Opasne deonice puteva

I ovih dana mediji javljaju da je bilo poginulih na putu Užice–Zlatibor. Ta deonica, kao i one od Malog Požarevca ka Mladenovcu i od Zaječara ka Negotinu, građena je pre četrdesetak godina. To je bilo doba kada su počeli da se grade širi kolovozi, s tri saobraćajne trake na usponima.

Tada su projektanti trase i saobraćajni inženjeri koji su određivali dužine punih i isprekidanih linija počeli da primenjuju praksu da se može preticati i po srednjoj saobraćajnoj traci, kada niko ne dolazi vozilom u susret. Problem je, međutim, u tome što vozači često ne mogu da se „dogovore” čija je ta srednja traka. Ili noću, prema svetlima, ne mogu dobro da se odrede položaji vozila u raznim smerovima.

Za opisano regulisanje kretanja vozila, gde su tri saobraćajne trake, postoje table s prilično nejasnim crtežima i znakovima, pa prvenstvo nije lako odrediti. Zato na putu ka Zlatiboru ima nezgoda u kojima su poginule desetine ljudi. Poginulih ima i na putu do Mladenovca i na sličnim deonicama.

Na skici koju prilažem uz pismo jasno se vidi mogućnost bezbednog preticanja, naizmenično na hiljadu metara, pa ako se poštuje puna linija nisu mogući sudari. Ako bi putarske službe prihvatile moj predlog i počele da obeležavaju puteve kako je prikazano na crtežu, izbegli bi se čeoni sudari. Međutim, da bi to funkcionisalo, linije i strelice trebalo bi uvek da budu dobro vidljive, a to je već obaveza putara.

Ljubiša Stanojević,
Beograd