Stepanovićevo kod Novog Sada dobilo kulturnu stanicu

Novi Sad – Meštani Stepanovićeva obradovali su se što se neko, kako kažu, setio i njih, ljudi iz malog naselja kraj Novog Sada, pa je tu preksinoć svečano otvorena kulturna stanica, a svirao je svetski i naš virtuoz na violini Stefan Milenković. Udaljeni su od centra grada, kome teritorijalno pripadaju, oko 26 kilometara ka severu.

U naselje se stiže, ako ne auto-putem ka Subotici, onda putevima iza kojih ostaju i Rumenka i Kisač. To je putovanje od oko pola sata vožnje automobilom – uzgred, možda i duže kada na pravcu Rumenačkog puta krene, ovih dana ugovorena, obnova tog prometnog, razlokanog druma.

Na svečanost povodom otvaranja kulturne stanice „Stepanovićevo” – došle su visoke gradske zvanice. To je nova, računaju, jedanaesta u mreži kulturnih stanica Novog Sada, javnih prostora namenjenih kulturi. Prostori su formirani, odnosno obnavljani tokom perioda titule Novog Sada kao evropske prestonice kulture.

U Stepanovićevu je za to rekonstruisan objekat koji je ranije bio dom kulture, a zatim fabrika gaze i zavoja, nakon čega je grad povratio prostor i napravio kulturnu stanicu, priča nam meštanin Mlađan Biga, predsednik saveta mesne zajednice.

Za svečano otvaranje postavljene su za goste stolice u sali, a ispred objekta, putem video-bima, i drugi su mogli da prate nastup maestra Milenkovića sa kamernim orkestrom „Kamerata Novi Sad”. Biga kaže da je koncert trajao sat vremena i bio „izuzetno lep”.

„Oduševljeni smo da neko vodi računa i o mestu od oko dve hiljade stanovnika”, kazao je on, navodeći da je ispred postavljen video-bim jer sala nije dovoljno velika da primi sve zainteresovane.

Kulturna stanica u Stepanovićevu ima, prema navodima gradskih vlasti Novog Sada, 932 kvadratna metra, a ceo objekat u okviru koga se nalaze džudo-klub, lovačko društvo i udruženje penzionera, zauzima 1.743 metara kvadratnih. Rekonstrukcija je koštala blizu 125 miliona dinara, a pored tih radova, grad je opremio nameštajem prostor koji koristi udruženje penzionera.

Građani očekuju da će biti još ovakvih događaja i da sve što se dosad dešavalo na seoskom platou bude ubuduće u kulturnom centru.

„Očekujemo kao građani da će se nastaviti tim intenzitetom, da zgrada ne bude samo sada predstavljena, već da zaživi”, kaže Biga.

U mestu se nalazi Osnovna škola „Aleksa Šantić”, a postoji i vrtić. Prostire se na 4.600 hektara, u okolini ima njiva, ali selo nije, kako kaže naš sagovornik, vezano za poljoprivredu, već ljudi putuju uglavnom u Novi Sad i mnogi rade u fabrikama.

„Imamo korektne uslove za život, gradski prevoz, kanalizaciju... Trenutno nam je najbolnije – najviše je žalbi ljudi, zbog velike prašine i intenziteta saobraćaja. Gradi se pruga, puno je kamiona, a mesto je ipak malo”, kaže predsednik saveta MZ.

Pruga, naime, prolazi kroz samo naselje. Ono se vremenom razvijalo sa obe strane železnice. Poznato je i kao selo solunskih dobrovoljaca koji su tu dobijali posede i doseljavali se posle Prvog svetskog rata, oko 1920. godine. Imanje je tada dobila i srpska heroina Milunka Savić. Ona je jedno vreme živela u Stepanovićevu, nazvanom po vojvodi Stepi Stepanoviću.