Velika ukrajinska izložba naoružanja

Onoga trenutka kada su SAD i NATO rešili da se upletu u ukrajinsku ratnu dramu počele su pripreme za do sada najveću svetsku paradu naoružanja. Ali ne onog najsavremenijeg koje svaka armija drži daleko od očiju javnosti i konkurencije, već takvog koje je uveliko provereno i samo čeka priliku da se dopadne kupcima širom naše planete. A boljeg „izložbenog mesta” od fronta svakako nema.

Medije su u proteklih godinu i po preplavile slavopojke o neuništivosti ovog ili onog proizvoda oružara iz Nemačke, Velike Britanije, SAD, Švedske, Rusije… Svoje mesto u ovom vrtlogu našli su i majstori iz Turske, Irana… Ipak, niko od pomenutih nije onima koji su željni ratovanja ponudio ništa novo. Čak su se i toliko izvikani dronovi pokazali kao – zastareli.

Ko je pratio ukrajinska dešavanja dobro se seća nastojanja pojedinih centralnoevropskih zemalja (naravno na inicijativu SAD) da se što brže oslobode vojne tehnike zaostale još iz sovjetskih vremena. U Ukrajinu je slato sve što može da se kreće. Na gusenicama ili točkovima, svejedno. O eventualnoj efikasnosti sve te skalamerije malo ko je vodio računa. I tako se zemlja Zelenskog vrlo brzo pretvorila u pravo groblje zastarelog naoružanja. Jedino što je koliko-toliko funkcionisalo bili su već pomenuti dronovi. Ali s obzirom na to da je većina njih tek na nivou unapređene dečje igračke, njihova efikasnost pokazala se dosta ograničena.

Došlo je vreme za upotrebu ozbiljnijih vojnih sprava. Medije su preplavile slike savremenijih tenkova: „čalendžer”, „leopard”, „abrams” i sličnih. Počele su priče o isporukama američkih aviona F-16… Naravno, malo ko je nalazio za shodno da napomene da je i u ovom slučaju reč o proizvodima od pre nekoliko desetina godina. To ne znači da je njihova ubojitost upitna, ali jasno svedoči o tome da svaka zemlja ljubomorno čuva ono najbolje i najmodernije što ima. To, takođe, znači da tehnologija ugrađena u svaki komad naoružanja više ni za koga nije tajna, i da uništenje istog negde na frontu neće protivniku otkriti ništa novo. Tu se i vraćamo na konstataciju da je ukrajinsko bojište izložbeni prostor isključivo za ono što ja predviđeno za trošenje.

Kako piše američki vojni analitičar Stiven Blank, „evropsko naoružanje isporučeno Ukrajini nedovoljno je da ova zemlja opstane kao – nezavisna… Kašnjenja i izgovori povodom isporuke Volodimiru Zelenskom aviona visokih performansi, tenkova, raketa i drugog oružja predstavljaju glavni razlog zbog kojeg su Rusi imali vremena i mogućnost da izgrade čvrste odbrambene linije, što je dugo najavljivanu ukrajinsku prolećnu ofanzivu u velikoj meri učinilo nemogućom. Ovakav stav Zapada takođe je signal Vladimiru Putinu da želja za podizanjem ratovanja na novi, ubistveniji nivo nije nešto čemu bi u evropskim prestonicama bili skloni. To, uostalom, potvrđuje odbijanje Nemačke da Ukrajini isporuči rakete koje bi mogle da dosegnu teritoriju Rusije.”

Nedavno uništavanje britanskog tenka klase „čalendžer 2” takođe je navelo nadležne u Londonu da ponovo razmisle da li im se isplati da se brukaju na frontu koji je pokazao da neuništivog oružja, jednostavno, nema. Otuda i vidno otezanje sa isporukama Kijevu lovaca F-16. Već prvo obaranje ovakve jedne letilice u Ukrajini bilo bi ogroman udarac na ponos Amerikanaca. Iako je taj avion daleko od najsavršenijeg što SAD proizvode.

Posebno pitanje jeste: da li bi i eventualna isporuka najsavremenijeg i najsavršenijeg oružja Ukrajincima dovela do okončanja rata. Nedavna izjava predsednika Vladimira Putina da je Rusija – nepobediva (naravno u okvirima svojih granica), nije data tek zarad dizanja morala žitelja najveće zemlje na svetu. Od početka obnove postjeljcinovske države vera prosečnih Rusa u rukovodstvo u Moskvi učvršćeno je u meri u kojoj nijedna zapadna zemlja to nije doživela. I sve to se dešava u trenutku kada i u Evropi i u SAD nedostaju istinski lideri.

Ali, vratimo se „ukrajinskoj izložbi naoružanja”. Kako rekosmo, od onoga što je viđeno malo kome je zastao dah. Kao da smo sve to već gledali po kojekakvim filmovima o pravim ili izmišljenim ratovima. Naučna fantastika je ovde isključena. Ipak zarada je pozamašna. Prema američkim izvorima, SAD su Ukrajini od 2014. do danas isporučile vojnu opremu za najrazličitije namene vrednu čak 46 milijardi dolara. Ostalo se ne računa. Nemogućnost pobede u ratu u koji je toliko uloženo najbolje svedoči da je za svetske oružare Ukrajina ipak samo – pokazna vežba.