Poziv na kreativnost

Tri decenije postojanja i rada beogradske Galerije „Zvono” biće obeleženo velikom retrospektivnom izložbom u Galeriji „Viline vode” večeras od 19 časova. Biće izloženo oko 30 dela različitih formata i tehnika, koja čine presek rada Galerije „Zvono” u proteklih 30 godina. U skladu sa ovim malim jubilejom izložba je žargonski nazvana „Tries”.

Postavka je retrospektivnog karaktera, ali će istovremeno pokazati aktuelnost i vitalnost umetnika koji su izlagali u ovoj galeriji.

„Zvono” se nalazi u Višnjićevoj 5, a svih ovih godina agilno je vode Ljiljana i Miroslav Tadić.

Kako se sećate osnivanja Galerije „Zvono”, kako se rodila ideja, ko je kumovao imenu?
Ideja za osnivanje ove galerije nastala je iz želje da se podrže mladi umetnici koji su se suočavali sa teškim uslovima za stvaranje i izlaganje svojih dela u Srbiji devedesetih godina prošlog veka. Ime galerije je inspirisano zvonom koje se nalazilo na ulazu u prostor u Višnjićevoj ulici, gde je galerija počela sa radom. Zvono je simbolizovalo buđenje i poziv na kreativnost. Ime „Zvono” je proizašlo kao simbol za slobodu, nezavisnost ili otpor. Galerija „Zvono” – mesto koje se suprotstavlja represiji, cenzuri i diskriminaciji, podržava slobodu izražavanja i nezavisnost umetnosti. Zvono kao metafora za glas, komunikaciju ili izražavanje. Mesto koje daje glas različitim umetnicima, komunicira sa publikom i izražava svoje stavove i vrednost kroz umetnost.

Koji je bio vaš početni koncept?

Početni koncept galerije bio je da se okupe i neguju mladi talenti, da im se pomogne da naprave prve korake u svetu umetnosti. Galerija je želela da bude mesto gde će mladi umetnici moći da izraze svoju viziju, da eksperimentišu, da komuniciraju sa publikom i da steknu iskustvo i priznanje.

Kroz galeriju su prošla brojna imena, od najmlađih, tada neafirmisanih umetnika do bardova poput Radomira Damnjanovića Damnjana i drugih. Šta je bio vaš najveći izazov u protekle tri decenije?

Najveći izazov u protekle tri decenije je bio da se održi kontinuitet i kvalitet rada galerije, uprkos raznim krizama i preprekama koje su uticale na kulturnu scenu u Srbiji. Galerija je uspela da ostane verna svojoj misiji i da prati savremene tokove u umetnosti, kao i da se predstavi na međunarodnim sajmovima i manifestacijama.

Realno, kako privatna galerija opstaje i u vremenima kada niste imali naročitu pomoć gradskih i republičkih institucija?

Privatna galerija opstaje zahvaljujući entuzijazmu, posvećenosti i ljubavi prema umetnosti svih koji su uključeni u njen rad. Takođe, važna je podrška umetnika, publike, medija, kolega iz drugih galerija i institucija, kao i sponzora i donatora koji prepoznaju značaj Galerije „Zvono” za mladu umetnost u Srbiji.

 Da li vam je u vremenima krize padalo na pamet da odustanete?

U vremenima krize nije bilo lako raditi kao privatna galerija, ali nije bilo ni pomisli na odustajanje. Naprotiv, kriza je bila podsticaj za još veću borbu i kreativnost, za pronalaženje novih rešenja i saradnji, za očuvanje duha i energije koja pokreće Galeriju „Zvono”.