, a obaveza svih kompanija, bilo da su domaće ili strane, jeste da posluju u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Svi zakoni u ovoj oblasti koji su usvojeni u prethodnom periodu doneti su sa ciljem da Srbija kao zemlja na evropskom putu uskladi svoje propise sa regulativom Evropske unije i da se uvede red u ovoj oblasti. Uverena sam da će ovaj pozitivan reformski proces oblikovanja Srbije u modernu evropsku zemlju nastaviti i ubuduće. Zelene investicije širom naše zemlje najbolja su potvrda ko zaista brine i vodi računa o životnoj sredini, a ko zloupotrebljava i ovu i druge važne teme za skupštinske performanse i skupljanje jeftinih političkih poena.

Sledećeg meseca počinje grejna sezona. Zna se da individualna ložišta dosta utiču na povećano zagađenje vazduha. Hoće li vaše ministarstvo dati neke subvencije za ljude koji žele da pređu na određene ekološki prihvatljivije načine grejanja stanova i kuća?

Ministarstvo već godinama izdvaja značajna sredstva za podršku građanima koji žele da zamene ložišta u domaćinstvima i pređu na ekološki prihvatljivije energente. To je jedna od značajnih mera za unapređenje kvaliteta vazduha, koju smo uveli otkako sam preuzela resor zaštite životne sredine, nakon što smo mapirali individualna ložišta kao jedan od izvora pojačanog zagađenja u grejnoj sezoni. Tokom tri godine, uz našu podršku, zamenjeno je više od 3.000 ložišta u domaćinstvima u 30 gradova i opština širom Srbije. Nastavićemo da podržavamo i lokalne samouprave, kao i građane koji žele da pređu na ekološki prihvatljivije energente i time daju svoj doprinos borbi za čistiji vazduh.

Da li se nastavlja i sa davanjem subvencija za zamenu kotlova u toplanama, za kupovinu eko-vozila i pošumljavanje?

Sve što ste naveli, uključujući i subvencije za zamenu ložišta građana, predstavlja set mera koje smo sprovodili u protekle tri godine kako bismo unapredili kvalitet vazduha. Paralelno sa uvođenjem subvencija za domaćinstva, uveli smo i meru podrške zamene kotlova u toplanama i drugim javnim ustanovama poput škola, vrtića. U istom periodu, uz podršku ministarstva, zamenjeno je oko 100 kotlova velikog kapaciteta koji koriste mazut ili ugalj kotlovima na ekološki prihvatljivije energente. U Kragujevcu smo, primera radi, uz podršku međunarodnih partnera, kompletno rekonstruisali gradsku toplanu i pola veka stare kotlove na mazut zamenili modernim kotlovima na gas. Nastavili smo i sa projektima pošumljavanja. Od 2018. do 2023. godine pošumljeno je oko 1.000 hektara u više od 60 gradova i opština. Budući da je i saobraćaj jedan od značajnih izvora zagađenja, za subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila svake godine izdvajamo sve veća sredstva. Od 2020. godine ministarstvo je obezbedilo gotovo 600 miliona dinara za kupovinu više od 1.500 eko-vozila. Ove mere su se pokazale kao efikasne i zato ćemo i u narednom periodu odvajati sredstva za ovu svrhu.

Na čemu se još radi kako bi građani Srbije imali čistiji vazduh? Procene epidemiologa su da u našoj zemlji više od 15.000 ljudi godišnje izgubi život zbog zagađenog vazduha.

Borba za čistiji vazduh nije samo borba u Srbiji već i u celom svetu usled različitih faktora koje nosi moderno doba. Vlada Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine odredili su unapređenje kvaliteta vazduha kao jedan od glavnih prioriteta. Pored mera koje sam pomenula i brojnih zelenih projekata koje realizujemo širom zemlje, a koji utiču i na smanjenje aero-zagađenja, po prvi put je u Srbiji krajem prošle godine usvojen strateški dokument kojim smo, uz dalje usklađivanje sa EU regulativom, usvojili set mera koje će doprineti čistijem vazduhu – Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom od 2022. do 2026. godine. Vizija ka kojoj koračamo kroz ispunjenje ciljeva programa jeste da do 2030. obezbedimo čist ambijentalni vazduh za sve, a mere koje će nam to omogućiti odnose se na sektore energetike, saobraćaja, poljoprivrede, zatim na velika industrijska postrojenja i individualna ložišta. Predviđena su ulaganja od 2,6 milijardi evra, ali i edukacija i obuke za podizanje svesti građana.

Procenjuje se da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka i da je došlo do porasta srednje temperature vazduha leti za 2,6 stepeni Celzijusa. Da li ste svesni tog problema?

Svesni smo tog problema i zato klimatske promene posmatramo iz dva ugla. Prvi je smanjenje emisija sa efektom staklene bašte, zbog čega smo usvojili Strategiju niskougljeničnog razvoja, kojom je predviđeno da se do 2030. godine ove emisije smanje za 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. Drugi ugao je prilagođavanje na postojeće klimatske promene. S tim u vezi, izradili smo Predlog programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je trenutno na javnoj raspravi, a uključuje analizu aktuelnih i očekivanih klimatskih promena u Srbiji. Cilj dokumenta je da povećamo kapacitet za ostvarivanje veće otpornosti na klimatske promene. Podsetiću da je Srbija napravila značajan napredak usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, kao i set podzakonskih akata radi njegove pune primene. Očekuje nas uskoro i izdavanje dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ono što moramo da imamo u vidu jeste da klimatske promene ne poznaju granice i da je to problem globalnog karaktera. Zato promene u Srbiji zavise od toga koliko se uspešno sprovode mere na međunarodnom nivou, predviđene sporazumom iz Pariza. Klimatske promene su prepoznate i u Zelenoj agendi za zapadni Balkan, čiji je Srbija potpisnik i čijim ciljevima smo potpuno posvećeni.

Dokle se stiglo sa uklanjanjem divljih deponija? Najavljeno je da će do 15. septembra biti uklonjeno 170 nelegalnih deponija.

Pojedine lokalne samouprave su neznatno prolongirale zadati rok, ali radovi se privode kraju i ovih dana će naš cilj za ovu godinu, 170 očišćenih divljih deponija u 30 gradova i opština, biti ispunjen. Ovo je treća godina da ministarstvo odvaja sredstva u ove svrhe i tokom tri godine rezultat je oko 900 uklonjenih divljih deponija. Ovi projekti su za nas važni, a deo su šireg plana rešavanja jednog od najvećih ekoloških problema u Srbiji – neadekvatnog upravljanja otpadom. Rešavanje ovog gorućeg problema zahteva sistemski i sveobuhvatan pristup, a radimo ubrzano na više paralelnih koloseka. Uskoro počinje izgradnja modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava” u selu Kalenić u Opštini Ub, gde će se otpad tretirati na najsavremeniji način. Realizacijom ovog kapitalnog projekta, stvaraju se preduslovi za čišćenje divljih i sanaciju nesanitarnih deponija, kao i za propisno odlaganje otpada na teritoriji 15 lokalnih samouprava, koje će gravitirati ka ovom centru. Realizacijom ovog projekta rešavamo problem neadekvatnog upravljanja otpadom za više od pola miliona stanovnika. Slične centre gradićemo širom naše zemlje.

Pojedini ljudi iz opozicije tvrde da ništa posebno nije urađeno u oblasti ekologije. Kakav je vaš odgovor na te tvrdnje?

Poglavlje brige o životnoj sredini otvorila je ova vlast. Uz punu podršku predsednika Aleksandra Vučića, pokrenuli smo zamajac zelenih promena i građani su već mogli da se uvere šta je naš rezultat i koliko se ulaže u ovu oblast. O radu opozicije najbolje govori loše zatečeno stanje životne sredine i decenijski nagomilani ekološki problemi koje su nam ostavili u nasleđe. A o našem radu govori 900 uklonjenih divljih deponija tokom tri godine, sanirane 30–40 godina stare nesanitarne deponije širom Srbije, očišćeno Potpećko jezero i postavljene lančanice kako bi reka Lim ostala čista, zamenjeni po pola veka stari kotlovi u toplanama, školama, vrtićima. Uklonili smo više od 6.000 tona opasnog istorijskog otpada iz nekadašnjih preduzeća u restrukturiranju, a do kraja godine naš rezultat će biti više od 8.500 tona uklonjenog opasnog otpada. Razmišljali smo dugoročno i obezbedili smo sredstva za izgradnju zelene infrastrukture. U ovom momentu gradimo kilometre nedostajuće kanalizacione mreže kako bismo stvorili preduslov za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Radimo i na izgradnji modernih regionalnih i reciklažnih centara, gde će se otpad tretirati po najsavremenijim standardima. Neka svako radi ono što najbolje zna – oni neka se bave praznim pričama, a mi ćemo delima da pokazujemo građanima da možemo da menjamo stanje u ovoj oblasti nabolje. Nastavićemo još brže da radimo kako bismo budućim generacijama umesto problema ostavili čistu i zdravu Srbiju.

Gradi se 100 kilometara kanalizacione mreže

Neke analize pokazuju da trećina stanovnika nema ispravnu pijaću vodu, a skoro polovina kanalizaciju. Šta je urađeno da se to promeni?

Problem nedostajuće kanalizacione mreže ubrzano rešavamo na nivou Vlade Srbije. Ministarstvo koje vodim obezbedilo je 200 miliona evra iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope, a odvajamo sredstva i iz evropskih IPA fondova i sopstvenog budžeta za projekte izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kako bismo sačuvali naše reke. U ovom momentu, gradimo 100 kilometara kanalizacije. Ogromna ulaganja u ove svrhe, oko 2,8 milijardi evra, država je obezbedila i kroz projekat „Čista Srbija”, koji se realizuje u saradnji sa kineskim partnerima, a vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Preduzeti su i drugi značajni koraci kako bi se rešili problemi građana koji se odnose na kvalitet vode i nedostatak infrastrukture.

Sprečiti požare zbog paljenja strnjike

Neki poljoprivrednici imaju naviku da pale biljne ostatke na njivama nakon žetve, zbog čega dolazi do požara. Zbog toga je pokrenuta i kampanja „Ne pali strnjiku”. Koliko je opasna ta navika ljudi?

Paljenje žetvenih ostataka koje počinje u ovo doba godine izuzetno je opasno, jer ne samo da loše utiče na bezbednost i zdravlje ljudi već je ova praksa loša i po kvalitet vazduha i ukupno stanje životne sredine. Samo u prošloj godini zabeleženo je oko 15.000 požara na otvorenom. Iako je paljenje žetvenih ostataka protivzakonito, postoji i kaznena politika. Važno je i da se svi angažujemo kako bi se podigla svest svakog pojedinca na viši nivo i da se već nakon ove sezone smanji broj požara i kazni.