Zakoni za bezvizni režim

Iako konkretni rokovi za stavljanje Srbije na belu šengensku listu ne postoje, vrlo je važno da što pre budu usvojeni zakoni koji će se naći na dnevnom redu današnje sednice parlamenta. Jer, ukoliko bi Srbija uspela da do početka novembra usvoji 17 „evropskih” zakona, koji su dosad utvrđeni u Vladi Srbije, to bi vidno poboljšalo njen imidž uoči usvajanja izveštaja Evropske komisije o napretku u procesu evropskih integracija. A od tog izveštaja, koji ova komisija objavljuje svake godine početkom novembra, direktno zavisi da li će naša zemlja uskoro dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, kao i da li će nam u narednih godinu dana biti ukinute vize za putovanje u zemlje EU.

Vladimir Međak, savetnik u Kancelariji za evropske integracije i koordinator pregovora sa EU, kaže da ni sa tim donetim zakonskim „paketom” slika o Srbiji kao pravnoj državi, uistinu, „ne bi izgledala impresivno, ali bi, u svakom slučaju, bila bolja, nego da na evropskom kontu imamo samo dva zakona” (o putnim ispravama i azilu), koja su ranije doneta.

Od 16 zakona koji bi trebalo da u ovom trenutku „poguraju” evropsku integraciju, a koji se za sada nalaze u skupštinskoj proceduri, tri propisa su direktan preduslov za ukidanje viza našim građanima. To su zakonski predlozi o zaštiti ličnih podataka, zaštiti državne granice, kao i zakon o strancima, o kojima bi poslanici danas trebalo da raspravljaju.

Stavljanje naše zemlje na pomenutu listu zavisi, inače, od ispunjavanja mape puta za liberalizaciju viznog režima, u kojoj su navedene i pomenute oblasti. Ali, postoje i uslovi koji su deo političke procene svake od država članica EU, zasnovane ne samo na tome da li potrebni zakoni postoje, već i od toga da li se ti propisi primenjuju u praksi.

Kad je reč o evropskim aktima, u parlamentarnoj proceduri nalazi se i set antikorupcijskih zakona, među kojima su zakonski predlozi o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o agenciji za borbu protiv korupcije, kao i izmene Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Vlada je utvrdila i zakonske predloge koji se odnose na usklađivanje propisa u oblasti trgovine i finansije. Među njima su predlozi zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, izmene Zakona o javnim nabavkama, zakona o elektronskoj trgovini, izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti. Tu je i paket zakona iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede.

Međak kaže da je, što se tiče Prelaznog sporazuma, lista naših obaveza „relativno kratka”, jer se na toj listi nalazi samo zakon o kontroli državne pomoći, zakon o zaštiti konkurencije i set zakona koji treba da poboljšaju oblast zaštite intelektualne svojine.

– Za Prelazni sporazum smo spremni. Dobar deo stvari koje povlači taj sporazum mi smo već odradili. Na primer ukinute su različite akcize na domaće i strane cigarete, što je jedna od klasičnih obaveza koje proizilaze iz tog sporazuma. Zatim, doneli smo Zakon o zaštiti konkurencije i već dve godine imamo komisiju za zaštitu konkurencije. Jedino što sada pokušavamo jeste da tu komisiju ojačamo i da donesemo novi zakon.

S druge strane, obaveze iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova su, recimo, veoma šturo nabrojane u SSP-u i te obaveze će nastupiti sa primenom SSP-a. Ali, zahvaljujući pregovorima o vizama i readmisiji „uradili smo mnogo više nego što sporazum od nas zahteva”.

Činjenica je, međutim, da je akcionim planom predviđeno da ukupno 51 zakon bude usaglašen sa evropskim propisima, a da su sa tog spiska usvojena samo dva zakona. Stoga je u javnosti više puta isticano da prilično kasnimo u tom poslu. Pored toga što podseća na to da je Srbija od 22 meseca 13 meseci bili u izborima, naš sagovornik naglašava da je harmonizacija sa evropskim standardima započeta zapravo pre nego što smo formalno morali to da radimo.

–Da smo se fokusirali na naše sadašnje stanje u procesu pridruživanja EU, mi bismo se, zapravo, bavili samo konkurencijom, državnom pomoći, intelektualnom svojinom, standardima i javnim nabavkama, jer to direktno dolazi iz sporazuma – kaže naš on objašnjavajući da obaveza donošenja mnogih zakona nastaje tek u kasnijoj fazi pridruživanja, ali mi smo odlučili da ih ranije donesemo, jer su nam potrebni.

Zakone iz evropskog paketa koje je prethodna vlada uputila parlamentu, sadašnja je, stupajući na dužnost, povukla iz skupštinske procedure, ali Međak najavljuje da među vraćenim propisima neće biti većih izmena.

Jedino će biti urađen novi zakon o zaštiti konkurencije, koji i nije nov, jer obuhvata sve ono što postoji u starom zakonu, donetom 2005. godine, plus ranije predložene izmene i dopune. Tu se sistemski, zapravo, ništa neće promeniti, samo će biti ojačana komisija za zaštitu konkurencije, kojoj će novi zakon, „dati zube”.