Grad na hridi

Ko želi da doživi Severnu Makedoniju, njene čari: prirodu, kulturu, tradiciju, istoriju, gostoprimstvo, arhitekturu, treba da poseti Ohrid i Ohridsko jezero.

Nepregledno čisto i plavo jezero, ili kako ga još zovu Makedonsko slatkovodno more, zadovoljiće i najzahtevnije turiste. Grad je smešten na litici ili „vo hrid”.

Kolevka ćirilice

U antičkim izvorima spominje se kao Lihidos – grad svetlosti. Poznat je po Svetom Klimentu i Svetom Naumu, učenicima Ćirila i Metodija, razvoju slovenske pismenosti, ćiriličnog pisma i po prvom slovenskom carstvu iz koga je vladao car Samuilo. Grad i jezero su, zbog izuzetne prirodne lepote i kulturnog nasleđa, od 1980. godine na listi zaštite Uneska.

Gledajući s jezera, izdvaja se obnovljena tvrđava. Nešto niže je kompleks manastira Svetog Klimenta s budućom Bogoslovijom i univerzitetom. Južnije, zaklonjen bregom, nalazi se najslikaniji manastir Svetog Jovana Kaneo, smešten na steni iznad nekadašnjeg ribarskog naselja. Sve ovo možete obići i videti brodićem s jezera i okupati se na plaži ispod samog manastira.

Ja sam se odlučio za obilazak pešačenjem uskim, orijentalnim ulicama starog grada. Ohrid je nazvan i Jerusalimom Balkana, po legendi da se na teritoriji grada nalazilo 365 crkava, za svaki dan u godini po jedna.

Kaldrmisana ulica posetioce uvodi kroz kapiju u gornji deo grada. Levo se ide ka crkvi Svete Bogorodice Privlepte. U njoj su bile smeštene mošti Svetog Klimenta do prenosa u novi manastir. To je jedna od najstarijih i najlepših bogomolja u čijem se dvorištu možete okrepiti pitkom vodom i obići galeriju ikona.

Blagim usponom stiže se i do kapije obnovljene Samuilove tvrđave. Ulaz se plaća 2,5 evra. Unutrašnjost srednjovekovnog grada je bez sadržaja, ali s bedema se pruža očaravajući pogled na stari i novi grad i jezero.

Po izlasku iz grada kaldrma vodi do obnovljenog manastira Svetog Klimenta.

Među zdanjima orijentalne arhitekture izdvajaju se crkva Svetog Nikole Bolničkog, koja je služila kao zaštitni karantin u srednjem veku od kuge i Crkva Svete Sofije u centru iz 11. veka, koja je u tursko vreme bila džamija.

Biseri i grafika kao suvenir

Biti u Ohridu i ne kupiti nešto od nakita, nezamislivo je. Porodica Filevi zna tajnu izrade čuvenog Ohridskog bisera, od kojeg su nizali ogrlice i za dame na britanskom dvoru.

Na ulicama ima dosta i uličnih prodavaca. U Muzeju papira na replici Gutenbergove prese može da se kupi odštampana grafika. Kuća porodice Robev iz 19. veka pretvorena je u nacionalni muzej.

Za obilazak manastira Sveti Naum i Biljaninih izvora treba odvojiti dan: manastir je na samoj granici s Albanijom, smešten na stenovitoj visoravni pod kojom izvire reka Crni Drim. Svetinja je prepuna turista koji čekaju u redu da posete grob Svetog Nauma. Kažu da ko nasloni uho na grob može čuti otkucaje srca svetitelja.

Za apartman 30 evra

Smeštaj može da se nađe u okolini jezera i u samom starom gradu. Cene za apartman kreću se od 30 evra pa naviše. Turisti dane provode u kupanju u predivnoj, plavoj bistroj vodi jezera, a večeri u šetnji starom i novom čaršijom, u kojima ima mnogo odličnih restorana s tradicionalnom hranom. Na malim trgovima sviraju ulični svirači, a u kafanama, nalik na beogradsku Skadarliju, profesionalni muzičari. Zvuci „Zajdi, zajdi jasno solnce”, „Bitola, moj roden kraj” i naravno „Biljana platno beleše” mešaju se u tišini noći.

Biljanini izvori

Na izlazu iz Ohrida na putu ka Svetom Naumu je izletište Biljanini izvori, koje krasi i bista devojke koja „beli platno”, kako podseća stara narodna pesma. Oko prostranog vrela je nekoliko etno-restorana s ponudom tradicionalne hrane.

Stari platan

Jedna od turističkih atrakcija Ohrida je i platan star više od 1.000 godina. Po legendi ga je zasadio Sveti Kliment. Nalazi se na starom bazaru, mestu prepunom trgovačkih radnjica, sladoledžinica, poslastičarnica smeštenih u prizemnim starim kućama. Stariji posetioci pamte kafanske stolove u trometarskoj šupljini debla i poslastičarnice pod krošnjom drveta.