Kristijan Šmit ipak može u Srpsku, ali nije dobrodošao

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Iako su zvaničnici u Banjaluci najavili kako će policija Republike Srpske sprečiti dolazak (ne)imenovanog supervizora Kristijana Šmita u Republiku Srpsku, čini se da su ih u tome „omele” brojne kritike iz sveta, pa su najavu o „njegovoj deportaciji” ipak malo ublažili.

Predsednik RS Milorad Dodik kaže da prema Šmitu neće biti primenjena sila ako dođe u Srpsku, ali mu poručuje da u nju nije dobrodošao jer nije izabran u skladu s Dejtonskim sporazumom i procedurama u Savetu bezbednosti UN, „pa su ljudi u Srpskoj na ivici strpljenja za ovu situaciju”. Podseća da Šmit ne može da uđe ni u jednu zgradu institucija Srpske i na zvaničnom mestu održi nijedan sastanak, što, kako ističe, nije ništa novo, jer se nemački diplomata od dolaska u BiH nije zvanično sastao ni sa jednim predstavnikom tog entiteta.

Dodik kaže da bi Šmitu zbog njegove bezbednosti „bilo bolje da se vrati i nikad više ne dolazi”, uz napomenu da će pripadnici zaduženi za bezbednost „više da štite Šmita, nego da prema njemu primene silu”. „Ne želim da ugrozim nijednog našeg građanina, ali znam da postoji snažna atmosfera”. Kaže da niko iz Srpske neće napraviti nijedan eksces, ali da će biti neugodnosti ako Šmit pokuša da provocira dolaskom u Srpsku. „Jednog dana ćemo ga isterati”, poručio je Dodik.

Zbog optužnice koju je Tužilaštvo BiH podiglo protiv Dodika na osnovu Šmitove intervencije u Krivični zakon, što se u političkim krugovima u Banjaluci interpretira kao „podloga za proces preotimanje državne imovine”, u dva navrata u poslednjih desetak dana, pod geslom „Granica postoji”, održani su mirni protesti na više mesta na međuentitetskoj liniji, gde je nakratko zaustavljen i saobraćaj na putnim pravcima.

Ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić saopštio je juče da je od Službe za poslove sa strancima BiH dobio informaciju da je boravak Šmita u BiH upitan, jer nije u potpunosti u skladu s pozitivnim zakonskim propisima. „Zatražiću od bezbedonosnih agencija da provere i dostave informaciju ko su osobe koje obavljaju poslove obezbeđenja Šmita, da li imaju dozvole naših agencija za obavljanje tog posla i dozvole za posedovanje i nošenje oružja”, najavio je Nešić.

Neke je začudilo to što se Šmit nediplomatski poneo i u trenucima uzavrelih strasti pokazao kao netipičan predstavnik Zapada, koji umesto da veštim rečnikom nađe manjkavosti u koracima neistomišljenika, pokazuje spremnost da padne u vatru i da se uhvati u kolo s lokalnim vođama i pridruži načinu obračuna i vođenja politike „utuk na utuk”, koji je uobičajen za zemlju u koju je poslat s potpuno suprotnom misijom. U nameri da se predstavi kao nepristrasni arbitar, Šmitu ne ide naruku ni to što je poruku o dolasku u RS, uprkos navodnoj zabrani, poslao preko nemačkih medija, i to tonom koji više asocira na najavu „pohoda” na RS, nego na uobičajenu diplomatsku aktivnost, iako je znao da mu sloboda kretanja – barem od strane policije – i ne može biti uskraćena.

Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara Staša Košarac rekao je da će, ukoliko Šmit nastavi s provokacijama, „pozvati srpske predstavnike da se povuku iz rada u zajedničkim institucijama”. „Bespredmetno je da i dalje budemo tamo ako se nastave napadi na Srpsku, njenog predsednika i institucije, kao i kršenje Ustava i ’Dejtona’. S kojim pravom se on okomio na institucije Srpske i njenu imovinu? S kojim pravom bi da prekraja izbornu volju građana?”, komentarisao je Košarac.

Članovi kolegijuma Parlamentarne skupštine BiH Nikola Špirić, predsedavajući Doma naroda, i Nebojša Radmanović, zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma, u zajedničkoj izjavi istakli su da „budno prate aktivnosti nelegalnog visokog predstavnika” i najavljuju da će zajednički donositi odluke o tome koliko je svrsishodno učestvovati u radu Parlamentarne skupštine ako ne budu poštovani stavovi i ustavna pozicija RS.