Domaća industrija glavni oslonac u kriznim situacijama

Svetske krize iz korena menjaju život, nameću nove modele ponašanja, komunikacije i iznad svega poslovanja. I dok je materijalna ekonomija ozbiljno uzdrmana još pandemijom kovida 19, od tada jedna nova, digitalna ekonomija ubrzano raste. S obzirom na složenu interakciju geopolitičkih dešavanja i finansijskih tržišta, cena roba i aktuelna krizna dešavanja u svetu imaju ozbiljne implikacije na globalnu ekonomiju, naročito na države u razvoju.

‒ Svet je na pragu nove ekonomske preraspodele. Analitičari najavljuju globalnu recesiju, ali ono što je već dramatično sa ekonomskog aspekta jeste neka vrsta globalne paralize. Naime, po prvi put smo svedoci doslovnog zastoja vodećih svetskih ekonomija, kao i duže blokade značajnih privrednih grana. Bankarski sistem je veoma uzdrman, a valute brojnih država padaju u odnosu na američki dolar, koji je i sam najozbiljnije oslabljen. Sve navedeno preko skoka cena ulaznih sirovina i materijala, direktno utiče na cene proizvodnje i robe za izvoz. U privredi se ne može pritisnuti taster „pauza” pa sa iste tačke nastaviti dalje – kaže dr Saša Perović, menadžer za odnose sa državnim organima iz „Hemofarma”.

I dok je materijalna ekonomija ozbiljno uzdrmana, jedna druga, digitalna ekonomija i sve oblasti digitalizovanog poslovanja doživele su procvat. Mnogo se govori i o digitalnoj valuti. Šta digitalna revolucija konkretno znači za farmaceutske kompanije?

‒ Digitalizacija nameće kulturu bliske kolaboracije, kulturu deljenja i širenja informacija pa i farmaceutske kompanije u eri digitalizacije izlaze iz tradicionalnih okvira zatvorenosti. Živimo u veku koji će pre svega biti vek razmene podataka. Ujedinjavanjem parcijalnih otkrića i novih inovativnih rešenja u važnim projektima, digitalna era širi mogućnosti bržeg napredovanja nauke. Primera radi, rezultati kliničkih istraživanja i ishoda lečenja dobiće daleko veću transparentnost i dostupnost svim učesnicima u sistemu ‒ ističe naš sagovornik.

Međutim, digitalne inovacije u zdravstvu ne svode se isključivo na tehnološku ili naučnu dimenziju. U nastupajućoj eri personalizovane medicine, umrežavanje i integrisanje podataka od presudnog je značaja.

‒ Digitalna revolucija fundamentalno će menjati zdravstveni sistem i odnos svih učesnika u njemu, a vodi promeni i celokupnog pristupa lečenju. Uz sve veći pristup znanju, infrastrukturi i personalizovanim inovativnim uslugama, pacijentima je olakšana briga o zdravlju, a značaj prevencije stavljen u prvi plan. Zahvaljujući digitalnoj revoluciji koja otvara nesagledive resurse dostupnih informacija, pacijent će tražiti sve više informacija jasnih, relevantnih, pravovremenih o efikasnosti određenih lekova, tražiti podatke o paralelama, želeti da bira između više ponuđenih terapijskih i cenovnih opcija. Digitalizacija nosi duboke preokrete, postavljajući i pred farmaceutske kompanije nove zadatke, nove izazove, nova prilagođavanja – objašnjava dr Perović.

Svetske krize istovremeno i brišu i podižu nove granice na planeti, ukazujući nedvosmisleno na važnost jačanja vlastitih resursa. Primera radi, Svetska zdravstvena organizacija u svojim najnovijim preporukama zahteva od zemalja članica izdvajanje dodatnih sredstava u cilju jačanja spremnosti sistema za moguće biološke katastrofe, a od farmaceutske industrije se zahteva dodatni napor za sprečavanje eventualnih nestašica lekova.

‒ Zadatak domaće industrije je da obezbedi efikasne i bezbedne farmaceutske proizvode najnovije generacije po pristupačnijim cenama. To je doprinos kvalitetu lečenja, ali i podrška stabilnosti i materijalnoj održivosti zdravstvenog sistema. Naime, prosečan životni vek se značajno produžio, a starenjem stanovništa rapidno rastu izdaci u lečenju hroničnih bolesti, pa generički lekovi kao kvalitetne ali jeftinije terapijske alternative omogućavaju veću dostupnost lekova svim pacijentima kojima su neophodni. Zahvaljujući domaćoj industriji u Srbiji je osigurano redovno snabdevanje tržišta kvalitetnim generičkim lekovima – ističe naš sagovornik.

„Hemofarm” kao lider domaće industrije ima najviše svetske standarde kvaliteta u proizvodnji za sve proizvodne pogone pa su lekovi „Hemofarma” prisutni u 31 zemlji sveta na tri kontinenta.

‒ Mi iz „Hemofarma” smo u protekle tri krizne godine dokazali da smo sposobni da se izborimo sa svim izazovima i obezbedimo redovno snabdevanje tržišta našim lekovima, pa čak i da mobilišemo proizvodne resurse kako bi pokrili povećanu potražnju za lekovima, naročito u oblasti bolničkih lekova i antibiotske terapije. Domaća industrija je definitivno pouzdan partner zdravstvenom sistemu i pacijenti kao i lekari ne treba da brinu – poručuje dr Saša Perović, menadžer za odnose sa državnim organima iz „Hemofarma”.