Kurti beži od popisa da sakrije progon Srba

Za vakta premijera privremenih institucija u Prištini Albina Kurtija popis stanovništva na Kosovu i Metohiji odložen je čak tri puta. Nedavno je on doneo odluku da se popis na Kosovu i Metohiji, koji je trebalo da počne 1. septembra, prolongira za dva meseca. Pokušao je da takav postupak objasni time što Agencija za statistiku Kosova nije u mogućnosti da isplanira „konačne detalje zbog nastalih kašnjenja”. Ako se ima u vidu da je cilj Kurtija etnički čisto Kosovo, zbog čega gotovo svakodnevno preduzima akcije protiv Srba, opravdano je postaviti pitanje u kojoj je meri ponovno odlaganje popisa stanovništva na KiM povezano sa aktuelnom krizom na severu pokrajine i težnjom Prištine da zataška stvarne podatke? Ako bi Srbi, kao poslednja prepreka u planu za stvaranje tzv. velike Albanije, u jednom trenutku nestali, onda bi Priština bez sprovedenog popisa mogla da kaže – da ih nije ni bilo.

Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša objašnjava za „Politiku” da se u pozadini ove odluke nalazi i težnja da se na svaki način smanji broj Srba na Kosovu. Na odluku o odlaganju popisa uticala je svest o tome da se nakon današnjeg sastanka u Briselu u okviru dijaloga između Beograda i Prištine neće desiti ništa epohalno. „Postojaće određeni rezultat i pritisak na njega i na njegovu vladu zbog situacije na severu. On pokušava sada da manevriše, da to prosto gurne u zaborav, jer ukoliko bi se utvrdio tačan broj stanovnika koji žive na Kosovu, to njemu ne bi išlo u prilog. Izgubio bi tlo pod nogama”, navodi Beriša.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da je od dolaska Kurtija na vlast bilo više od 400 napada na Srbe, a da je u poslednjih godinu dana Priština 41 put gotovo direktno pokušala da izazove sukobe na severu pokrajine. Zabeleženo je 15 napada na srpsku decu, rekao je Vučić, i direktnih pokušaja da se spreči funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije, zaustavljanje i oduzimanje robe iz kola Hitne pomoći do direktnih napada na radnike zdravstvenih službi, 56 napada na verske objekte. Prema rečima Beriše, uz to, postoje i drugi razlozi za odlaganje popisa.

Podsetimo, poslednji popis stanovništva na Kosovu obavljen je 2011. godine, ali bez učešća opština sa srpskom većinom jer su odbile da budu deo tog procesa. Registracija, koja je trebalo da bude održana u redovnom terminu 2021. godine, odložena je zbog pandemije virusa korona. Planirano je da se obavi i tokom prošle godine, ali je Avni Kastrati iz Agencije za statistiku Kosova saopštio da to nije moguće pre aprila 2023. godine. Beriša ističe da premijer privremenih institucija u Prištini na ovaj način ponovo pokušava da manipuliše. Kurti, kako objašnjava, najveću podršku uživa od Albanaca koji žive i rade u dijaspori, a mnogi od njih danas više ne poseduju državljanstvo tzv. Kosova. Neke od zemalja u kojima žive i rade ne dopuštaju dvojno državljanstvo. Deo te dijaspore neće imati priliku da učestvuje u Kurtijevom popisu.

„On teži da nađe rešenje s obzirom na to da je dosta stanovnika Kosova svojevremeno uzelo državljanstva zemalja domaćina. Neki su bili prinuđeni na to, ima onih koji su tražili sami. Dosta ljudi je otišlo. Najveći broj Kurtijevih glasača živi u inostranstvu. Oni, u smislu tog patriotizma, drže njegovu stranu”, ističe Beriša. Dodaje da pojedini analitičari u Prištini tvrde da je podrška Kurtiju porasla i objašnjava da je reč o utisku koji su stekli u periodu jul–avgust, kada je albanska dijaspora na godišnjem odmoru, pa se vraća na KiM, i da onda dolazi do euforije. Avni Kastrati u intervjuu za portal „Kosovo pres” svojevremeno je upozorio na to da se broj stanovnika iz godine u godinu smanjuje. „Trenutno nas je na Kosovu manje nego 2011. godine”, rekao je on.

Beriša napominje da Kurti strahuje od poražavajućih rezultata jer na KiM ne živi više od milion stanovnika. „Štampa se milion i osam stotina pedeset hiljada glasačkih listića, što ukazuje na činjenicu da se mnogo manipuliše brojem glasača”, navodi naš sagovornik. Ističe procenu da u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji ima između 120.000 i 130.000 Srba i dodaje da se postavlja pitanje šta bi se dobilo, a šta izgubilo u slučaju održavanja popisa. Beriša zaključuje i da se takođe postavlja pitanje da li bi srpska zajednica učestvovala u procesu i dodaje da bi u slučaju da se reše ključna pitanja, kao što je formiranje ZSO, Srbi odlučili da se odazovu popisu.

Kosovo se prazni brzinom munje

Da se trend iseljavanja Albanaca sa KiM nastavlja, prema rečima predsednika Matice Albanaca Srbije Dema Beriše, najbolje pokazuje to što je 850 radnika iz Indije i Bangladeša došlo da radi na KiM. Pri tome, prema svim relevantnim podacima, za razliku od centralne Srbije, broj radnih mesta nije u porastu, niti se stopa nezaposlenosti smanjuje. „Ovo ukazuje da se Kosovo prazni brzinom munje”, ističe Beriša. A prema podacima istraživanja Poslovne alijanse Kosova, prenosi portal „Telegrafi”, na koji se poziva „Kosovo onlajn”, tržište rada na Kosovu suočava se s nedostatkom radne snage usled odlaska mladih, a upražnjena radna mesta „nasleđuju” strani državljani.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini istakao je da je više 500 radnika došlo iz Bangladeša i Indije, i da je trend u porastu. Prema njegovim rečima, dugoročno gledano, zapošljavanje stranih radnika je loš izbor. „To nas dovodi u opasnost da će se demografija stanovništva Kosova promeniti u budućnosti iz razloga što naši mladi ljudi odlaze u Evropu, dok prazna mesta popunjavaju građani azijskih zemalja”, rekao je Šahini. Univerzitetski profesor Muhamet Mustafa kaže da je privatni sektor stagnirao s platama i da nije atraktivno mesto za zapošljavanje, navodeći da je to razlog što mnogi građani napuštaju Kosovo. Samo u prvih šest meseci ove godine „kosovskog pasoša” se odreklo preko 1.500 ljudi, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.

Jedan od primera demografskih potresa, kakvi u nekim ranijim vremenima nisu viđani u albanskim sredinama na Kosmetu, jeste i to što je Osnovna škola „Naim Frašeri” u naselju Kotline u Kačaniku ove godine zatvorena zbog toga što su ostala da je pohađaju tri učenika. Škola je osnovana 1948, preneo je Radio slobodna Evropa na albanskom jeziku. Nekoliko kilometara dalje od naselja Kotline, u selu Ivaja, nalazi se Osnovna škola „Diturija”, u kojoj u prvi razred ove godine nije upisano nijedno dete. Ovu osmoletku pohađaju ukupno 22 đaka, i to neki u kombinovanim odeljenjima.