Sergejev splitski tvit hit

Leto se bliži kraju i mnogi koji su odmor proveli na moru vraćaju se u Beograd opterećujući ga preko svake mere automobilima i utiscima. Uz sebi svojstvenu furtutmu, s hrvatskog primorja vratio se i poznati lokalni i regionalni glumac i srpski Zelenski u pokušaju ‒ Sergej Trifunović. Njegov povratak obeležen je tviter vatrometom koji će, a ne putešestvije glumčevo, biti tema ovog teksta.

Od mnogih koji su odmor proveli na hrvatskom primorju mogu se čuti uglavnom lepi utisci, a za razliku od prethodnih godina novine su retko izveštavale o neprijatnim događajima poput survavanja automobila u more. Istina, poneki automobil s beogradskim tablicama je i ove godine završio u moru, ali Egejskom ‒ guran mahnitom snagom uragana „Danijel”. Međutim, kao što je poznato, nije vest kada pas ujede čoveka, već kada čovek ujede psa.

Upravo jedan pas je povod nastanku ove priče. Reč je o Miletu ‒ nemačkom ovčaru koji je u društvu svog vlasnika letnji dan provodio na splitskoj plaži Kašjuni. Problem je bio u tome što se Mile igrao na plaži na kojoj to nije dozvoljeno bez korpe i povoca. Kasnije će se ispostaviti da je to bio inicijalni ali ne i ključni problem i da bi šteta za Sergeja bila kud i kamo manja da je i sam imao nekakvu korpu i da ga je neko držao na povocu.

Kakogod, ono što se iz regionalnih medija moglo razaznati jeste da je jedna, po Sergejevim rečima, luda žena prijavila organima reda nazočnost raspojasanog Mileta na plaži pa su oni po prijavi intervenisali. Ne zna se tačno kako se tuženi muškarac upoznao s mentalnim stanjem tužiteljke, niti zašto je nakon intervencije redarstvenika on završio kod sudije za prekršaje, ali je logično zaključiti da je i sa ženom i sa organima imao njemu svojstven verbalni okršaj koji je s njihove strane okarakterisan kao vređanje, odnosno ujedanje za srce.

Priča dalje ima svoj krivudavi tok u čije se rukavce nećemo zavlačiti, a čiji je epilog ‒ bar za sada, globa od hiljadu i pet stotina evra i zabrana ulaska u zemlje EU, Norvešku, Island i Lihtenštajn u trajanju od godinu dana. Ostavimo sada ovog talentovanog glumca poganog jezika njegovoj sudbini, a pažnju premestimo na komentare koji su se povodom ovog slučaja pojavili u javnoj sferi.

S obzirom na to da nemam potrebu da po svaku cenu o svemu iznosim stav i dajem sud i ovde ću se uzdržati od ličnog komentara. Posebno iz razloga što događaj sam po sebi i ne zaslužuje veće javno uzbuđenje, jer se slične stvari dešavaju mnogim ljudima ne samo u Hrvatskoj već i u Srbiji ili bilo gde u svetu kada sticajem okolnosti, ili gonjeni svojim karakterom, dođu u sukob sa sistemom i njegovim manje ili više bezličnim i bezočnim predstavnicima.

Priča o odnosu sistema i pojedinca koju je do savršenstva ispričao Kafka u romanu „Proces” bila bi sasvim prikladna kao okvir za razumevanje i ovog slučaja da mu sam Trifunović svojim javnim nastupom nije dao drugi pravac. Setimo se, uostalom, kako je lane Novaku Đokoviću zabranjen ulazak u Australiju ili golgote koju su prolazili Asanž i Snouden kada su došli u sukob sa američkim sistemom. Naravno, daleko od toga da se Sergej Trifunović na bilo koji relevantan način može porediti sa Đokovićem, ali reakcije javnosti ukazuju da njegov slučaj otvara mnoga pitanja.

Kako se desilo da je ovaj slučaj, kako je primetila jedna tviterašica, od šetnje psa bez povoca u dve rečenice eskalirao do Francetica i Blajburga; Da li gubitak hiljadu i po evra bolje otvara oči drugosrbijancima nego Jasenovac i Oluja? Da li ovaj slučaj dokazuje da su Srbi, bez obzira na unutrašnje političke razlike naprosto Srbi? Trebaju li Srbi uopšte da idu u Hrvatsku na more? Da li je Hrvatska pravna država u meri da nacionalnost nema veze sa tretmanom koji državni organi imaju prema prekršiocima zakona? To su samo neka od pitanja koja su direktno ili indirektno postavili komentatori ovog slučaja i koja direktno ili indirektno govore o njihovim političkim pozicijama.

Ako se po strani ostave komentari u kojima se seiri nad Trifunovićevom sudbinom zbog njegovog karaktera, kao i oni u kojima se raspravlja o držanju pasa na povocu i Miletovom karakteru, većina komentara, dakle, ima jasan politički ton, što onda i sam slučaj čini političkim.

Posebno zamešateljstvo, u tom smislu, predstavlja činjenica da je Trifunović etnički Srbin, a politički i kulturno pripada onome što je Ćirjaković označio terminom autošovinizam, dok većina onih koji se sa njim identifikuju, naziva druga Srbija. To je uticalo da komentari nisu polarizovani za Sergeja i protiv njega, već se prelivaju na širokoj paleti gde se mešaju nacionalističke i građanističke boje kao i nikad nedremane antivučićevske opservacije. Na osnovu ovih komentara ne bi trebalo, niti je moguće, suditi o rasprostranjenosti različitih pogleda, ali dovoljno je to što oni ukazuju na njihovo postojanje.

Ono što u čitavom ovom slučaju zbunjuje jeste gotovo drakonska kazna ostrakizma koja izgleda nesrazmerno prekršajima kao što su držanje psa bez povoca i verbalno vređanje službenih lica. Zbunjujuća je i Trifunovićeva potreba da splitske policajce poredi s crnolegionarima poznatim po izvršenju masovnih zločina nad srpskim civilnim stanovništvom. Ovakvo neprimereno poređenje vređa ne samo splitske policajce već i žrtve ustaškog režima, a i zdrav razum jer kakav god da je tretman imao u stanici iz nje je izašao živ i zdrav. Čak i političkom analfabeti, a ne političaru koji je spreman da bude predsednik države ovakvi gafovi svakako ne mogu slučajno da se omaknu, pa ostaje nejasno šta je time trebalo da se postigne. Na sve to nejasan je i kontekst u kome se u tom bizarnom slučaju pominju Vučić i Plenković.

Bilo kako bilo, Trifunović će narednu izbornu godinu provesti u Srbiji. Osim glume, sigrurno je da će se baviti i politikom. Sada je pitanje na koji način i u kojoj meri će oreol mučenika, koji je namenio sebi trpeći, kako sam kaže, psihofizičku torturu od strane naslednika Juraja Francetića uticati na njegov politički imidž i rejting u političkim igrama koje se zahuktavaju u Srbiji?Rečnik manje poznatih stranih reči i izraza

Nazočnost ‒ prisustvo

Redarstvenik ‒ policajac

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu